Zašto je u Srbiji nedovoljno iskorišćen potencijal organske poljoprivrede?

Nedostatak vremena za pripremu hrane zbog načina života u 21. veku i sve više mesta za prodaju brze hrane, negativno utiču na ljudsko zdravlje. Voće i povrće koje lepo izgleda neretko je najviše tretirano pesticidima, kažu stručnjaci, pa se sve više građana okreće organskoj hrani. Da li je ta proizvodnja budućnost srpske poljoprivrede i da li ćemo koristiti kvalitetno obradivo zemljište za gajenje kultura za kojima raste potražnja i u svetu i kod nas?

Na jugu Srbije, u selu Resnik kod Babušnice, porodica Ćirić uzgaja i prerađuje organsko voće i povrće. Proizvodnja, kažu, zahteva dosta novca, a mnogo ih koṣ̌taju i certifikati.

- U pet plastenika gajimo povrće, papriku i paradajz na tradicionalan način, principom organske proizvodnje. Naše područje ima ogroman potencijal za proizvodnju zdrave organske hrane - kaže Milica Ćirić iz sela Resnik u opštini Babušnica.

Posle više godina provedenih za volanom kamiona, na putevima širom Evrope, Zoran Ivanković vratio se u rodno selo Kambelevac i bavi se stočarstvom. Ima 130 ovaca i 40 koza, i ima certifikat za organsku proizvodnju.

- Nemamo klanicu koja bi uzela certifikovanu jagnjad za meso. Problem je neka refundacija oko opštine, što sve unapred mora da se plati, a ti onda čekaš da li ćeš da prođeš na konkursu ili ne - kaže Zoran.

Sve više ljudi je spremno da potroši više novca za kvalitetniju i zdraviju hranu.

- Cena proizvoda jeste malo veća, ali razlog tome je to što proizvođači jako puno ulažu u ručni rad i više su u njivi. Robu nabavljamo od lokalnih proizvođača iz Vojvodine - kaže Ivana Mršić iz Zdravologije, Novi Sad.

Iako je srpskim poljoprivrednicima organska proizvodnja ulaznica na svetsko tržište, ne koristi se dovoljno, ima mnogo zaparloženih parcela, ali se i sve više plodnih oranica neplanski pretvara u industrijsko zemljište.

Snežana Oljača sa Katedre za agrotehniku i agroekologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da su najveće površine pod organskom proizvodnjom u zapadnoj Srbiji i Šumadiji, onda ide južna Srbija, pa tek onda Vojvodina.

- Što se tiče broja hektara, najviše je zastupljeno voćarstvo, ratarske kulture, pre svega žitarice, krmno bilje, industrijsko bilje. Na prvom mestu, što se tiče broja hektara, to su livade i pašnjaci - kaže Oljača.

Za razliku od Srbije, gde je tek jedan odsto obradivih površina pod organskom proizvodnjom, u Sloveniji je taj procenat mnogo veći – iznosi 11 odsto.

- Dostupni su nam finansijski podsticaji države i Evropske unije. Učestvujemo na tenderima koji nam olakšavaju ulaganje u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za preradu - kaže Polona Ratajac, proizvođač organske aronije iz Maribora.

U Srbiji su subvencije trenutno najveći problem – nadležni još nisu raspisali javni poziv za subvencije za organske proizvođače i, kako kažu, to će učiniti do kraja septembra.

- Zemljište u Srbiji najvećim delom nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima, što Srbiju svrstava u zemlje gde se organska proizvodnja može uspešno razvijati - kaže Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Prema njenim rečima, ono što treba da se uradi jeste da se podstaknu proizvođači da se još više uključuju u organsku proizvodnju, a to možemo samo njihovom edukacijom.

Veći deo organske proizvodnje u Srbiji namenjen je izvozu, prošle godine izvezli smo organske proizvode na tržišta Evrope, Amerike i Kanade za više od 50 miliona evra. Onima koji se bave tom proizvodnjom zarada nije ni brza ni garantovana, a naglasak je na kvalitetu namirnica i zaštiti okoline.