PKS: Manje čekanja na granicama EU, više poslova za kompanije Srbije i regiona

Unapređenje transporta i logistike na Zapadnom Balkanu, ulaganje u infrastrukturu, smanjenje čekanja kamiona na granicama EU i ostalih administrativnih barijera na Koridoru 10, ključni su preduslovi za bolje pozicioniranje regiona na jedinstvenom tržištu Unije i jačanja konkurentnosti kompanija, ocenjeno je na okruglom stolu "Povezanost na Koridoru 10". Skup u Privrednoj komori Beograda okupio je predstavnike vlada Srbije i Slovenije, privrednih komora i poslovnih asocijacija, kao i vodeće kompanije iz sektora transporta, logistike, lanaca snabdevanja.

- Koridor 10 doprinosi ekonomskom razvoju Srbije, ubrzanju tranzitnog saobraćaja i međunarodnih trgovinskih tokova, kao i prevoza putnika. Neophodno je ulaganje u modernizaciju i unapređenje infrastrukture kako bi se olakšao transport robe i ljudi, što će doprineti povećanju konkurentnosti privrede. Takođe je važna saradnja između privatnog i javnog sektora kako bi se osiguralo efikasno upravljanje logističkim lancima i optimalno korišćenje resursa - izjavila je ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović.

Vlada Srbije, po njenim rečima, spremna je da podrži inicijative koje doprinose razvoju transportne i logističke infrastrukture, kao ključnih elemenata za ekonomski napredak države.

- Učešće ministara Srbije i Slovenije na današnjem skupu važna je poruka da žele da čuju poslovnu zajednicu i kompanije i da u dijalogu tražimo konkretna rešenja za izazove i probleme u poslovanju koji se odnose na transport i logistiku - rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

- Transport i logistika strateški su važne teme kada je reč o pridruživanju Srbije i regiona EU. Nedopustivo je da kamioni na graničnim prelazima sa EU čekaju u proseku 10 sati, a nekada čak i do 36 časova. To stvara godišnje troškove firmama od skoro 70 mil EUR. Podaci Svetske banke iz 2023. godine, ukazuju na 26 miliona sati čekanja kamiona godišnje, na svim graničnim prelazima između Zapadnog Balkana i EU - podseća Vesović.

Dodaje da su Srbija i Zapadni Balkan deo evropskog ekonomskog prostora u mnogim aspektima, što se manifestuje i kroz vrednost spoljnotrgovinske razmene i investicija iz EU u Srbiji i regionu.

- Moramo da unapredimo i znatno poboljšamo situaciju na graničnim prelazima, rešimo i druge administrativne barijere kao što je pitanje veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata kako bi naše privrede još bolje funkcionisale - poručuje Vesović.

- Srbija je glavni partner Sloveniji u ovom regionu, imamo odlične ekonomske i prijateljske odnose, veoma uspešno naše privrede sarađuju i spremni smo da pomognemo kompanijama da reše probleme i budu konkurentnije - ukazao je Matjaž Han, ministar za privredu, turizam i sport Republike Slovenije.

Na Zapadnom Bakanu, po njegovim rečima, nužno je unapređenje infrastrukture za bržu integraciju u EU.

U diskusiji na okruglom stolu razgovaralo se o nekoliko ključnih tema, a to su: uticaj globalnih ekonomskih i geopolitičkih tendencija na poslovanje privreda, izazovi u izgradnji regionalne infrastrukture, važnost implementacije intermodalnog transporta kao rešenja za kompanije u različitim sektorima, racionalizacija operacija lanaca snabdevanja, kao i modernizacija trgovinskih i transportnih procesa.