U Srbiji važe isti propisi o nadoknadi troškova zbog otkazivanja ili kašnjenja letova kao i u Evropskoj uniji

U Srbiji važe isti propisi kao i u Evropskoj uniji kada je reč o nadoknadi troškova zbog otkazivanja ili kašnjenja letova. Tako svi putnici čiji je let otkazan imaju pravo na naknadu štete, i to od 250 do 600 EUR u zavisnosti od udaljenosti odredišta. Prema ovim propisima, kada je let otkazan putnici imaju pravo da biraju između povraćaja novca, promene rute ili povratka. Svi putnici koji su obavešteni o otkazivanju leta manje od 14 dana pre polaska imaju pravo na odštetu. Međutim, ukoliko im bude ponuđeno preusmeravanje i stignu na konačno odredište sa zakašnjenjem do četiri sata, naknada može da im bude smanjena i za 50%.

Kako je navedeno na sajtu Direktorata civilnog vazduhoplovstva, u slučaju da je let otkazan avio-kompanija je dužna da putniku ponudi jednu od dve opcije – preusmeravanje na drugi let ili povraćaj svih troškova. Avio-kompanija koja je otkazala let treba da ponudi putniku preusmeravanje na drugi let, prema sličnim uslovima prevoza što je pre moguće. Drugi let može biti i nekog kasnijeg datuma, ukoliko je to putniku prihvatljivo. Svi putnici čiji je let otkazan imaju pravo na naknadu štete.

– Ako dođe do otkazivanja leta krivicom avio-prevoznika, putnik može da zatraži zaštitu svojih prava i naknadu ukoliko je otkazan recimo iz operativnih razloga, prekoračenja radnih sati posade ili je putniku prodata karta, a nije registrovan na letu jer je prodato više mesta nego što je dostupno (najčešće zbog promene tipa aviona). To je slučaj i ukoliko je let neprofitabilan, tj. slabo je interesovanje putnika ili prevoznik ne može da dokaže razloge otkazivanja leta – objašnjavaju iz direktorata.

Prevoznik, s druge strane, nije odgovoran ako su razlozi otkazivanja vremenski uslovi, prirodne katastrofe, vojne operacije, vanredno stanje, štrajk zaposlenih u avio-industriji... Inače, dešava se, posebno u toku letnjih gužvi, da let bude otkazan na sam dan polaska. U tom slučaju prevoznik ima obavezu da uruči obaveštenje o pravima koje putnici imaju po zakonu, ponudi im mogućnost izbora između povraćaja novca u vrednosti putne karte (ako su odlučili da ne putuju) ili preusmeravanja puta ka krajnjoj destinaciji. Takođe, kompanija mora da ponudi besplatne obroke i osvežavajuće napitke u zavisnosti od dužine čekanja ili da obezbedi hotelski smeštaj, kao i prevoz do njega, ako je neophodno jedno ili više noćenja. Putnicima moraju da se obezbede i dva besplatna telefonska poziva i slanje poruka elektronskom poštom.

Postoji čak i mogućnost da putniku bude uskraćeno ukrcavanje u avion iako svako ko poseduje avio-kartu i registrovao se za let u propisanom roku ima pravo da uđe u avion. Uskraćeno ukrcavanje može da se dogodi, na primer, iz razloga prekobrojnih putnika, ali i nekih drugih okolnosti. U ovom slučaju se prvo traže dobrovoljci koji su spremni da odustanu od planiranog poletanja. Putnik zauzvrat dobija ili povraćaj kompletno uplaćenih sredstava ili prihvata preusmeravanje puta po sličnim uslovima kao što je prvobitno planirao i u što kraćem vremenskom razmaku. Putnik koji dobrovoljno odustaje od leta pored svih ovih prava može da se dogovara sa predstavnicima avio-kompanije o beneficijama.

Ukoliko se odluči za preusmeravanje na alternativni let, putnik ima pravo na aerodromsku pomoć adekvatnu vremenu čekanja na novi let. Putnik koji dobrovoljno odustaje od putovanja nema pravo na nadoknadu štete. Ako nema dobrovoljaca koji će odustati od ukrcavanja službenici avio-kompanija imaju pravo da nekome od putnika uskrate pravo da uđe u avion i u tom slučaju oni imaju ista prava kao da je došlo do otkazivanja leta.

Putnik kome prtljag nije stigao na krajnju destinaciju, a predat je na odlaznom aerodromu prijavljuje gubitak kofera na posebno označenom šalteru. Kada prijavljuje gubitak prtljaga mora da priloži avio-kartu na kojoj se nalaze nalepnice za prtljag koji je predat. Služba za potragu izdaje Zapisnik o neprispeću prtljaga, a on sadrži informacije o veličini, obliku i sadržaju kofera, kao i kontakt podatke putnika. U slučaju oštećenja ili gubitka prtljaga putnik ima pravo na odštetu koju mu isplaćuje avio-kompanija. Montrealskom konvencijom utvrđena je maksimalna visina odštete za prtljag. Avio-kompanije takođe same određuju visinu refundacije i prihvataju samo razumne troškove, navode na sajtu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije.