"A u Japanu..." ne žele četvorodnevnu radnu nedelju

Zloglasan po kulturi vrednog rada, Japan je pokrenuo inicijativu da pomogne ljudima da smanje. Ali tri godine nakon napora, zemlja ima poteškoća da nagovori ljude da uzmu četvorodnevnu radnu nedelju.

Japanski zakonodavci su prvi put predložili četvorodnevnu radnu nedelju 2021. Smernice su imale za cilj da podstaknu zadržavanje osoblja i smanje broj radnika koji se razbole ili umiru od prekomernog rada u privredi koja već pati od ogromnog nedostatka radne snage. Smernice su takođe uključivale ograničenja za prekovremeni rad i plaćeni godišnji odmor.

Međutim, inicijativa je počela sporo: prema Ministarstvu zdravlja, rada i socijalnog staranja, samo oko 8% kompanija u Japanu dozvoljava zaposlenima da uzmu tri ili više slobodnih dana nedeljno.

Nisu u pitanju samo kompanije – i zaposleni su neodlučni.

Proizvođač elektronike Panasonic, jedna od najvećih japanskih kompanija, odlučila se za ovaj napor početkom 2022. Tokom dve godine, samo 150 od 63.000 zaposlenih koji ispunjavaju uslove odlučilo je da radi po četvorodnevnom rasporedu, rekao je predstavnik kompanije za Asošijeted pres.

Druge velike kompanije koje će uvesti četvorodnevnu radnu nedelju uključuju Uniklo matičnu Fast Retailing, elektronski gigant Hitachi i finansijsku firmu Mizuho. Oko 85% poslodavaca navodi da radnicima daju uobičajena dva slobodna dana u nedelji, prenosi Business Insider.

Veliki deo nevoljnosti da se uzme dodatni slobodan dan svodi se na kulturu radnika koji stavljaju kompanije ispred sebe, uključujući pritisak da izgledaju kao timski igrači i vredni radnici. Ova intenzivna kultura potiče iz posleratne ere Japana, gde je, u nastojanju da podstakne ekonomiju, tadašnji premijer Šigeru Jošida angažovao velike korporacije da svojim zaposlenima ponude doživotnu sigurnost posla, tražeći samo da im radnici uzvraćaju lojalnošću.

Oklevanje da se daju prednost boljem balansu između posla i privatnog života zabrinjava privredu koja se bori sa niskim natalitetom i starenjem stanovništva, koje je dostiglo vrhunac 2008. U januaru 2023. premijer Fumio Kišida upozorio je da je zemlja na ivici kolapsa zbog pad nataliteta. Prekomerni rad je vezan za nižu stopu nataliteta jer smanjuje šanse za zabavljanje, brak i rađanje dece.

Prema julskoj studiji istraživačkog centra uz podršku države, očekuje se da će se četvrta po veličini ekonomija suočiti sa nedostatkom od skoro milion radnika do 2040. godine.

Napori Japana su u skladu sa inicijativama koje druge zemlje preduzimaju da smanje broj radnih dana. Koncept je dobio zamah poslednjih godina, podstaknut postpandemijskim društvom koje se bori sa svojim toksičnim odnosom prema poslu.

U aprilu je Singapur, koji se suočava sa sličnim populacionim problemom, najavio da će zaposleni uskoro moći da traže kraće radne nedelje i fleksibilno radno vreme. Island, Irska, UK i Španija su eksperimentisale sa četvorodnevnim radnim nedeljama.

Od 61 britanske kompanije koje su učestvovale u šestomesečnom probnom radu za četvorodnevnu radnu nedelju 2022. godine, 54 su nastavile skraćenu nedelju godinu dana kasnije, a 31 je rekla da će to raditi za stalno.

Grčka je, međutim, zauzela suprotan pristup u borbi protiv smanjenja stanovništva i niske produktivnosti, uvodeći šestodnevnu radnu nedelju za odabrane industrije u junu.

Panasonic

Hitachi

Mizuho

četvorodnevna radna nedelja u Japanu