EU previše troši na precijenjene klimatske projekte - Na popisu i Hrvatska

U Evropskoj uniji potrošnja za projekte zaštite klime je preuveličana, potencijalno za milijarde evra, objavili su u sredu revizori Unije, navodeći primere zemalja koje tvrde da su potrošnja na IT sisteme i plate mere zaštite životne sredine, a među njima je i Hrvatska, prenosi Reuters.

EU se obavezala da će potrošiti najmanje 37% svog fonda za oporavak od COVID-19, vrednog 700 mlrd EUR, koji se sastoji od zajmova i grantova, na mere za odgovor na klimatske promene.

Prema sopstvenoj proceni EU, zemlje su premašile ovaj cilj i do februara izdvojile 275 mlrd EUR, ili 42,5% do sada opredeljenih sredstava, za investicije koje pomažu u ispunjavanju zelenih ciljeva.

Taj broj bi mogao preceniti potrošnju EU na "zelene" mere za najmanje 34,5 mlrd EUR, rekli su revizori. Analiza Evropskog revizorskog suda pokazala je da su zemlje EU mnoge projekte označile kao zelene iako su imali samo slabu vezu.

Na primer, uključili su IT sisteme za digitalizaciju sistema vodosnabdevanja. Hrvatska je to ocenila kao doprinos klimi od 40%, dok su revizori rekli da bi trebalo da bude 0%.

U drugom primeru, Slovačka je uključila plate svog osoblja koje upravlja fondom za covid-19 kao potrošnju koja favorizuje zaštitu klime, rekli su revizori. Drugi su imali nejasne klimatske prednosti.

Investicija Portugalije u javni prevoz, naplaćena kao 100% zelena, nije uticala na emisije koje bi bile proizvedene izgradnjom projekta – što otežava procenu neto ušteda nakon završetka, rekli su revizori. Slično tome, uticaj grčke hidroelektrane nije procenjen na osnovu negativnog uticaja na biodiverzitet.

Kao odgovor, portparol Evropske komisije rekao je da je fond za COVID-19 usmerio značajna sredstva u zelene projekte i da je temeljno provjerio planiranu potrošnju zemalja.

Revizori su takođe naveli pozitivne primere, uključujući plan Grčke od 1,25 mlrd EUR za uštedu energije u više od 100.000 domova. Ostala potrošnja označena kao zelena uključuje projekte obnovljive energije, železnicu i infrastrukturu za punjenje električnih automobila.

Ali generalno, sistem EU za rangiranje klimatskog doprinosa projekata, prema kojem im se daje rang nula, 40 ili 100 odsto, nije bio dovoljno precizan i doveo je do preterivanja, rekli su revizori. Taj metod "na kraju daje malo pokazatelja koliko novca ide direktno u zelenu tranziciju", rekla je Joelle Elvinger, revizorka koja je vodila pripremu izveštaja.

Komisija je rekla da njena metodologija pruža dovoljnu tačnost, a nametanje detaljnijih pravila stvorilo bi složenu birokratiju za buduća sredstva.