Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Megavati sa Vlasine i sunčeva energija iz Merdara - Vera Ristić, vlasnica firme "Eco Global", gradnjom malih hidro i solarnih elektrana oživljava zabačene delove Srbije
Ponedeljak, 26.09.2011.
16:01
Komentari
Vera Ristić duže od dve decenije pliva vodama privatnog biznisa u kojima je osetila sve dobre, ali i loše strane opredeljenja "biti svoj gazda". Kaže da se i sama čudi nekim svojim poslovnim potezima koji bi i za muškarce iskusnije u biznisu bili ozbiljan zalogaj. Prva je, neposredno posle ratova devedesetih, kada je sama ušla na arapsko tržište, na kojem je želela da promoviše srpske proizvode potencijalnim kupcima iz Kuvajta i Bahreina. Razvila je strategiju po kojoj bi ovom bogatom i izbirljivom tržištu ponudila njima dragocenu robu, poput mineralnih voda ili meda, a Kuvajćane dovela u lekovite banje Srbije.
– Postojali su vrlo konkretni programi vezani za Vrnjačku Banju, Kanjižu, VMA, ali oni nisu dovedeni do kraja iz jednostavnog razloga što, između ostalog, nismo mogli da obezbedimo direktnu avio-liniju između Kuvajta i Beograda – kaže za "Ekonometar" Vera Ristić.
– Snaga samo jednog čoveka nije bila dovoljna da se ostvare ovi programi u koje je uloženo izuzetno mnogo rada i energije. Žao mi je zbog toga, ali taj prvi neuspeh nije osujetio moju nameru da nešto korisno učinim za svoju zemlju.
Sledeći poslovni korak sagovornica "Ekonometra" preduzela je 2004. godine, usmerivši radni elan i stvaralački napor na razvoj obnovljivih izvora energije. Stupila je u kontakt sa inženjerom Valterom Narderom, čovekom velikog iskustva u razvoju obnovljivih izvora energije zaposlenog u fabrici opreme za MHE "Orangini" iz Đenove i povukla prve poteze uz veliku podršku Ministarstva za zaštitu obale i mora Republike Italije.
U žiži interesovanja našli su se potencijalni projekti malih hidroelektrana, u konkretnom slučaju na reci Vlasini. Za ovo područje Vera Ristić se opredelila zbog povoljnih klimatskih i hidroloških uslova i relativno pristupačnih saobraćajnica.
– Za šest godina rada na ovom projektu imala sam ogromnu podršku ljudi iz opštine Crna Trava, sa kojima sam, osim poslovnih, učvrstila i veoma prijateljske odnose – kaže Vera Ristić.
– Ja sam rođena Šumadinka, ali se sada osećam kao deo njihove sredine. To su vredni, dobri, pošteni ljudi sa kojima sam u početku nailazila na mnogobrojne prepreke koje smo zajedničkim snagama uspešno rešavali. U startu je bilo veliko nepoverenje i neverica, da jedna žena, iz Beograda, koja pritom nije inženjer, dođe u njihov kraj, kako ga oni zovu "na kraj sveta"... Pitanja mnogo, problema još više, ali ni jednog trenutka nisam htela da odustanem. Teško sam preživljavala sve prepreke i probleme, kako zakonske tako i ljudske, ali sam ih savladavala i gledala napred. Ispred mene je svakog jutra bio cilj – završen objekat.
- Protekle godine ostavile su dobre rezultate: dve završene hidroelektrane u Tegošnici i Livađama. Za još četiri pripremljena je kompletna dokumentacija i pribavljene sve dozvole, tako da je time moj deo posla okončan. Ja sam se povukla iz firme "Eko Energo", nosioca tog posla, ali sam i dalje manjinski suvlasnik izgrađenih i budućih elektrana.Kao direktorka preduzeća "Tek Energy", vlasništva švajcarske firme "Hydrovista", proizvođača struje, Vera Ristić je ušla u nove projekte, dve nove hidroelektrane od dva megavata.
– Kada budu prevaziđene sve barijere, rešeni imovinsko-pravni poslovi i pribavljene sve dozvole, ponovo će moj posao biti završen. Onda nastupa građevinska operativa, a ja idem dalje u nove projekte koji će Srbiji doneti bar malo više električne energije – naglašava Vera Ristić, koja će radnu energiju i svakodnevna putovanja usmeriti prema Kuršumliji i izgradnji novih izvora struje.
Ovog puta reč je o solarnoj elektrani u mestu Merdare, u opštini Kuršumlija, za koju je naša sagovornica dobila najpre energetsku a zatim i lokacijsku dozvolu. U toku je postupak tehničke kontrole glavnih projekata i nadamo se dobijanju građevinske dozvole za par dana. Izgradnja ili postavljanje solarnih modula predviđeno je za početak septembra. Otvaranje solarne elektrane je predviđeno u prvoj polovini oktobra ove godine.
– Posebno sam srećna zato što sam posao obavila zajedno sa ljudima koji do sada nisu imali baš nikakvog iskustva na tom planu, ali smo svakoga dana nešto novo naučili. Divno je što smo uradili nešto dobro za kraj iz kojeg uglavnom stižu ne mnogo lepe vesti. Veliko je zadovoljstvo kada vidite da je podstaknuta vera tih ljudi u mogućnost da im se dogodi makar neki boljitak.
Još veće zadovoljstvo i sreću mi pruža činjenica da su ovaj projekat podržale i na njemu se ujedinile sve političke opcije u opštini na čemu sam im neizmerno zahvalna. Projekat je podržan od celokupnog rukovodstva opštine, na čelu sa predsednicom Vesnom Jakovljević.
Razumevanje i pomoć sam imala i od javnih preduzeća iz Kuršumlije, pre svega JP "Srbijašume", katastra opštine, poreske uprave, Jugoistoka i drugih.
Vera Ristić je ubeđena da će ostvarenje ovog projekta u Merdarima bar donekle promeniti tok loših i tužnih priča iz tog kraja. Opština Kuršumlija zaslužuje svaku pomoć cele Srbije kako bi se sprečilo iseljavanje radno sposobnog stanovništva, oživljavanjem postojećih loše privatizovanih preduzeća.
– Sledeći korak planiran je na reci Resavi u opštini Despotovac, gde će bi-ti izgrađene tri kaskadne hidroelektrane, MHE Gornja Resava, MHE Ravna Reka i MHE Strmosten, instalisane snage od 1,85 megavata, 3,43 i 1,85 mW. Za njih su već dobijene energetske dozvole, a u toku je snimanje terena i rešavanje imovinskih odnosa. Posao teče po planu, mada je cela zamisao zaista težak i ozbiljan zadatak za jednu ženu – tvrdi naša sagovornica.
– Moj posao najmanje je vezan za Beograd. Moj teren je Srbija. Svakodnevno putujući uzduž i popreko, shvatila sam koliko je naša zemlja lepa. S druge strane, tuga je kada vidite toliko napuštenih sela, ugašenih ognjišta, starice i starce koji su ostali da čuvaju kućni prag. U selima je ostalo malo radno sposobnih ljudi, a opštine, bez ozbiljnije pomoći države, nisu u stanju da olakšaju ljudima život, da im pruže perspektivu – ističe Vera Ristić.
– Mislim da bi bilo dobro da se politika iz Beograda malo "spusti" prema Srbiji, gde se čine nadljudski napori rukovodstava tih opština kako bi se sačuvalo stanovništvo i poboljšala socijalna karta.
Sagovornica "Ekonometra" smatra da je ostvarenje njenih projekata bar donekle vratilo život u krajeve koji su dobili ili će dobiti male hidro i solarne elektrane.
Počele su da se otvaraju davno zakatančene prodavnice, ljudi vide "svetlo" i bukvalno i metaforički.
– Rekla bih da je sve ovo što sam uradila bio hod po mukama, ali i izazov da ostvarim nešto korisno za ljude. Kada vidim rezultat, dobijem novu energiju za savladavanje narednih prepreka koje su neizbežne – kaže nam Vera Ristić.
– Bilo je trenutaka kada sam plakala od nemoći, ali sam uvek verovala da je ostvarljivo ono što sam zamislila. Posebno je bilo teško zbog pomanjkanja zakonskih i podzakonskih akata u nadležnosti vrlo krute državne politike. Sada su stvorene pretpostavke za obavljanje posla, mada još ima prepreka u vidu neusklađenosti zakona, pa je neophodno zakucati na mnoga vrata ne bi li se dobile prave informacije koje vode do neophodne dokumentacije.
Mnogo je još paradoksa koji oduzimaju i vreme i novac. U katastru malih hidroelektrana još vlada zbrka, mnoga rešenja pregazilo je vreme, promenjena je hidrološka slika, u međuvremenu je urađena infrastruktura, pa su neke planirane lokacije sasvim neostvarive. Istina je da država nema dovoljno sredstava za inovaciju katastra MHE, a bez toga posao je za svakog investitora težak.– Neverovatno je koliko ljudi u manjim opštinama brinu o striktnom poštovanju zakona – kaže Vera Ristić i navodi primer Milice Popović, mašinskog inženjera i odgovorne za izdavanje građevinskih dozvola u Crnoj Travi koju je iz poštovanja prozvala "gromobranom srpskih zakona". Jer ko prođe Miličinu rigoroznu i striktnu kontrolu, zna da je dozvola koju dobije validna u svakom smislu te reči. Sve reči hvale Vera ima i za predsednika opštine Crna Trava Slavoljuba Blagojevića koji se kao lav bori da ova najmanja i najsiromašnija opština opstane i preživi sve izazove vremena.
Trenutno u fokusu interesovanja i rada sagovornice "Ekonometra" je solarna elektrana u Merdarima i projekti za hidroelektrane u Despotovcu i na Vlasini. Ono malo slobodnog vremena, isključivo subotom i nedeljom, provodi u svom domu u Beogradu, uz porodicu koja joj pruža veliku podršku, prijatelje koji je bodre. Tu su i obaveze klasične srpske domaćice – standardni kućni poslovi. Radeći ih, Vera Ristić i tada razmišlja o svojim projektima i ljudima na terenu koji je čekaju da zajednički ožive krajeve i daleko, kao i ne tako daleko, od svetlosti Beograda.
I na kraju Vera se iskreno pita: zašto se uspeh u Srbiji ne oprašta, zašto smeta i zašto je uspeh problem ako se do njega dolazi sa mnogo rada, odricanja i muka i zašto se uspeh žena generalno dovodi u pitanje. Ali, u njoj ostaje nada da će vreme koje dolazi i to promeniti.
Megavati iz Merdara
Solarni sistem za proizvodnju električne energije putem sunčevog zračenja jedan je od onih koji koristi obnovljive izvore. Projekat izrađen za lokaciju Merdare, u kuršumlijskoj opštini, predviđa proizvodnju električne energije za potrebe lokalne mreže, instalisane snage od dva megavata. Na četiri hektara građevinskog zemljišta početkom septembra biće postavljeno 8.460 solarnih modula uz prateću opremu, sa kojih će već početkom oktobra "poteći" električna energija za potrebe područja Kuršumlije. Investicioni troškovi ovog projekta su 2.400 evra/kW. Kod nas je, inače, zakonskim aktima, zbog visoke cene na taj način dobijene struje, izgradnja solarnih elektrana ograničena na pet megavata.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )
EEG doo Beograd
Opština Kuršumlija
Opština Crna Trava
JP Srbijašume Beograd