Jabuka oživela fabriku - Konzorcijum firmi iz Izraela, Švedske i Slovenije zainteresovan za kupovinu požeške "Budimke"

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Prošle godine u ovo vreme krug "Budimke", na 27 hektara usred Požege, izgledao je zastrašujuće - kao svet posle apokalipse. U 6.000 oronulih i očerupanih kvadrata pogona i hala, među mrtvim mašinama, nije bilo žive duše. Onda je država poništila katastrofalnu privatizaciju, entuzijazam preostalih radnika doneo je dah novog života, i danas je kompanija "slatka" mnogobrojnim strancima koji žele da je kupe. "Najsvežija" ponuda stigla je od konzorcijuma firmi iz tri države: Izraela, Švedske i Slovenije.

- Kada smo fabriku podigli iz pepela, prvi izvoz krenuo je u Sloveniju. Naš partner iz bivše jugoslovenske republike video je šta imamo u Požegi, inicirao je stvaranje konzorcijuma sa izraelskom i švedskom kompanijom, s namerom da kupe "Budimku" - objašnjava Đorđe Stevanović, direktor "Budimke", jedan od najzaslužnijih za požeško čudo.

- Ima i drugih zainteresovanih kompanija, a jedno je sigurno: greške s početka tranzicije neće se ponoviti, "Budimku" može kupiti samo ozbiljna, jaka prehrambena firma, "iz struke".

Sada je država vlasnik 56% kompanije, 20% je u rukama "Jugoeksporta" u stečaju, a ostatak pripada malim akcionarima. Republika, dakle, kroji budućnost firme, dok stranci za većinski paket nude oko 7 mil EUR za početna ulaganja, uz obavezu da dugoročno ulože deset puta više. Prostor za pregovore je širok. Ponuda ima.

Deset godina "Budimka" je bila mrtva. Januara prošle godine država je poništila privatizaciju, a radnici koji mesecima nisu videli platu, u ruke su uzeli metle i alat. Bez garancije da će za svoj rad biti plaćeni, počeli su da glancaju ono što je od giganta ostalo, započeli su popravke moćnih mašina. Pokazalo se da koncentrati najboljeg voća mogu "preko grane", u Uniju, čak i bez "global gapa" i HASAP-a. Nova nada obradovala je i poljoprivrednike u zapadnoj Srbiji. Otkupila je "Budimka" 6.000 tona jabuke za 150 miliona dinara, a najkvalitetniji koncentrat soka "potekao" je "preko grane".

- Ove godine otkupićemo i preraditi mnogo više, oko 15.000 tona jabuke, i još oko 20.000 tona kupine, maline, višnje, breskve, ali i povrća. Deo toga postaće domaći sokovi, marmelade, džemovi, zimnica, ali veći deo već putuje u Nemačku, Austriju, Poljsku... - ističe Stevanović. - Samo s nemačkim "Binderom" imamo ugovor vredan 550.000 evra za džemove. Izvešćemo koncentrata za oko 2 mil EUR. Sada svakodnevno isporučujemo robu u vrednosti od oko milion dinara.

Za mrtvaca vaskrslog iz začaranog kruga tranzicije to nije loše! Tako kažu oni koji priželjkuju da se "Budimka" vrati na put stare slave.

Imamo najbolje voće, pa samim tim i najbolje koncentrate i prestižne finalne proizvode. U 21. veku, ko u rukama ima hranu, vodu i energiju ima i budućnost. Uvodimo novu ambalažu, ponovo su naši proizvodi u domaćim rafovima, a sav prihod ulažemo u osposobljavanje pogona koji i dalje stoje, poput hladnjače, klanice... - kaže Stevanović.

- Kada smo ušli u fabriku, zatekli smo polupane pločice, nigde nije bilo slavine, svaki kvadratni metar bio je uništen. Samo da upalimo svetla u svim pogonima potrebno nam je 1,3 miliona dinara, a da ne govorimo o mašinama.

Kako su, bez para, mašine proradile? Jednog jutra, u domu Tomislava Kneževića, starine u osmoj deceniji života, zazvonio je telefon. Sa druge strane žice, novi direktor "Budimke" nudi penzionisanom šefu tehnike da dođe u firmu, "da probaju nešto da urade".

- Kada sam došao u "Budimku", video sam direktora kako čisti zapušeni šaht. Onda sam se i ja prihvatio štapa i kanapa. Krenuo od jedne do druge mašine, da jednu po jednu popravljam. Sada rade kao sat - zadovoljan je starac, koji posle 41 godine provedene u firmi svaku mašinu zna u dušu.

- Kada sam u ovim godinama doživeo da ova ogromna mašinerija ponovo prozuji, ni starost mi više ne pada teško. "Budimka" je za mnoge, znate, sok života.

Mnogo je još posla pred Požežanima, sad ih 116 ovde radi, a plate su ponovo redovne. Svaki zarađeni evro pravi nova dva, i ove godine zaradiće čistih pola miliona. Očekuje ih uvođenje standarda, u februaru kalemljenje novih zasada jabuke. Uvereni su da će odavde Srbija uskoro, sa stotina plodnih hektara, baš kao nekada, svetu prodavati svoje voće.

Zajedno sa poljoprivrednicima

Bivši vlasnici su iza sebe ostavili velike dugove, prema državi, poveriocima...

- Stare dugove prema poljoprivrednicima smo skoro u potpunosti isplatili. Platili smo i sve što smo tokom prethodne godine preuzeli. Posle oživljavanja kompanije, poljoprivrednici su na vreme dobili novac za svoje jabuke, šljive, paprike, krastavčiće... - kažu u "Budimki".

- Stvaramo sa našim proizvođačima jak kooperantski odnos, za dobrobit svih.

Malinari

Malinarski lanac je u krizi, strmoglavio se srpski brend, a u "Budimki" kažu da leka ima.

- Izvezli smo 10 tona koncentrata maline za 8.000 EUR, 8 EUR po kilogramu. U žestokoj svetskoj konkurenciji ima mesta za izvoz naših veoma kvalitetnih koncentrata. Profit donose i finalni proizvodi - kaže Stevanović.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 30.09.2911.)