Skoro dve trećine velikih svetskih solarnih i vetroelektrana trenutno se gradi u Kini

Kina gradi skoro duplo više solarnih i vetroelektrana nego sve druge zemlje u svetu zajedno, pokazalo je novo istraživanje.

Druga najveća svetska ekonomija emituje najviše gasova staklene bašte koji ubrzavaju klimatske promene, a obavezala da će dostići vrhunac emisija ugljenika do 2030. i smanjiti ih na neto nulu do 2060. godine.

Poslednjih meseci Kinu je pogodilo nekoliko ekstremnih vremenskih pojava koje su pogoršane klimatskim promenama.

Kina trenutno gradi 339 GV kapaciteta obnovljive energije, uključujući 159 GV energije vetra i 180 GV solarne energije, što je ekvivalentno 64% novih globalnih kapaciteta.

To je "skoro duplo više od ostatka sveta zajedno", prema istraživanju Global Energy Monitor, američke nevladine organizacije. U tom pogledu je daleko ispred drugoplasiranih SAD koje grade samo 40 GV.

Kina je počela pripreme za izgradnju trećine kapaciteta vetra i sunca koje je do sada najavljivala, u poređenju sa globalnim prosekom od samo 7%. Doduše, ovo je praćeno nekim nedostacima. Kineska elektroenergetska mreža oslanja se na elektrane na ugalj kada potražnja za energijom raste, a za koji je teško da transportuje obnovljivu energiju proizvedenu u udaljenim severozapadnim regionima do ekonomskih centara na istoku.

Ali ukupni kapaciteti kineske energije vetra i sunca ove godine bi trebalo da nadmaše ugalj.