Domaći poljoprivrednici godišnje proizvedu 60.000 tona sira, četvrtina se izvozi

U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,4 milijardi litara kravljeg mleka. Značajne količine mleka odlaze za proizvodnju sireva, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) godišnje se proizvede oko 70 vrsta raznih vrsta sireva u količini od 60.000 tona.

Inače, iz Srbije se u svet godišnje izvozi oko 15.000 tona raznih sireva, dok se uvozi više od 12.000 tona.

Privredna komora Vojvodine potpisala je partnerski ugovor sa Osiječko-baranjskom županijom za realizaciju evropskog projekta koji za cilј ima unapređenje zanatske proizvodnje sira.

Privredna komora Vojvodine ovim ugovorom obavezuje se da realizuje program unapređenja proizvodnje sira u okviru programa Evropske unije "Interreg VI- A Hrvatska – Srbija 2021- 2027." Partner na projektu je Osiječko-baranjska županija. Vrednost projekta čije je trajanje 18 meseci je oko 450.000 evra.

U okviru potpisanog projekta planirano je formiranje Udruženja malih proizvođača sira u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj, uz uspostavljanje regionalne saradnje u okviru edukacije, razmene iskustava i primena inovativnih tehnologija u proizvodnji. Cilј ovog programa je institucionalna i tehnološka pomoć proizvođačima i dostizanje kvaliteta i standarda za izvoz sira.

Mali proizvođači sira u Vojvodini suočavaju se sa brojnim problemima, kao što su smanjenje stočnog fonda, tehnologije, standardi, konkurencija u industrijskoj proizvodnji. Ti problemi produblјuju mogućnost nestajanja autohtonih vrsta proizvodnje vojvođanskih sireva poput rolovanog sira poznatijeg kao "vojvođanska mocarela". Projekat se upravo fokusira na očuvanje i unapređenje zanatske proizvodnje sira uvođenjem novih tehnologija i saradnjom sa regionalnim udruženjima.

U okviru programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija za perod 2021- 2027. ukupno je obezbeđeno oko 450.000 evra, od kojih je 348.000 evra obezbeđeno kroz IPA fondove evropske unije, a preostali iznos obezbeđuje se kroz nacionalno sufinansiranje preko institucija koje sprovode projekte u okviru programa. Prioriteti programa su istraživanje i inovacije , obnovlјivi izvori energije, adaptacija na klimatske promene, zdravstvena i socijalna zaštita, turizam i kultura.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da stočarstvo u Srbiji ima velike negativne posledice.

- Potrošnja mleka je svedena na 200 litara po stanovniku godišnje. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Ugroženo je oko 150.000 porodica koje se bave ovim poslom - isitiče Gulan.

Sve manje je stoke u oborima, smanjuje se i proizvodnja junećeg mesa koje se kreće oko 78.000 tona godišnje (potrošnja po stanovniku je oko 3,5 kilograma godišnje).

- Proizvodnja mleka se stabilizovala na oko 1,4 milijarde litara zahvaljujući povećanju proizvodnje po jednom grlu. Međutim, pošto je smanjen i broj grla počela je da opada i proizvodnja "bele reke". Samo u 2021. godini manja je proizvodnja za 100 miliona litara. U legalnim tokovima je manje od 800 miliona litara mleka. Razlog su loše mere agropolitike i skupa stočna hrana. Jer, vlasnici stoke ponekad mlekom hrane i prasiće u oborima. Jer, im je to jeftinije nego da kupouju skupu stočnu hranu - navodi agroanalitičar.

Razlog smanjivanja proizvodnje i pada broja grla je što je cena litra mleka manja od cene litra vode.

- Vlada povremeno reaguje, pa kroz subvencije poveća, recimo cenu za tri dinara, pa ona stigne do 37 ili ponegde 40 dinara po litru. To ne rešava probleme i predstavlja samo "gašenje požara" - zaključuje Branislav Gulan.