Kako će banke nadokanaditi gubitak od ograničenih kamata - Da li nas čekaju skuplje provizije ili nove usluge?

Urednik i osnivač portala Kamatica Dušan Uzelac navodi da provizije zavise od banke do banke, odnosno od njihovih "ambicija za sticanjem novih klijenata", da zapravo prodaju mnoštvo proizvoda, te da je praktično nemoguće utvrditi koje provizije su najviše poskupele.

- Banke ne funkcionišu na taj način, da ako izgube prihod na jednoj strani (poskupljuju proizvod) na drugoj strani, već su uvek u traženju načina za pravljenje profita, dakle nevezano od toga da li će im zakon ograniči drugi kanal profita. Banke su uvek u procesima merenja i testiranja, bilo da je reč o većim naknadama za postojeće usluge ili izmišljanjem novih proizvoda koje bi ponudili stanovništvu, a sve u skladu sa reakcijom stanovništva, odnosno voljom da (nove proizvode ili provizije) plate - rekao je Uzelac.

On dodaje i da najveće domaće banke, zbog prirode tržišta i neinformisanosti građana, prodaju proizvode koji su možda i skuplji nego što bi bili - pošto ne znaju za jeftinije alternative.

- Na primer, postoji osnovni tekuću račun za koji je NBS definisala cenu od 150 dinara. Taj osnovni tekući račun možete uzeti u bilo kojoj banci, ali će vam bez ove informacije u svakoj banci prodati tekući račun sa nekim paketom usluga koji košta 300, 400, 500 ili više dinara. To je krajnji rezultat koji ide u korist banaka, jer mi generalno ne marimo previše za novac. Zbog toga su bankarske usluge idealno mesto za rast svih provizija. Upravo je i iz tog razloga je krenula inicijativa NBS da se dodatno zaštite korisnici finansijskih usluga kroz novi Zakon - smatra Uzelac.

On dodaje i da ne postoji precizna računica koliko su rasle provizije u poslednjih pet godina, ali da je "svakako tačno da su rasle, i to u skladu sa strategijom poslovanja banaka i razvojem tržišta".

Dragan Erić, redovni profesor Beogradske bankaraske akademije, kazao je da su se u proteklih pet godina unazad "desile neke ranije nenormalne i nezamislive situacije" koje su i dovele do snažnog rasta kamata i, sledstveno, profita banaka.

- Kod nas specifična situacija je da imate stabilan kurs, a imate inflaciju što znači da rastu nominalni agregati u dinarima. Pri fiksnom deviznom kursu raste i zarada, tako da je ta profitabilnost banaka pod znakom pitanja, ali sigurno da su profitabilne. Još jedan faktor je da banke već godinama idu na smanjenje troškova, što znači idu na zatvaranje ekspozitura, filijala, smanjuju broj ljudi. Pa zato se i više prelazi na elektronsko bankarstvo. Ono što je specifično za nas, posebno za privredu, je da nemate alternativu. Morate da odete u banku po kredit. Nemate na primer mikro kreditnu instituciju, u kojoj bi kredit možda bio skuplji, ali bi ga brže dobili. S druge strane koncept tržišta kapitala je ovde dosta zapostavljen - ocenjuje Erić.

Sa ovime se slaže i Uzelac, koji kaže da se usled nedostataka alternative za finansiranje na tržištu profitne marže ugrađuju i u nekreditne proizvode - odnosno u provizije i naknade.

Glavni prihod ostvaruje se na takozvanim "transakcionim naknadama", odnosno naknadama koje banke ubiraju po osnovu transakcija.

- To je i bila ideja od početka te famozne digitalizacije, da se bankarima smanji operativni trošak, jer digitalizacija pretvara nas, građane, u službenike banke, jer mi popunjavamo priznanice. Sa druge strane, IT sistemi banaka odrađuju taj deo posla i tako oslobađaju bankama prostor da smanjuju broj zaposlenih i broj filijala, što im donosi veći profit - zaključuje Uzelac.