Amnestija za loš rad direktora javnih preduzeća - Vlada Srbije otplaćuje 1,1 mlrd EUR kredita državnih firmi i institucija

Za razliku od ostatka privrede, "Železnice" i "Putevi Srbije" o svojim dugovima više ne moraju da razmišljaju, jer je Vlada odlučila da njihove kredite preuzme država. Obavezu da vrati čak 1,1 mlrd EUR kredita ta dva preduzeća i još nekoliko institucija Vlada će otplatiti uz zaključak da takva odluka neće doneti dodatne troškove građanima i privredi.

Samo dugovi "Železnica" i "Puteva" koje će otplatiti poreski obveznici iznose skoro 700 mil EUR. Osim njih, država će vratiti i pozajmice Kliničkog centra, Zemunske bolnice, Fonda za razvoj, pa čak i Radio Jugoslavije.

U obrazloženju Vlade navodi se da je reč o preduzećima čije je funkcionisanje od javnog značaja i bitno za celokupan sistem, pa Republika Srbija, pored izdvajanja značajnih sredstava iz budžeta, garantuje i za nova zaduženja tih preduzeća u zemlji i inostranstvu.

Naime, dužnici su kredite i zajmove digli od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, iz sredstava Pariskog i Londonskog kluba, Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope i drugih inostranih poverilaca, a za njih je država Srbija dala garanciju.

S obzirom na to da se radi o indirektnim budžetskim korisnicima koja imaju probleme u obezbeđivanju prihoda za nesmetano funkcionisanje, naplata ovih potraživanja bi ih dovela u nezavidnu finansijsku situaciju, zaključila je Vlada Srbije, koja prilikom usvajanja Predloga zakona o regulisanju odnosa Republike i dužnika-korisnika javnih sredstava nije razmatrala druge mogućnosti za rešavanjem ovog problema.

Ekonomista Ana Jolović smatra da ovakvi postupci države nisu dobri jer se preduzeća na taj način stavljaju u lagodnu poziciju u kojoj znaju da će njihove dugove platiti neko drugi.

- Rukovodstva javnih preduzeća moraju odgovorno da se ponašaju, a kada vi imate situaciju u kojoj država konstantno pokriva dugove preduzeća, to znači da država podržava neodgovorno ponašanje čelnih ljudi tih preduzeća - zaključuje Jolovićeva.

Aleksandar Stevanović iz Centra za tržišna istraživanja smatra da će ovako biti sve dok država bude bila vlasnik tih preduzeća.

- Nije uvek u pitanju loš menadžment. Problem je taj što to rukovodstvo, koje je obično postavljeno po partijskim linijama, mora da ispunjava nerealne zahteve vlasti, koji nemaju nikakvu ekonomsku logiku. Tako moraju da zapošljavaju, iako nema potrebe za tim, zatim profit odlazi u budžet da popunjava neke rupe ili se novac daje za neke besmislene projekte. U takvoj situaciji, ma koliko da ste dobar menadžer, vezane su vam ruke. A mi zbog nesposobnosti države sve to plaćamo, ali nas kao građane niko i ne pita - zaključuje Stevanović.

Ekonomista Mlađen Kovačević podseća da je, kako kaže, to ludilo zaduživanja, ne samo javnih preduzeća već i celokupne privrede, krenulo 2002. godine i da se od tada samo povećavalo, i to fantastičnom brzinom.

- Već tada se o tome moralo voditi računa ali, nažalost, nije. Država je kod mnogih pozajmica bila garant jer je verovala da će devizni prilivi tih preduzeća biti dovoljni da sama preduzeća servisiraju dugovanja. To se, međutim, nije desilo, a država mora da reaguje i da spasava ona preduzeća koja su od krucijalnog značaja za zemlju. Svetska ekonomska kriza je čak i Britaniju naterala da spasava važna preduzeća. Tako je i kod nas - kaže za "Blic" Kovačević.

Bez posledica po budžet

Procena Fiskalnog saveta je da zakon o otplati duga javnih preduzeća neće izazvati nikakve posledice, jer je taj iznos ranije planiran pa je uključen u trenutni javni dug, koji je dostigao 41,7% bruto domaćeg proizvoda Srbije.

- Plaćanje ovih kreditnih dugovanja neće zahtevati nova izdvajanja iz budžeta Srbije. Praktično je sada samo zvanično preimenovan dug na državu - objašnjava član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov i dodaje da je usvojeni zakon u skladu s fiskalnim pravilima.

Dugovi koje će vratiti država

- JP "Železnice Srbije" 181,8 mil EUR i 15,1 mil USD
- JP "Putevi Srbije" 464,8 mil EUR i 43,3 mil USD
- Klinički centar Srbije 3,1 mil EUR
- Zemunska bolnica 1,9 mil EUR
- Radio Jugoslavija 3,1 mil EUR i 627,341 švajcarski franak
- Fond za razvoj Srbije 320.943 USD
- Građevinski fakultet - Subotica 235.243 USD

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 28.09.2011.)