Muško-ženska jednakost u rukovođenju daleko zaostaje u gornjim ešalonima gotovo svakog zanimanja
Komentari
Ilustracija (Foto: Shutterstock/fizkes)
Tesino istraživanje bavi se pitanjima o tome kako i zašto se naše misli, osećanja i stavovi menjaju tokom vremena, unutar nas samih, ali i organizacija u kojima radimo. Konkretno, kako i zašto se pristrasnosti o društvenim grupama pomeraju ka predrasudama ili udaljavaju od njih? Šta je to u našim umovima i našem društvu zbog čega se neka verovanja lakše menjaju od drugih? Njeno istraživanje usvaja pristup na više metoda za razumevanje promena unutar pojedinaca, organizacija i najšireg nivoa naših kolektiva.
Podržava žensko liderstvo, te kaže da se poslednjih nekoliko decenija vidi da je na nekim mestima postignuta jednakost muškaraca i žena.
- Na primer, nakon decenija držanja žena podalje od visoko plaćenih medicinskih zanimanja, prijem u medicinske škole u mnogim školama u SAD sada je jednak. Govoreći o zakonodavnim okvirima, po prvi put 2021. godine, postojao je jednak broj muškaraca i žena u Kabinetu kanadske vlade, pri čemu su žene čak vodile neke od dosijea finansija, odbrane i spoljnih poslova u kojima tradicionalno dominiraju muškarci.
Ali takođe je jasno da se vidi da jednakost u rukovođenju daleko zaostaje u gornjim ešalonima gotovo svakog zanimanja. Čak i ako žene sada ulaze u medicinske škole sličnom stopom kao i muškarci, još uvek ima mnogo više muškaraca koji vode bolnice ili su šefovi hirurgije.
Dodaje da su u okviru nauke i akademske zajednice žene sada previše zastupljene u većini srednjih naučnih škola, a u nekim naučnim oblastima kao što su biologija i psihologije, žene su pretekle muškarce na fakultetskim pozicijama.
- Ali, opet, ako pogledate vrhunske dobitnike nagrada u naučnim oblastima, ili urednike vrhunskih časopisa, one ljude koji su dobili najviše priznanja i imaju najveću moć, i dalje vidimo stalne rodne razlike. Dakle, sigurno će nam trebati dosta vremena da postignemo rodnu ravnopravnost u rukovođenju. A napredak će biti delimičan, sa određenim organizacijama, zanimanjima ili čak zemljama koje će brzo nadmašiti druge u svom napretku ka rodnoj ravnopravnosti. Stoga će biti teško predvideti tačno predviđanje ili vremensku liniju - navela je Čarlsvort i dodala:
- U isto vreme, mogu reći da, iz sopstvenih podataka, gledajući uglavnom američki kontekst i uglavnom rodne stereotipe o nauci, postoji nada: rodni stereotipi o nauci su pali za 17% od 2007-2019 i predviđalo se da će se nastaviti menjajući. U stvari, prognoze su sugerisale da bi moglo proći samo 37 godina da naši stereotipi (ako još ne i naše ponašanje) dođu do tačke jednakosti.
Govoreći o predrasudama prema društvenim grupama, istakla je da će najefikasnija promena doći ako se zauzme višestrani pristup na više nivoa:
- Trebalo bi, na primer, da razmotrimo značaj zakona i politike o rodnoj ravnopravnosti (kulturna ili kolektivna intervencija kao što je zabrana diskriminacije na radnom mestu na osnovu pola), koju zatim sprovode i podržavaju organizacije i kompanije (npr. u svojim praksama zapošljavanja i zapošljavanja). ), i to je, na kraju, u stanju da promeni individualne umove ljudi koji su ugrađeni u te organizacije i kulture.
Istakla je i da je empatija, ili sposobnost da se osete emocije druge osobe kritična kao sredstvo za premošćivanje između društvenih grupa.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.