U Sloveniji u novembru referendum o drugom bloku nuklearke Krško

Političku jesen koja je pred vratima u Sloveniji će obeležiti i novembarski savetodavni referendum o izgradnji nove nuklearne elektrane Krško (NEK 2). Reč je o jednoj od glavnih odluka o energetskoj budućnosti zemlje, a projekt uživa široku potporu parlamentarne politike uz pojačane aktivnosti na njegovoj pripremi.

Kompanija Gen energija, koja upravlja postojećom Nuklearnom elektranom Krško (Nek), na projektu nove nuklearne elektrane u Krškom radi oko dve decenije, a na nekoliko studija potrošili su oko 22 mil EUR.

Do mandata aktualne Vlade, jedna od najvažnijih prekretnica za realizaciju projekta bilo je izdavanje energetske dozvole, sredinom 2021. godine, za vreme vlade Janeza Janše. Time je otvoren put za sprovođenje brojnih administrativnih procedura i pripremu opsežne dokumentacije za odlučivanje o ovoj velikoj i složenoj investiciji u jednom od sektora sa najviše regulativa u svetu. Budući da priprema inicijative za početak postavljanja nove nuklearne elektrane na tom području dugo nije značajnije odmakla, aktualna vlast u javnosti se suočila sa optužbama da nije naklonjena projektu i da ga zapravo koči zbog svoje ambicije brzog širenja upotrebe obnovljivih izvora, posebno solarne energije.

NEK je sredinom prošle godine dobio ekološku saglasnost za produženje rada za dodatnih 20 godina, odnosno najmanje do 2043. godine, i tada je došlo do velikog pomaka u dinamici pripreme NEK 2 projekta. Vlada je u septembru 2023. godine osnovala radnu grupu za koordinaciju pripremnih aktivnosti za NEK 2, a u kabinet premijera Roberta Goloba imenovan je i posebni državni sekretar Danijel Levičar, koji je došao iz Gen energije. Pritom je premijer Golob najavio i mogućnost da će u budućnosti biti doneta posebna zakonska regulativa koja bi ubrzala realizaciju projekta, a spomenuo je i savetodavni referendum o tom pitanju.

Istovremeno, Gen energija, koja je trenutno jedini investitor u NEK 2, povećala je ambicioznost projekta te je umesto prvobitno planiranog reaktora snage do 1000 megavata (MW) u planove uključena mogućnost izgradnje jednog reaktora od 2400 MW ili dva pojedinačna reaktora.

U jačanje političke dinamike za projekat NEK 2 uključio se i parlament (DZ). U maju ove godine, na predlog vlade, usvojio je rezoluciju o dugoročnoj mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije u Sloveniji. Dokument je izraz političke volje za daljim korišćenjem i razvojem nuklearne energije u zemlji, uključujući i izgradnju Jeke 2.

Nakon što je inicijativu za održavanje savetodavnog referenduma ove godine prvi preuzeo SDS, u jednom od ne tako čestih slučajeva ujedinjenja parlamentarne politike, zastupnici Svobode, SDS-a, NSi-ja, SD-a i zastupnik manjine podneli su zajednički predlog za referendum. Potvrdio je to i DZ na sednici u maju. Datum još nije određen, ali očekuje se da će to biti kraj novembra.

Birači će se na jesenjem savetodavnom referendumu pitati podržavaju li "sprovođenje projekta NEK 2 koji će uz druge niskougljične izvore osigurati stabilno snabdevanje električnom energijom". To je strateško pitanje o energetskoj budućnosti zemlje nakon povlačenja iz energetske upotrebe uglja u narednim godinama, a takođe i jedno od najvažnijih pitanja o budućem privrednom razvoju Slovenije.

Gen energija, koja u saradnji sa državnim resorima sprovodi sve potrebne postupke za pripremu prostornih, ekoloških, seizmičkih, sigurnosnih i ekonomskih osnova za NEK 2, stoga je uveliko pojačala svoje komunikacijske aktivnosti. Izradila je i posebnu web stranicu o projektu NEK 2 na kojoj objavljuje studije i inovacije o sprovođenju projekta. Oni takođe prezentuju nuklearnu energiju i Jek 2 ljudima na terenu.

Prva ključna prekretnica će biti odluka Vlade da krene u izradu Državnog prostornog plana (DPP) za NEK 2. Inicijativa za pokretanje procesa DPP-a, koju je kompanija već ukratko predstavila medijima, biće javno objavljena, verovatno početkom jeseni, nakon odluke Vlade da se krene u postavljanje prostornog plana, sledi izrada predloga DPN-a i svih propratnih dokumenata. Za saradnju sa lokalnim stanovništvom već je osnovana posebna informativna kancelarija u Krškom.

Poslednjih meseci je postalo jasno i da će u okviru osam potencijalnih varijanti nove nuklearke u Krškom u daljim postupcima gotovo sigurno biti izbačene tri varijante sa dva reaktora. Materijal za inicijativu pokretanja DPN-a tako se temelji na polazištu jednog reaktora, odnosno elektrane snage do 1650 MW.

Tri su potencijalna dobavljača reaktorske tehnologije za izgradnju NEK 2 – francuski energetski div EDF, američki Westinghouse, čija je tehnologija u postojećoj nuklearki Krško, i korejski KHNP. Prvi razgovori sa ponuđačima koji su akteri najnovijih nuklearnih projekata u Evropi već su u toku, a odabir ponuđača svakako će uz stručni i ekonomski imati i geopolitički prizvuk, a naknadno će biti podvrgnut međunarodnoj reviziji. Na temelju sadašnjih podataka, vrednost investicije NEK 2 sa jednim reaktorom bez troškova finansiranja i usklađena sa očekivanom inflacijom procenjena je na 9.314 EUR po kilovatu. Budući da polazište predviđa snagu od 1000 do 1650 megavata, procenjena vrednost investicije nove nuklearne elektrane, bez troškova finansiranja, iznosi između 9,3 i 15,4 mlrd EUR.

Pitanje izuzetno velikih ulaganja u novu nuklearnu elektranu – prema iskustvima iz inostranstva, često premašuje procenjenu vrednost – stoga će dilema da li Slovenija može to priuštiti verovatno biti jedno od glavnih pitanja u predizbornoj kampanji za referendum. Iz Gen energije su već jasno poručili da sami neće moći da izvedu investiciju. Uz potrebnu potporu države, predviđena je mogućnost suinvestiranja, kako domaćih, tako i stranih privreda ili možda i neke od susednih zemalja.

I dok zagovornici NEK 2 ističu nužnost nove nuklearne elektrane u osiguravanju stabilnog i pristupačnog snabdevanja energijom i energetske samodovoljnosti u željenoj zelenoj energetskoj tranziciji, protivnici, s obzirom na veliki finansijski teret investicije i proizašlu opasnost od početne visoke vlastite cene električne energije iz NEK 2, takođe izražavaju bojazan da će potrošnja resursa za novu nuklearnu elektranu zaustaviti ulaganja u obnovljive izvore energije.

Istovremeno, postoji bojazan oko postupanja sa nuklearnim otpadom – ove godine započela je izgradnja odlagališta nisko i srednje radioaktivnog otpada u Vrbini pri Krškom – stoga, tradicionalno, i oko seizmičke sigurnosti nuklearnog postrojenja u seizmički aktivnom području Posavja.

Gen energija je primila zahtev Ministarstva zaštite okoline, klime i energetike za pripremu podataka za lakše informativno odlučivanje birača na referendumu. Gen obećava da će do oktobra objaviti niz studija, analiza i podataka koji bi trebali da odgovore na zabrinutosti i strahove. Neki od njih već su objavljeni na posebnim stranicama za NEK 2.

Izuzev levice i pojedinih zastupnika, projekat NEK 2 uživa široku političku podršku u DZ-u. Sudeći prema istraživanju sprovedenom početkom godine za Dnevnik, potpora javnosti projektu kreće se oko 70%. Puno su kritičniji prema projektu i njegovom upravljanju u delu civilnog društva, posebno u redovima ekologa.

Kako će se tačno kretati podrška, kako se bude približavala odluka i odmicala referendumska kampanja, biće jasno u narednim mesecima, no čini se da referendum o NEK 2 neće biti razlog za nove velike političke podele. Poslednjih meseci se primećuje, međutim, da postoje određene razlike u mišljenjima na nivou Vlade, posebno između Ministarstva zaštite okoline, klime i energetike, gde iskazuju veću sklonost obnovljivim izvorima, i Kabineta premijera, gde se odvija glavni deo koordinacije za NEK 2.

Ukoliko projekat u završnici dobije potporu birača, postavlja se pitanje da li o gradnji Jeke 2 treba još jednom konačno odlučiti na referendumu, i to u trenutku kada bude na stolu konačna odluka o investiciji. Očekuje se da će se to dogoditi 2028. godine, a podršku tome, osim civilnog društva, iskazala je i predsednica države Nataša Pirc Musar.

Ako na kraju sve prepreke za Jek 2 padnu, prema optimističnom scenariju bi nova nuklearna elektrana trebala biti gotova do kraja iduće decenije, a kašnjenja u nuklearnim projektima više su pravilo nego izuzetak.