OIE SRBIJA 2024: U Srbiji na distributivni sistem priključeno (samo) 130 MW solarnih elektrana - Kako uvećati solarni kapacitet 13 puta?

Na distributivni sistem Srbije trenutno je priključena 171 solarna elektrana instalisane snage 60 MW. Ako se tome dodaju i 70 MW od 3600 prozjumera, na distributivni sistem je priključeno ukupno 130 MW solara. Zahtevi svakodnevno stižu, a Elektrodistribucija radi na ubrzanju procesa priključenja, otkrila je na konferenciji OIE SRBIJA 2024 u Vrdniku Dunja Grujić, direktorka Sektora za podršku tržištu Elektrodistribucije Srbije.

Da podsetimo, prema nedavno usvojenom Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), predviđena instalisana snaga u solarnim elektranama do 2030. godine je 1730 MW (1,73 GW), što znači da za šest godina solarni kapacitet treba da se poveća 13 puta.

Na proleće 2025. na mreži 300 MW solarnih elektrana

Dobra vest je da je u pripremi, spremno za priključenje još 150 MW, pa ćemo na proleće sledeće godine imati 300 MW solarnih elektrana priključenih na distributivni sistem, najavio je generalni direktor MT KOMEX Miloš Kostić, na panel diskusiji posvećenoj izazovima izgradnje solarnih elektrana.

A pre 15 godina niko nije verovao u takav razvoj, otkrio je Kostić. Prisetio se da su 2009. godine svi bili nezadovoljni jer su solarni kapaciteti bili ograničeni na samo 5 MW, dok su druge vrste obnovljive energije, poput hidro i biogasa, imale prednost.

- Iskustvo je pokazalo da to nije bio pravi trenutak za solarni sektor u Srbiji, ali zato je do 2013. godine izgrađeno 138 malih hidroelektrana i 30 MW biogasnih elektrana. Dobro je što je tako urađeno, učili smo na tuđim greškama - istakao je Kostić.

Kako kaže, novi zakonski okvir je omogućio ubrzanje solarnog sektora, a svi sada čekaju druge aukcije.

Da podsetimo, na prvim aukcijama na kojima nije bilo veliko interesovanje investitora, dva od pet projekata za koje je dodeljena kvota imaju potpisane ugovore za izgradnju "ključ u ruke" sa kompanijom MT KOMEX.

- Očekujemo ozbiljnu trku na drugim aukcijama, mnogo je zainteresovanih - poručio je Kostić.

Stambene zajednice - Veliki potencijal

Da se solarni sektor razvija tek poslednjih godina potvrđuju i podaci Elektrodistribucije Srbije da je gotovo celokupna snaga, 50 MW solarnih elektrana i 70 MW prozjumera, priključena u poslednje dve godine.

Ipak, ima načina za dodatni rast, smatra Dunja Grujić, direktorka Sektora za podršku tržištu Elektrodistribucije Srbije.

- Među stambenim zajednicama imamo samo tri prozjumera, instalisane snage 70 KW, a ima preko 50.000 stambenih zajednica u Srbiji, to je veliki potencijal koji se ne koristi. Izmenama Zakona o energetici predviđene su energetske zajednice građana koje pružaju mogućnost građanima da se udruže i zajedno izgrade solarnu elektranu - istakla je Grujić i dodala da je izmenama zakona definisano i da će u naredne 2-2,5 godine biti završeno sa obračunom putem neto merenja za prozjumere.

Jedan solarni panel na svakog građanina Evrope

U Evropi solarni sektor i dalje cveta, primećuje Džonatan Bonadio, viši savetnik za politiku u SolarPower Europe. Kako kaže, prošle godine je instalisano 60 GW kapaciteta što je 50% više nego 2022. godine.

- Evropa ima preko 250 GW solarnog kapaciteta, što je ekvivalentno jednom solarnom panelu po građaninu Evrope i dovoljno za napajanje 80 miliona domova. Ali, do 2030. treba nam 750 GW - ističe.

Kako kaže, glavna tržišta su Nemačka koja je imala rast od 50%, dok Holandija ima najviše solarnih panela po stanovniku, a dobro se kotiraju i Italija, Španija i Francuska.

- Paradoks je da su Nemačka i Holandija neke od najmanje sunčanih zemalja u EU, a imaju najviše solarnih kapaciteta po građaninu. Istočna Evropa je sunčanija što ne prati broj instalisanih kapaciteta. Ciljevi ovih zemalja za 2030. godinu su dva puta niži od stvarnog potencijala - upozorava Bonadio.

On napominje da je većina mera za dalji razvoj solarne energije doneta, kao i da su esencijalni nacionalni energetski i klimatski planovi. Među izazovima izdvaja spor proces izdavanja dozvola, a napominje i da je potrebna elektrifikacija energetskog sistema i povećanje udela električne energije u finalnoj potrošnji sa 23% na 50% do 2040. godine.

- Broj instalisanih kapaciteta se može povećati regulativama, poput obaveze da se na krovovima javnih objekata do 2030. grade solarni paneli što je istovremeno i prilika za proizvođače, kao i mogućnost da se javnom tražnjom podrže evropski paneli - poručio je Bonadio.

Slovenija nema vetroparkove, ali prošle godine instalirala 400 MW solara

Nina Hojnik, direktorka Slovenačkog fotonaponskog udruženja, objasnila je da su za razvoj solarne energije veoma važne subvencije i podrška države.

- U Sloveniji imamo samo tri mala vetroparka, dakle u obnovljivim izvorima glavni je solar. Nemamo još velikih komercijalnih projekata jer je 40% Slovenije u sistemu Natura zaštite, pa nas to sprečava, ali gledamo da implementiramo solar na postojećim zgradama, parkinzima, objektima - istakla je Hojnik.

Razvoj sektora počeo je, kako je objasnila, 2011. godine kada je udvostručen solarni kapacitet zahvaljujući subvencijama Vlade. Ali, ukidanjem subvencija, narednih šest godina sve je stalo, a skoro da niko nije investirao, napomenula je. Prema njenim rečima, sektor je ponovo pokrenut 2016. godine sa promenom Vlade i uvođenjem sistema neto merenja.

- Do 2019. imali smo blagi rast, pa su ponovo uvedene subvencije i sektor je doživeo veliki rast od 40%. Prošle godine smo instalirali 400 MW solarnih kapaciteta. Ove godine se završava sistem neto merenja koji je omogućio povratak investicije za male elektrane kraći od osam godina - istakla je Hojnik.

Na panelu "Izazovi i perspektive razvoja i izgradnje solarnih elektrana" učestvovao je i menadžer za odnose sa ključnim kupcima za Jugoistočnu Evropu kompanije Sungrow Janis Rumeliotis, a moderator je bio dr Radivoje Petrikić, partner u CMS Beograd.

Portal eKapija je medijski pokrovitelj konferencije OIE SRBIJA 2024, koja se održava četvrtu godinu zaredom u organizaciji Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

M. Dedić