Zašto je kafa toliko poskupela i kakve veze sa tim imaju napadi podvodnih dronova

Da li se sećate dobrih starih dana kada ste mogli da skoknete u svoj lokalni kafić na espreso koji košta jedan evro (120 dinara)? Italijani se sećaju, piše Politico.

U Rimu, Milanu ili Napulju, jutarnji ritual je bio da zaposleni dok žure na posao skoknu po kafu.

To je bila prosečna cena za kafu do pandemije kovida. Ali, odnedavno, cenjena navika je poskupela. Espreso sada košta oko 1.20 EUR u Italiji.

I nije samo Italija. Cena kafe je porasla svuda, pokazuju podaci evropske Agencije za statistiku.

Postoji mnogo razloga.

Prvo, normalna inflacija, koja je učinila sve teže dostupnim, od struje, do piva ili usluga vodoinstalatera, dok su zemlje "trošile" svoj put iz pandemije i suočavale se sa ratom u Ukrajini.

Ali, dogodila se i "savršena oluja" faktora koji su pogodili kafu "gde je boli".

Huti su gađali brodove u Crvenom moru. Brodovi su preusmeravani na Rt dobre nade u Južnoj Africi. To znači duži transport i veće troškove. Kompanije kažu da se očekuje da se ometanja nastave u trećem kvartalu godine.

To se odrazilo na cenu kafe iz Vijetnama, najvećeg svetskog proizvođača robusta kafe.

- Huti su pokazali svoje sposobnosti da budu inovativni korišćenjem ne samo dronova koje su ranije koristili, već i podvodnih. Pokazali su sve više da mogu da načine pravu štetu - navodi Oran van Dort, analitičar holandske finansijske kompanije Rabobank.

Ako pobunjenici u Jemenu doprinose skoku cena raketama, kreatori politike u Briselu igraju svoju ulogu u rastu troškova pokretom olovke. Pravila EU za borbu protiv krčenja šuma stupaju na snagu krajem godine. Prema uredbi o proizvodima bez krčenja šuma, proizvođači kafe moraju da potvrde da njihova proizvodnja nije doprinela gubitku vegetacije. Proces prikupljanja podataka je dugačak i skup. Firme takođe nisu sigurne kako će pravila biti sprovođena, što stvara nesigurnost i moglo bi da podigne cene još više.

Kafa se na međunarodnom tržištu prodaje u dolarima. Nedavna snaga američke valute naspram evra učinila je kafu skupljom kupcima u Evropi. Zatim su tu i klimatske promene, koje mogu imati uticaj na sve prirodne proizvode. U Južnoj Americi, suše su pratile mraz 2021. godine, što je pogodilo rod kafe u Brazilu. U Vijetnamu, sezona kiša je kasnila, smanjujući proizvodnju i tamo. Pravilo je ekonomije da kada proizvod postane oskudniji, cena raste. A dugoročni klimatski trendovi ne nagoveštavaju dobro snabdevanje.

- Kafa se, kao i svi usevi, suočava sa sve većim izazovima klimatskih promena - rekao je Kristofer B. Baret, ekonomista i profesor poljoprivrede na Univerzitetu Kornel u Njujorku.

Arabika najbolje raste u uskom temperaturnom opsegu. Stalna toplota oštećuje usev i smanjuje produktivnost. Klimatske promene znače da se optimalna područja za uzgoj smanjuju, rekao je Baret.

Za preduzeća koja se bave kafom, svako povećanje cena mora biti pažljivo razmotreno, balansirajući povećane troškove sa potrebom da se ljudi koji piju ponovo vraćaju.

- Nećemo povećati cene, jer nismo sigurni da će mušterije ostati sa nama - kaže vlasnik kafea Džeki u Briselu Kilijan Hajgebart.

Nije samo cena mlevenih zrna ono što se održava na marže. Troškovi rada takođe rastu, jer kada troškovi života rastu, često slede plate. To nije beznačajan trošak, s obzirom na to da su potrebni meseci pre nego što se barista obuči da pravi specijalitete.

I do sada smo govorili samo o sirovim sastojcima. Ne zaboravimo da za kapućino, kortado, makijato i sve ostalo postoji još jedan ključni sastojak, koji takođe čini stvari skupljim.

- Cena svežeg mleka se udvostručila, što je suludo - rekao je Hajgebart.

Rodno mesto kafe je nedaleko od Jemena i njegovih pobunjenika sa podvodnim dronovima ― odmah preko Crvenog mora u Etiopiji. Žbun kafe voli tropsku klimu i nadmorsku visinu i raste u pojasu oko Ekvatora. Za pripremu toplog napitka koriste se plodovi ove biljke, koji kada sazru postaju jarko crveni. Skupljaju se, gule, suše, peku i na kraju samelju i spremne za upotrebu.

Zvuči kao težak posao, zar ne? Pa, jeste. Neravni i uzvišeni tereni na kojima biljka raste otežava mehanizaciju. Za razliku od većine poljoprivrednih kultura, kafa ima dug ciklus rasta, za koji je potrebno tri do četiri godine da sazre. To znači da farmeri nisu u mogućnosti da brzo zamene useve ili posade više kafe kako bi odgovorili na promene u potražnji.

Brazil je najveći proizvođač kafe na svetu, a slede Vijetnam i Kolumbija. Kafu često beru vlasnici malih farmi ili unajmljeni radnici. Farmeri će doneti svoja zrna posrednicima koji imaju većinu pregovaračke moći. Oni ih prodaju većim preduzećima, i tako se kafa kreće kroz lanac snabdevanja dok ne stigne do kompanija koje su okrenute potrošačima i koje su evropskim potrošačima najpoznatije. Istorijski gledano, to je bila oblast zrela za eksploataciju, rekao je Migel Gamboa iz Saveza za prašume.

Sedište mu je u Gvatemali i radi na sertifikaciji kafe više od 20 godina, pomažući da se lanac snabdevanja kafom pridržava ekoloških i društvenih standarda.

U teoriji, poljoprivrednici imaju koristi od rasta cena. Ali nije uvek tako jednostavno, rekla je Monika Firl, viši savetnik za kafu u Fairtrade Internationalu.

Mnogi farmeri se oslanjaju na kredite za finansiranje investicija koje idu u uzgoj jednogodišnjeg useva, otplaćujući ih kada se prodaju. To ih deli jednu pogrešnu investiciju od bankrota.

- Ovakvi dramatični skokovi gore-dole tokom tako kratkog vremenskog perioda su loši za posao za sve, ali su farmeri ti koji su najranjiviji - rekla je Firl.

Dobra vest je da se, barem na srednji rok, očekuje da će cene biti umerene, rekao je Oran van Dort iz Rabobanke. Poljoprivrednici se podstiču da donesu više ponude na tržište. I predviđa se da će proizvodnja kafe biti u suficitu sledeće godine, što bi trebalo da pomogne u ublažavanju ograničenja u snabdevanju.

Zato ne brinite, možda ćete još neko vreme moći da nastavite sa navikama kafe. A ako ne, biće vam drago da saznate da je cena čaja pala.