Da li su penali za prevremeno penzionisanje nepravični

Nemački ekonomisti su prošle nedelje ozbiljno zabrinuli svoje penzionere. Naime, Martin Virding, ekonomista, pozvao je nemačke vlasti da povećaju stopu umanjenja penzija svima koji se prevremeno penzionišu. Naime, on nema ništa protiv da se ide u penziju sa 63 godine, ali su mu kazne za sve one koji se prevremeno penzionišu premale i on bi da ih pooštri i da umesto sadašnjih 3,6 iznose pet i šest odsto.

Na spomen penala za prevremeno penzionisanje većini srpskih penzionera i predstavnika sindikata se diže kosa na glavi i odavno traži njihovo ukidanje. Smatraju da su ove kazne nepravedne, pogotovo za onaj deo bivših radnika koji nisu imali drugi izbor nego da se penzionišu pre 65. godine života (zbog stečaja, privatizacija, zatvaranja firmi)… Pravo na prevremenu starosnu penziju u ovoj godini imaju muškarci i žene sa po 40 godina staža i najmanje 60 godina života, s tim što se ova penzija trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života. Pritom, umanjenje ne može biti veće od 20,4%.

Upitan da li postoji bojazan da bi i u Srbiji umesto da prestanu da se obračunavaju posle 65 godine, kazne po uzoru na Nemačku mogle da se povećaju, dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da bi hipotetičko ukidanje penala za prevremeno penzionisanje ili njihova privremena primena do regularne starosne dobi dovela do finansijskog urušavanja penzijskog sistema, na isti način na koji nam se to već desilo krajem osamdesetih godina prošlog veka.

– Iskreno se nadam da smo kao društvo dovoljno sazreli da nećemo ponavljati iste, bolne lekcije iz prošlosti na svakih nekoliko decenija. Izolovane primere potencijalne "nepravičnosti" uvek možete pronaći, ali je poenta da bi ove "nepravičnosti" bile daleko brojnije u slučaju nepostojanja penala za prevremeno penzionisanje – ističe on za Politiku.

Podseća da su pre nekoliko godina pojedini sindikalni lideri pokušavali da ospore pravičnost penala za prevremeno penzionisanje tvrdeći da radnici na građevini ne mogu da rade do regularne starosne od 65 godina.

– Međutim, mi smo u Fiskalnom savetu ukazali da radnici na građevinama, usled široko rasprostranjene sive ekonomije i prakse neprijavljivanja radnika, zapravo neće moći ni da razmišljaju o uslovima za prevremeno penzionisanje koje nikada realistično neće moći da ispune. Naprotiv, privilegija prevremenog penzionisanja dominantno je skoncentrisana u javnom sektoru, gde usled sigurnosti radnog mesta radnici najčešće imaju neprekinut radni staž, što im može otvoriti mogućnosti za prevremeno penzionisanje – kaže Altiparmakov.

Još jedna zabluda koja se, prema mišljenju našeg sagovornika, može čuti u delovima javnosti je da su penali za prevremeno penzionisanje – nepravični.

– Naprotiv, penzijski sistem bi u celini bio nepravičniji kada ovi penali ne bi postojali. Jer, važno je primetiti da je mogućnost prevremenog penzionisanja privilegija, pa ko ima mogućnosti da iskoristi ovu privilegiju i ode dve, tri ili pet godina ranije u penziju nego što je regularno propisano, pošteno je da prima i odgovarajuće umanjen iznos penzije. Sa čisto finansijskog stanovišta, ovo umanjenje bi zapravo trebalo da iznosi blizu šest odsto godišnje, ali je iz socijalnih razloga 2014. godine napravljen konstruktivan društveni kompropis i penali su ograničeni na 4,1 procenat – objašnjava Altiparmakov.

– Niko dakle nije primoran da odlazi u prevremenu penziju, to je lični izbor koji stoji na raspolaganju jednom (manjinskom) delu radnika u Srbiji. Građani koji su, nažalost, primorani da prestanu da rade usled invalidnosti odlaze u invalidsku penziju i u tom slučaju se, naravno, penali za prevremeno penzionisanje ne primenjuju – kaže on.

Objašnjava da se često u javnosti mogu čuti neosnovana mišljenja da su državni penzijski sistemi loši, da se urušavaju, da neće ni postojati kada sadašnje generacije radnika budu trebale da se penzionišu. Zapravo, državni penzijski sistemi su najmanje loša opcija od svih mogućih alternativa poput privatnih penzijskih fondova u slučaju demografskog starenja (produženje životnog veka i manje rađanje dece) koje je prisutno u čitavoj Evropi i većini drugih država u svetu. Međutim, da bi državni sistemi dobro funkcionisali, zahteva se određen stepen društvene odgovornosti i pravovremene reforme – jer kako građani duže žive moraju i duže da rade da bi penzijski sistemi mogli uspešno da funkcionišu.

– Nemačka se u ovom segmentu izdvaja kao jedan od najpozitivnijih primera društveno odgovornih reformi tokom prethodnih decenija. Tako i poslednje najave potrebe za povećanjem penala za prevremeno penzionisanje u Nemačkoj idu u tom smeru – da se sa produženjem životnog veka poveća i radni vek kako bi sistem održao finansijsku stabilnost. Nemačka je već povećala regularnu starosnu dob za penzionisanje, sa 65 na 67 godina starosti, ali postoje prekomerne mogućnosti za prevremeno penzionisanje, pa je sada potrebno unaprediti sistem u tom aspektu. Konkretno, penali za prevremeno penzionisanje u Nemačkoj iznose 3,6% godišnje, što je među najnižim iznosima u Evropi, jer finansijski pravičan iznos penala iznosi blizu šest procenata godišnje, i ove iznose penala primenjuje većina razvijenih zemalja u Zapadnoj Evropi – kaže Altiparmakov.

Pritom, dodaje, važno je naglasiti da ove vrste reformi nemaju alternativu – pre ili kasnije odlaganje penzijskih reformi dođe na naplatu, i to sa velikom kamatom i velikom cenom na pad društvenog standarda.

– Srbija se može pohvaliti da je tokom prethodnih decenija, od svih Evropskih država, bila najuspešniji primer praćenja Nemačke penzijske paradigme. Trenutni iznos penala za prevremeno penzionisanje od 4,1% u Srbiji jeste nešto niži od finansijski pravičnog nivoa od oko šest odsto godišnje i niži je od prakse većine evropskih zemalja, ali je i ovaj iznos penala bio dovoljan da se finansijski stabilizuje penzijski sistem. I ono što je važno naglasiti, Srbija nije 2014. godine uvela penale za prevremeno penzionisanje, Srbija ih je imala još u penzijskom zakonu iz 1964. godine, koji je bio jedan od najmodernijih penzijskih zakona u Evropi toga vremena, jer je na primer Nemačka penale uvela tek 1992. godine. Nažalost, u naletu sindikalnog populizma početkom osamdesetih godina prošlog veka, penali za prevremeno penzionisanje su proglašeni privremenim i primenjivani samo do navršetka regularne starosne dobi za penzionisanje – ističe Altiparmakov.

Na ovaj način su, dodaje, penali obesmišljeni i praktično ukinuti, što je doprinelo velikom finansijskom urušavanju penzijskog sistema i posledično čitavih javnih finansija bivše države.