Nove promene za sudstvo u Srbiji - Startovao USAID-ov petogodišnji projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast vredan 21,8 mil EUR

Novi Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA) koji će u narednih pet godina u Srbiji sprovoditi Američka agencija za međunarodnu pomoć i razvoj (USAID) zvanično je otpočeo u četvrtak, 6. oktobra 2011.

Cilj projekta je jačanje vladavine prava, nezavisnost pravosuđa i pravosudne administarcije u Srbiji, podizanje svesti javnosti o reformama u sektoru pravosuđa kao i jačanje kapaciteta srpske Vlade, nezavisnih agencija i civilnog društva da prepoznaju i spreče korupciju.

Kako je za "eKapiju" rekao Laurence Vetter, direktor na ovom projektu, za projekat su obezbeđena sredstva od 21,8 mil USD a biće realizovan kroz dve komponente- reformu pravosuđa i odgovornu vlast. Prema Vetterovim rečima, projekat će pružiti podršku institucijama pravosuđa u Srbiji da postanu efikasnije, transparentnije i odgovornije potrebama korisnika pravosudnog sistema.

- Na prvom mestu će se poboljšati sadašnje stanje u sudovima. To podrazumeva i fizički izgled sudova kao jedan važan aspekt, ali isto tako poboljšanje rada sudova u njihovim procedurama, kao i poboljšanje instrumenata za automatizaciju koji će takođe pomoći u radu. Govorimo i o brzini presuda, kao i o oceni viših instanci rada samih sudova.

Projektom će biti obuhvaćeni Ustavni sud, Viši prekršajni sud i ostali prekršajni sudovi, a Projekat će biti sproveden kroz sistem tzv. partnerskih sudova. Ideja je, naime, da se reforme najpre sprovedu u nekoliko sudova, a kasnije prošire na ostale.

- Do sada smo obišli sudove u 30 gradova u Srbiji. U finalnoj verziji radićemo sa svima, samo je pitanje kojim redosledom će biti odabrani. Zasada smo još uvek u procesu odabrira. Kad se sudovi odaberu razvićemo individualne planove za svaki od njih kako bi ih učinili što efikasnijim, omogućili im da se stvore uslove za javne rasprave i sl. Veoma je važno da na lokalnom nivou sarađujemo sa svim tim sudovima i dobijemo informacije ne samo od sudija koje rade u njima već i od zaposlenih i pronađemo načine da se poboljšaju njihovi načini rada - napominje Vetter.

Reforma će obuhvatiti poboljšanje fizičkih uslova za rad sudstva, pa će pojedini sudovi biti renovirani ili će im se prošititi prostor kako bi se i kapaciteti povećali. Projektom je predviđeno uvođenje automatizovanog sistema upravljanja, obuka rada svih zaposlenih i pojednostavljenje administracije uz unapređenje sudskih postupaka i olakšavanje pristupa dokumentima putem vebsajta.

Svečanom otvaranju projekta prisustvovale su i ministarka pravde Snežana Malović, predsednica visokog saveta sudstva Nata Mesarović i američka ambasadorka Meri Vorlik.

- Ciljevi kojima se teži su da se građanima obezbedi jednak pristup pravdi, kao i izvesnost sudskih odluka - rekla je Mesarović podsećajuči da su prekršajni sudovi četvrti na listi punjenja budžeta Srbije i da je neophodno pomoći da to budu sudovi koji će unapređivati a ne opterećivati provosudni sistem.

Malović je istakla da je uverena da će projekat pomoći da srpsko pravosuđe dostigne najveće svetske standarde i dodala da je jedna od najvažnijih stvari da se vrati poverenje građana u sudove.

Druga komponenta projekta odnosi na odgovornu vlast i podržaće jačanje kapaciteta svih nezavisnih agencija i organizacija civilnog društva za promovisanje otvorene, odgovorne i operativne vlade, borbe protiv korupcije i loših sistema upravljanja. Projekat sarađuje sa 4 nezavisne agencije: Ombudsman, Državna revizorska institucija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a najveći deo aktivnosti u ovom delu projekta biće usmeren na podršku Agenciji za borbu protiv korupcije.

(Sa svečanog otvaranja projekta: Meri Vorlik, Nata Mesarović, Snežana Malović i Laurence Vetter)

- Sa tom Agencijom ostvarujemo blisku saradnju, pogotovo imajući u vidu dolazeće izbore. Pomoćićemo im da realizuju svoju funkciju nadgledanja, kao i u nastojanju da doprinesemo njenoj ulozi u kontroli sukoba interesa, prijave prihoda i imovine, finansiranju izbornih kampanja i političkih aktivnosti. Suštinsko za sve nezavisne agencije jeste da želimo da im u institucionalnom smislu pomognemo da pojdinačno postignu svoje primarne ciljeve a istovremeno međusobno dobro sarađuju kao i sa drugim vladinim organima – kazao nam je Vetter.

Projekat JRGA će promovisati i jednakost polova i širu uključenost civilnog društva.

Kako je Vetter rekao "eKapiji" prve promene biće vidljive do kraja godine i u toku sledeće, ali je zbog prirode projekta teško precizirati očekivane rezultate.

- Promene predstavljaju proces. Pojedinačno viđenje da li se nešto poboljšalo mora da podrazumeva da ste prethodno poznavali situaciju stvari koja je poboljšana. Jednostavan primer je da ako odemo u sud i ugledamo renoviranu zgradu suda promena je vidljiva. Ali postoje mnoge druge stvari na kojima ćemo raditi, kao što je recimo poboljšanje rada efikasnosti sudova, koji fizički neće biti vidljive pa je mnoge stvari teško kvalifikovati.

I.B.