Muzej Jugoslavije obeležava 90. godina od ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića

- Tokom više od deset godina, deo rada naše kuće, poput velikog projekta "Ko je Soko taj je Jugosloven" i drugih izložbi, odnosio se i na takozvanu prvu Jugoslaviju - nastavlja sagovornica, objašnjavajući da gotovo 90% njihovog fonda čini period posle Drugog svetskog rata, pa je tek pred njima prikupljanje materijala vezanog za kraljevinu.

Manjak muzejske građe vezan za temu je bio, kako kaže, izazov, jer je u deficitu u celom regionu, a proces nabake sa svetskih aukcija kompleksan i zahtevan (na ovaj način su posle šestomesečne procedure došli do supijere kralja Petra Drugog, nedavno predstavljene publici).

- Ova izložba otvorila je tako i međuinstitucionalnu i međunarodnu saradnju, i pokrenula jedno dublje istraživanje. Posao je bio veoma složen, pozajmili smo 57 predmeta i 315 fotografija, filmova i dokumenata, sarađujući sa 39 institucija i 15 privatnih kolekcionara, iz Srbije, ali i Crne Gore, Hrvatske, Slovenije - objašnjava Kneževićeva.

Jedna od najvećih ekskluziva postavke stiže iz Francuske, iz muzeja u Marselju, otkriva sagovornica, jer će, van njenih granica, premijerno biti predstavljene posmrtne maske našeg vladara i Luja Bartua (ministra spoljnih poslova poginulog u istom atentatu), koje su proglašene za kulturno dobro ove zemlje.

Iz Vojnog muzeja na postavci će se naći uniforma u kojoj je kralj ubijen, a iz Narodnog muzeja maketa u kamenu za spomenik u Parizu, koji je uradio vajar Maksim Real del Sart. Iz Kraljevskog dvora na Dedinju stiže portret Paje Jovanovića, iz Dvora patrijaršije SPC, specijalno za ovu priliku, prvi put će široj javnosti biti predstavljena skulptura nastala prema njegovoj originalnoj posmrtnoj maski, a sa koje je Aleksandrov lik kasnije korišćen na većini spomenika.

Jugoslovenskoj ideji ostali su najverniji pripadnici "Sokolskog pokreta", koji su razumeli da se približava rat i da ni jedna regija samostalno neće uspeti da se odbrani, objašnjava Veselinka Kastratović Ristić:

- Bili su uvek naklonjeni kralju i otadžbini, ali im je i stanje u svetu bilo pokazatelj da mora da se insistira na očuvanju Jugoslavije.

"Sokoli" su čuvali Jugoslaviju, prema kraljevom zavetu, koji je i u imenu ove postavke, ali njeni autori su saglasni da su te "poslednje reči" deo mita.

- Povrede koje je zadobio u atentatu nisu dozvoljavale da progovori bilo šta. Ali, Bogoljub Jevtić, ministar spoljnih poslova koji je bio u njegovoj pratnji, odreagovao je i vrlo brzo su se u javnosti pojavile te navodne kraljeve poslednje reči. To je imalo puno političko opravdanje, jer zemlja nije još bila dovoljno učvršćena i bilo je potrebno naći neko novo vezivno tkivo za opstanak Jugoslavije. U tom kontekstu ova rečenica je bila dobrodošla i zaživela je. Kroz štampu se vidi da je bila veoma dobro prihvaćena. Urezana je na gotovo svakom spomeniku, a postoji i na etnološkim predmetima koji čine značajan segment izložbe - kaže Cukić.

Kasnije se pojavila i krilatica "Čuvaćemo Jugoslaviju", a kako otiva sagovornik biće izložen i jedan oficirski sat, jedne klase pitomaca, na kome je upravo to ugravirano.

- Na izložbi će biti i guslarski spevovi, koji opisuju i trenutak ubistva, sahrane, međunarodnu situaciju. Vrlo su emotivni, i kao i ostali predmeti narodne radinosti ukazuju na to koliko je bilo bitno očuvanje ideje ujedinjenja - smatra Biljana Crvenković.