Atanacković: Povećanje minimalne zarade može da utiče i na rast inflacije

Prvi put posle nekoliko godina dogodilo se da su na predloženo povećanje minimalne zarade pristale sve tri strane u pregovorima – poslodavci, sindikati i predstavnici Vlade Srbije. Minimalna cena rada u 2025. godini biće 53.592 dinara, odnosno 308 dinara po času, što je povećanje od 13,7 odsto.

Kao kompenzaciju za ovo povećanje najnižih zarada država je poslodavcima obećala povećanje u istom procentu neoporezivog dela zarade. To znači da se porez u narednoj godini neće plaćati na iznos do 28.432 dinara.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković u razgovoru za Biznis.rs kaže da su poslodavci pristali na krajnji ishod – povećanje minimalca, kao i uvećanje neoporezivog dela zarade.

- To je iznos koji je izračunalo Ministarstvo finansija, i to je onaj deo na koji smo pristali u prvom razgovoru. Ovo povećanje od 13,7 odsto neoporezivog dela za poslodavce će, gledajući ukupnu privredu, biti dovoljno da se napravi kompenzacija za povećanje minimalne zarade koje je daleko iznad osam odsto koliko smo mi predlagali - ističe Atanacković.

On dalje naglašava da će privrednici dobiti još neke beneficije, kako bi se generalno pomoglo domaćoj privredi.

- Na sastanku je bilo razgovora i o budućim merama koje bi mogle da budu značajne za privrednike, ali o detaljima će se još pregovarati. To je sada na Ministarstvu finansija, da odredi šta još može da uradi. Mi smo dobili takvo obećanje i videćemo u kojoj meri će biti ispunjeno. I prvi put je posle toliko godina došlo do konsenzusa. Mi smo ipak očekivali da se Ministarstvo finansija neće usuditi na ovoliko povećanje minimalca, ali videćemo šta će biti sad kada je to skoro 14 odsto - navodi Atanacković.

On dodaje da su predstavnici poslodavaca na sastanku istakli da su pokazatelji na osnovu kojih se određuje minimalna cena rada za narednu godinu inflacija i rast BDP-a, a oni pokazuju da bi to trebalo da bude osam odsto.

- Vlada je na prvim razgovorima izašla sa predlogom između osam i deset odsto, a ovo je malo više od višeg. Nismo se nadali da će biti skoro 14 odsto. Onaj deo poslodavaca koji jedva i sada isplaćuje minimalne zarade osetiće negativne posledice ovog povećanja. To su oni koji ne mogu da povećaju ni promet ni cene - ocenjuje Nebojša Atanacković.

Kao i svaki put kada se poveća minimalna cena rada sa njom se povećavaju i ostale zarade koje su u toj minimalnoj zoni.

- Ne radi se ovde samo o onima koji dobijaju minimalnu zaradu, a kojih je prema najnovijim podacima 114.000, već i o onim radnicima koji su veoma blizu, odnosno nešto malo iznad minimalca. I svi koji su iznad te cifre takođe će tražiti povećanje svojih zarada. Uvek rast minimalne zarade pogura i ostale plate naviše. Međutim, kada se nešto poveća, a da nema direktan dodir sa produktivnošću i rastom bruto domaćeg proizvoda – a mi smo već zacrtali veoma visok privredni rast od 4,5 odsto, što mislim da niko u Evropi nije predvideo – onda jednostavno dolazimo do toga da se povećava inflacija - ističe.

Prema procenama Narodne banke Srbije, inflacija bi na kraju godine mogla da završi na četiri odsto, a za narednu 2025. prognozirano je 3,5 odsto.

Atanacković nema odgovor na pitanje koliko je radnika u privatnom, a koliko u javnom sektoru koji primaju minimalac.

- Treba naglasiti da nije to samo 114.000 zaposlenih, postoji veliki broj onih koji su u zoni minimalne zarade, a primaju hiljadu ili dve dinara više. Takođe, treba uzeti u obzir i to da se zarade, ali i cene, mnogo razlikuju od grada do grada. Ne možete računati na iste cene i zarade u Beogradu i u Kraljevu, na primer - kaže počasni predsednik UPS.

Poslodavci su u poslednjoj anketi koju je organizovala Unija poslodavaca Srbije odgovarali na pitanja o tome da li treba povećati iznos minimalne zarade.

- Rezultati ankete su pokazali da je većina za to, dok je jedna trećina ispitanika bila apsolutno protiv povećanja minimalca, jer to ugrožava njihovo poslovanje. Većina poslodavaca koji isplaćuju oko 70.000 dinara nema nikakav problem oko povećanja minimalne zarade jer to na njih nikako ne utiče, dok svi oni koji isplaćuju najmanju zaradu već imaju probleme - kaže Nebojša Atanacković.

Na pitanje šta poslodavci očekuju da će dobiti kao beneficije u narednom periodu, kaže da treba mnoge stvari promeniti, ali da su najznačajniji parafiskalni nameti.

Domaći privrednici plaćaju više od 1.200 parafiskala. NALED je pre nekoliko godina napravio registar ovih taksi, ali do sada nije napravljen pomak u tom smislu.

- Veliki su problem privrednicima parafiskalni nameti koje plaćaju, a i ne znaju zašto ih plaćaju, gde nemaju nikakvu korist. Mislim da se to mora rešiti da bi svi delovi privrede bili profitabilni, da bismo zapošljavali ljude i davali zarade veće od minimalne - zaključuje Atanacković.