Najviša temperatura koju možemo da preživimo niža je nego što se prethodno verovalo

Već duže od decenije, teoretski se pretpostavlja da je maksimalna temperatura koju, pri ekstremno vlažnim uslovima, zdrav čovek može da izdrži – 35 °C. Nakon prelaska te granice, temperatura tela nekontrolisano bi rasla.

Tih 35 °C mnogo je toplije nego što na prvu loptu deluje.

Naime, govori se o temperaturi vlažnog termometra (wet bulb temperature), što je zapravo temperatura običnog živinog termometra oko kojeg je obmotana pamučna krpica nakvašena vodom.

Pri čitanju 35 °C na ovakvom termometru, vazduh je toliko zasićen vodenom parom da sprečava znoj sa kože da ispari i telo ne može da se rashladi, pa je subjektivni osećaj temperature znatno viši.

Nekoliko savremenih analiza preispitivalo je validnost ovog podatka iz 2010. godine, koji je naširoko prihvaćen u nauci. Novi rezultati otkrivaju da je naš prag tolerancije na vrućine niži nego što se veruje, a takođe se smatra da je prethodno korišćeni model manje primenjiv na stvarni svet.

U sklopu jednog eksperimenta iz 2022, došlo se do brojke od 31 °C i vlažnost vazduha od 100% kao kritične temperature vlažnog termometra za zdravu, mladu osobu.

Sa napretkom globalnog zagrevanja, pitanja "koliko toplo je za ljude zapravo pretoplo?" i "koja je to najviša temperatura koju možemo da preživimo?" nažalost postaju sve aktuelnija. Svoje uvide u ovu problematiku odlučili su da pruže i naučnici iz Australije.


Nove procene međunarodnog tima eksperata pokazuju da su granice preživljavanja temperature vlažnog termometra za mlade između 26 i 34 °C, dok za starije to iznosi između 21 i 34 °C

Klimatska komora zapravo je mala prostorija u kojoj ispitanici mogu da vežbaju, odmaraju i obavljaju druge svakodnevne aktivnosti, ali i da imitiraju rad u fabrici odeće, peglajući i šijući.

Svakog minuta, naučnici mogu da povećaju ili smanje temperaturu za 1 °C, i to od 5 do užarenih 55 °C. Oni kontrolišu i brzinu vetra i simuliraju sunčevo zračenje pomoću infracrvenih lampi.

Povrh svega toga, može da se podesi i vlažnost vazduha. A upravo to je, kao što smo mogli videti, ključna varijabla koja kroji uticaj toplote.

Procene Olija Džeja i međunarodnog tima eksperata, objavljene krajem prošle godine u naučnom časopisu Nature, pokazuju da su granice preživljavanja temperature vlažnog termometra za mlade između 26 i 34 °C, dok se za starije kreće u rasponu od 21 do 34 °C.

Ovi proračuni inovativni su iz nekoliko razloga: ne fokusiraju se samo na omladinu, već i na stariju populaciju, a istovremeno su u komori testirali i izdržljivost različitih starosnih grupa u hladu i na suncu, kao i u stanju mirovanja i pri vežbanju.

Ovo leto, prema preliminarnoj analizi Instituta za meteorologiju, moglo bi da bude najtoplije leto ikada zabeleženo u Srbiji.

Ali naša zemlja nije izolovana pojava… Stanovništvo širom planete suočava se sa rekordnim vrućinama.

Verovatnoća za prelaženje graničnih vrednosti vlažnog termometra veća je u oblastima sa velikim vodenim površinama koje imaju tendenciju da se zagrevaju i isparavaju, zasićujući vazduh vodenom parom. A ukoliko se sagorevanje fosilnih goriva nastavi istim tempom, ona bi redovno odlazila u nebezbednu zonu u Južnoj Aziji i na Bliskom istoku već u ovom veku, kaže studija koja se oslanjala na pomenuto merenje iz 2010.

Samim tim, opasnosti su možda čak i veće, kao i prostorno šire.

Pored ublažavanje klimatskih promena kroz energetsku tranziciju i razvoj čistih tehnologija, zarad smanjenja rizika, neophodne su i mere adaptacije na izmenjene klimatske uslove, ali i unapređenje zdravstvenog sistema na čije bi savete stanovnici mogli da se oslone pri žestokim temperaturama, pogotovo kada su praćene visokom vlažnošću vazduha.

Fizički Fakultet Beograd

Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu

Fakultet medicine i zdravlja na Univerzitetu u Sidneju

visoke temperature

klimatske promene

temperatura preživljavanja

merenje temperature

eksperiment