OIE SRBIJA 2024: Kako banke odlučuju koje OIE projekte će finansirati i zašto nema PPA ugovora?

S druge strane, država bi organizovanjem aukcija trebalo da da zamajac projektima skladištenja električne energije kako bi se rešio problem balansiranja, istakli su predstavnici vodećih banaka u Srbiji koje finansiraju OIE projekte.

Moderator panela, Dragoljub Sretenović, senior partner u BDK Advokatima, istakao je da su na našem tržištu za finansiranje OIE projekata najvažnije banke koje, kako je rekao, pokrivaju do 80% tržišta.

Šansa za proizvođače cementa i čelika

Član Izvršnog odbora Erste banke Nikola Stamenković osvrnuo se na upravo potpisani ugovor o finansiranju izgradnje vetroparka Čibuk 2, jednog od pobednika prošlogodišnjih aukcija, koje su, kako kaže, bitne, jer čine projekte bankabilnim.

- Već dva projekta su potpisana i mi smo prisutni u oba, jedan će biti na mreži već ove ili sledeće godine, drugi 2026. godine. Nadam se da će maksimalna cena na narednim aukcijama biti adekvatna - istakao je Stamenković.

Ipak, on napominje da nam nedostaju korporativni PPA ugovori, koji se zaključuju direktno između proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora i potrošača. Kako kaže, u EU oni su činili 80% finansiranja. U regionu su to prvo uradile telekomunikacione kompanije, a PPA ugovori su interesantni i proizvođačima cementa i čelika, naveo je.

- Mađarska, koja je relativno uporediva sa nama, došla je do 5,6 GW OIE kapaciteta, a samo prošle godine izgrađeno je 1,6 GW, mahom solara. Mi smo trenutno na 730 MW, a cilj nam je 4 GW - poručio je Stamenković dodajući da se sa povećanjem OIE kapaciteta uvećava i potreba za balansiranjem: - Engleska i Poljska imaju najrazvijenije tržište baterija, ali preko aukcija, verujem da će država morati i ovde da da zamajac.

Klijenti zainteresovani za PPA ugovore

Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke Srbija, slaže se da korporativni PPA ugovori mogu da ubrzaju bankabilnost projekata i fiksiranje cene na duži rok. On je istakao da su klijenti zainteresovani za takve ugovore, jer mogu da dobiju cenu koja im odgovara, a istovremeno smanjuju ugljenični otisak i mogu biti konkurentniji.

– Ta praksa bi pomogla da veći broj projekata zaživi – poručio je i dodao da ima interesovanja i velikih i mikro projekata za balansiranje sopstvene proizvodnje: – Ali, zamajac mora doći od države.

On je dodao da je primarni fokus banke na finansiranje zelene energije, i to uglavnom manjih projekata do 10 MW.

- Ima potencijala za finansiranje, stalno se poboljšavaju uslovi, ali nivo investicija nije na niovu Zapada što govori o potencijalu. Idemo u dobrom smeru, ali bi brzina možda trebalo da bude veća - poručio je Anić.

Zelena tranzicija je nezaustavljiv proces

Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, ističe da ova banka, sa partnerima, učestvuje u finansiranju tri velika projekta. Kako kaže, dobri su trendovi za sektor obnovljivih izvora, Srbija je dobro pozicionirana u regionu, ima dosta dobrih projekata.

- Regulativa je dobra, postavljena je jasna strategija države, zakonski okvir i konkretni ciljevi do 2030. i 2050. godine. Da li administracija može biti brža, može - kaže Janjatović.

On napominje da će se podrška države verovatno smanjivati i da je važno da se razvija tržište komercijalnih PPA ugovora, jer ne može sve država da pokrije kroz aukcije.

- Zelena tranzicija je nezaustavljiv proces. Očekujem zamajac, potreba za energijom će rasti, očekujem više investicija u sektoru MSP, CBAM regulativa stupa na snagu, shvatiće se da su neophodne investicije da bi proizvod bio konkurentan - istakao je Janjatović.

Povećan rizik od rata prilikom osiguranja projekata

Osim finansiranja OIE projekata, razgovaralo se i o osiguranju, koje bi, prema mišljenju Stefana Jevremovića, direktora Sektora posebnih rešenja ACB, trebalo uključiti ranije u ciklus realizacije projekata. Kako kaže, povećane su premije osiguranja i povećana učešća u šteti, sa 100.000 EUR ranije, na milion EUR danas.

- Imali smo 6 mil EUR nadoknade iz osiguranja klijentima, bilo je problema sa kablovima, rada sa transformatorom i udara groma. Povećan je rizik terorizma, rata, sada vidimo da je potrebno da ratni rizici budu osigurani, ranije samo terorizam - napomenuo je.

Osim novih trendova, promenile su se, kaže, i naše osiguravajuće kuće koje sada preuzimaju više rizika. On podseća da zakon kaže da lokalne osiguravajuće kuće moraju da zadrže deo rizika, a plaćanje premija i štete ide iz lokalnog entiteta.

- Ranije je bilo da 90-97% rizika bude reosigurano i plasirano u inostranstvo, ali i naši osiguravači su se promenili, razvili su se i preuzimaju više rizika. Sada rizik ostaje poprilično u Srbiji, imamo situacije da do 50% bude u Srbiji osiguran, i premije i učešće su niži na lokalnom tržištu nego u inostranstvu - napominje dodajući da je ACB u Srbiji osigurao vetroparkove Čibuk 1, Čibuk 2, Krivača.

Alcazar Energy stiže u Srbiju

Markus von Haniel, suosnivač i partner Alcazar Energy, istakao je da je Zapadni Balkan dobra prilika za investicije zbog dostupnosti resursa, regulative. Prema njegovim rečima, ova kompanija se ne oslanja na aukcije dugoročno, već na korporativne PPA ugovore.

- Mi rano ulazimo u projekat. U Crnoj Gori imamo jedan vetropark od 150 MW i nadamo se izgradnji sredinom sledeće godine. U Severnoj Makedoniji krajem sledeće godine počinje gradnja vetroparka od 400 MW. U Srbiji još nemamo projekat, ali biće vetar, ne solar, razmatrali smo mnogo solarnih projekata, ali vetar, čak i sa nižim Capex-om za nas ima prednost - poručio je Markus von Haniel.

Portal eKapija je medijski pokrovitelj konferencije OIE SRBIJA 2024, koja se održava četvrtu godinu zaredom u organizaciji Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

M. Dedić