Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Evropska komisija o Crnoj Gori: Prihodi ograničeni, dok rastu potrošnja i otplata dugova
Komentari
(Foto: Birute Vijeikiene/shutterstock.com)
To se navodi u Programu ekonomskih reformi za Crnu Goru, koji je analizirala Evropska komisija.
U dokumentu se navodi da je Crna Gora nastavila da bilježi visok privredni rast u 2023. godini, koji bi trebalo da uspori u 2024-2026.
U dokumentu se navodi da su uspješna turistička sezona i snažna lična potrošnja, uz veliki priliv stranih državljana, bili ključni pokretači privrednog rasta u 2023. godini, procenjenog na 5,8%.
- Glavna prepreka dolazila je od visoke, ali umjerene inflacije, dok su stroži uslovi finansiranja opterećivali investicije - stoji u dokumentu EK.
Osnovni scenario postavljen u Programu ekonomskih reformi Crne Gore (ERP) predviđa usporavanje rasta realnog BDP-a na godišnji prosjek od 3,2% u periodu 2024-2026, vođen domaćom tražnjom i rastom potrošnje uz i oporavak investicija.
- Predviđa se da će neto izvoz dati samo marginalni doprinos rastu BDP-a, jer se očekuje da će turističke usluge, koje su premašile nivo iz 2019. već 2023. godine, usporiti sa dvocifrenog rasta - procjene su iz dokumenta EK.
Predviđanja su i da bi uvoz mogao porasti i više od očekivanog ukoliko se ostvare investicioni planovi, posebno izgradnja autoputa Bar - Bojare, dok bi Crna Gora mogla da zabilježi i skroman tempo smanjenja duga.
EK navodi i da je deficit u 2024. uglavnom vođen snažnim povećanjem socijalnih transfera i kapitalne potrošnje.
Navode i da bi javni dug trebalo da nastavi da pada i to na 61% BDP-a u 2026.
- Potrebe za refinansiranjem duga su i dalje velike, dostižući vrhunac od 11% BDP-a 2025. godine - poručuju iz EK.
Među glavnim izazovima sa kojim se crnogorska ekonomija suočava navode se visoka javna potrošnja i ograničena baza prihoda, zajedno sa predstojećim velikim potrebama otplate duga.
Sve to kako poručuju iz EK, zahtijeva jaču fiskalnu konsolidaciju nego što je predviđeno Programu ekonomskih reformi. Podsjećaju i da će se potrebe za otplatom duga naglo povećati, prvo 2025, a kasnije 2027. i 2029. godine, što kako navode, zajedno sa strogim uslovima finansiranja, povećava ranjivost.
- S obzirom na crnogorski monetarni okvir, fiskalna politika je glavni alat za upravljanje agregatnom tražnjom i podršku daljem smanjenju inflacije. Ovo zahtijeva sveobuhvatan srednjoročni fiskalni plan sa konkretnim mjerama konsolidacije i obavezom da se nivo duga spusti ispod 60% BDP-a kako je propisano fiskalnim pravilom - navodi se u dokumentu.
EK navodi i da je velikim infrastrukturnim projektima potrebno bolje upravljanje i određivanje prioriteta s obzirom na ograničen fiskalni prostor.
- Uspostavljanje nezavisne fiskalne institucije pomoglo bi jačanju obračuna troškova novih inicijativa i pomoglo bi poboljšanju fiskalne discipline. Poboljšanje nadzora i upravljanja rizicima državnih preduzeća (DP) bi vremenom ublažilo njihov teret za budžet - stoji u dokumentu EK.
Tagovi:
Evropska komisija
Program ekonomskih reformi za Crnu Goru
crnogorska ekonomija
privredni rast Crne Gore
BDP Crne Gore
javni dug Crne Gore
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.