Afrička kuga opet "udarila" na Mačvu - Kako se boriti protiv zaraze koja je prošle godine odnela skoro 80.000 svinja i šta uvoz mesa ima s tim?

Afrička kuga svinja, nakon prošlogodišnje epidemije koja je odnela skoro 80.000 svinja, čini se nije ni odlazila iz naše zemlje, a novo žarište koje se ovih dana pojavilo u Mačvi budi strah kod stočara od novih gubitaka.

Afrička kuga svinja u Srbiji je prošle godine nanela veliku štetu stočnom fondu naše zemlje i samim proivođačima, a pored toga, dovela je i do uvećanih cena svinjskog mesa.

Vest koja je ovih dana zabrinula stočare, jeste da se u selu Badovinci u Mačvi ponovo pojavila afrička kuga, što je dovelo do eutanazije 125 svinja iz samo jednog domaćinstva.

Prošlogodišnje posledice širenja ove zarazne bolesti bile su ogromne, a država je za obeštećenje na ime ubijenih svinja morala da isplati 3,3 milijarde dinara.

Afrička kuga je, prema podacima koje je dobila Nova Ekonomija od Uprave za veterinu, u toku 2023. godine bila potvrđena na ukupno 2.788 gazdinstava na teritoriji 53 opštine, u 15 upravnih okruga.

U zaraženim gazdinstvima ukupno je, u toku cele prošle godine, eutanazirano 78.242 svinje.

Afrička kuga svinja, kako tvrdi struka, vrlo lako se širi, posebno u nekontrolisanim uslovima, a za nju ne postoji lek, niti postoji vakcina. Dakle, to znači da je prevencija, pre svega, na stočarima, ali deo odgovornosti snosi i država zbog mlake reakcije nakon prošlogodišnje epidemije.

Stočar iz Šapca Dragan Stanković naglašava za Danas da je Mačva stub svinjarske proizvodnje.

- Selo Badovinci gde se sada pojavila kuga je selo koje u Srbiji ima najviše svinja po metru kvadratnom, ako ne i u Evropi - tvrdi on.

Stanković smatra da nije smelo da se dozvoli da u takvo mesto dođe bolest.

- Država je u prethodna dva meseca velikim uvozom dozvolila da prozvođači iz ovog kraja ne mogu da tovare, odnosno isporučuju svinje. Slabo se kupovalo, jer je uvoženo, a kao druga stvar je tu ekstremno niska cena u odnosu na cenu prasadi, koja je bila 17 ili 18 hiljada dinara, a svinjče treba da damo za 22 ili 23 hiljade - ukazuje on.

Zbog toga su, kako dodaje, ljudi čekali.

- I onda su dočekali afričku kugu na kolenima sa velikim, teškim svinjama i sa mnogo većim brojem svinja nego što je trebalo - upozorava Stanković.

Za sada je afrička kuga zabeležena u dva domaćinstva, navodi on.

- Ako se proširi, možete da zamislite koliki će biti ekonomski gubici za stočare i za državu. Možemo samo da molimo Boga da do toga ne dođe - smatra Stanković.

On smatra da nije dobro rešenje da se svinje ne tovare. Prema njegovom mišljenju, treba da se prodaje čak i iz zaraženog sela, uz prehtodne preglede i vađenje krvi.

- Spremni smo da čujemo i struku, ali mora da se sedne za sto i da se razgovara, a ne da se donese odluka da se uvozi meso, a da ne tovare naše svinje - ukazuje sagovornik.

Stanković naglašava da mi bez uvoza više ne možemo da funkcionoišemo.

- Mi smo svesni toga, ali uvozi se do te mere da država postaje neprijatelj poljoprivrednih proizvođača. U tom smislu da su toliko oborene cene i da nas ekonomski osiromašuju, a mi smo dočekali afričku kugu sa svinjama koje je trebalo da budu prodate, a znali smo da je ona tu, jer se sporadično pojavljivala - poručuje on.

Sličnog mišljenja je i stočar iz Kraljeva Zoran Milićević.

"Ne zna se da li je gora afrička kuga ili uvoz mesa, svinja i prasadi, što je desetkovalo naše svinjarstvo. Kod nas u kraju nema više puno krmača, niko ne pita za prasiće i niko ne kupuje, već se uvozi sve i svašta i pitanje je šta narod jede", ukazuje on.

Milićević smatra da smo doveli državu u lošu situaciju.

- Snabdevenost našeg tržišta mesom i mesnim prerađevinama najviše zavisi od uvoza. Ako smo za prošlu godinu izdvojili milijardu evra za poljoprivredu, a uvezli smo mesa i mesnih prerađevina, kao i mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od oko 600 mil EUR, šta mi onda radimo - pita sagovornik.

On ukazuje i da je naš stočni fond na minimumu.

- Afrička kuga se ponovo sad pojavila u Mačvi, jer se ne preduzimaju adekvatne mere za suzbijanje te zaraze, koja je doprinela tome da se svinjarstvo u Srbiji skoro ugasi - upozorava Milićević.

Veterinar Zoran Debeljak za Danas kaže da se radi o virusnoj bolesti od koje obolevaju domaće, ali i divlje svinje.

- Čovek i druge vrste ne mogu da obole od ove bolesti, ali je čovek značajan faktor u njenom širenju. Virus je relativno otporan i najzačajniji izvori uzročnika su bolesne i obolele sivnje, odnosno svinje u inkubaciji, one koje još nisu ispoljile kliničku sliku, ali su inficirane - pojašnjava on.

Debeljak poručuje da je jedan od najvećih problema to kada se bolest unese, ona se lagano širi i pre nego što se ispolji, pre nego što se primeti promena u zdravstvenom stanju svinje.

On dodaje da je problematično sve ono što je bilo u kontaktu sa inficiranim životinjama, odnosno da je to kontaminirano i može da služi kao sredstvo prenosa bolesti.

- Prenosi se nekontrolisanim transportom neobeleženih svinja koje su u inkubaciji, koje su inficirane, a ne pokazuju kliničku sliku. Drugi način prenošenja je posredstvom kontaminiranih stvari uz učešće čoveka, kao što su čizme, odela, prikolice, hrana, prevozna sredstva u koja ulaze inficirani pa idu u drugi objekat… Ti putevi širenja su vrlo značajni - objašnjava sagovornik.

Poseban problem je, prema njegovim rečima, što mogu da obole i divlje svinje, a njih ne možemo tako lako da kontrolišemo i da suzbijemo bolest kod njih.

- Ukoliko se afrička kuga ne otkrije i ne suzbija na vreme kod divljih svinja onda se ona širi na velike prostore i to predstavlja trajni izvor bolesti koji ugrožava onda i domaće svinje - upozorava Debeljak.

Osnovna preventiva je, prema njegovim rečima, kontrolisano držanje svinja po svim principima koje nalažu struka i zakonska regulativa.

- To, pre svega, znači obeležavanje životinja. One moraju biti obeležene i moraju biti u okviru aktivnih nadzora koje država plaća i podvrgnute pregledima. Zabranjena je upotreba pomija, jer virus preživljava klanje inficirane životinje - naglašava Debeljak.

Takođe, bitno je strogo držanje svinja u objektima koji za to ispunjavaju uslove, koji imaju dezinfekcione barijere, kao i "zabrana ulaska svima onima koji tu nemaju šta da traže, koji nisu zaposleni ili nisu članovi domaćinstva".

Takođe, on dodaje da je neophodna i prijava svake promene zdravstvenog stanja veterinaru, kako bi prvi slučajevi bili odmah detektovani.

Kada ne uspeju mere preventive, Debeljak objašnjava da se tada suzbijanje ove bolesti bazira na ranom otkrivanju i na sprovođenju radikalnih mera njenog suzbijanja.

- To podrazumeva eutanaziju obolelih i svih onih svinja koje se nalaze u istom prostoru, gazidnstvu, istoj farmi, sve koje su bile u direktnom ili indirektnom kontaktu. I nakon toga mere neškodljivog uklanjanja leševa uginulih i eutanaziranih životinja i posle svega mere dezinfekcije, čišćenja i pranja objekata u kojima su te životinje boravile pojašnjava sagovornik.

Badovinci

Dragan Stanković

Zoran Debeljak

Zoran Milićević

afrička kuga svinja

uvoz svinjetine