Japan trpi velike gubitke zbog kašnjenja u razvoju digitalnih kapaciteta

Japanska ekonomija je u 2023. godini zabeležila ukupni suficit u trgovini sa inostranstvom od oko 135 mlrd USD, ali je taj dobar rezultat značajno umanjio deficit od čak 37 milijardi u oblasti digitalnih usluga.

Japanska ekonomija trenutno prolazi kroz velike promene koje prvenstveno generišu inflacija i drastičan pad domaće valute u odnosu na američki dolar i evro. Japan se gotovo pune tri decenije borio sa problem deflacije, pa je serija poskupljenja od epidemije kovida do danas zatekla obično stanovništvo i kompanije, baš kao i pad jena, koji se nalazi na najnižem nivou u odnosu u dolar u poslednjih 35 godina i na najnižem nivou u odnosu na evro od kada ta zajednička valuta zemalja zapadne i centralne Evrope postoji.

Slabi jen, kao i proteklih decenija, uglavnom odlično odgovara izvozno orijentisanim preduzećima, prvenstveno automobilskoj industriji, ali s obzirom da Japan uvozi više hrane nego što proizvodi, posebno šteti domaćinstvima.

Jedna od komplikacija koju donosi ekstremno slabi jen je i skokoviti rast troškova domaćih preduzeća za digitalne usluge, poput skladištenja i zaštite podataka ili reklamiranja na Internetu, budući da se Japan, možda neočekivano s obzirom na njegovu ukupnu tehnološku razvijenost, za te usluge oslanja uglavnom na američke kompanije koje naplatu vrše u dolarima.

Naime, japanske kompanije se zbog drastičnog pada jena u poslednjih nekoliko godina suočavaju sa troškovima za servere i skladištenje podataka 30% većim nego što su projektovale u svojim planovima razvoja.

Japan je u 2023. godini zabeležio deficit od čak pet i po biliona jena (oko 37 mlrd USD) kada je u pitanju trgovina sa inostranstvom u oblasti digitalnih usluga, što je duplo više nego pet godina ranije i 16% više nego u 2022.

Po podacima japanskog Ministarstva ekonomije, trgovine i industrije, domaće IT kompanije drže samo 30% tržišta klaud usluga u toj ostrvskoj zemlji. To, konkretno, znači da se japanska preduzeća za više od dve trećine svojih potreba u toj sferi oslanjajuju na američke gigante Majkrosoft, Gugl i Amazon.

Interesantno je da se usled toga cene usluga vezanih za klaud u Japanu neretko izražavaju u američkim dolarima.

Pojedini japanski poslovni ljudi koji se bave informativnim tehnologijama stoga domaće kompanije opisuju kao bukvalne "digitalne kmetove" (termin koji je iskovao grčki ekonomsita Janis Varufakis), pošto se one nalaze u zavisnom položaju od krupnih "digitalnih zemljoposednika" kao što su Gugl i Amazon, koji im iznajmljuju svoje servere, odnosno, digitalnu infrastrukturu za rad.

Domaće IT kompanije, poput Sakura interneta pružaju uslugu skladištenja i zaštite podataka vladi u Tokiju, ali, tvrde poznavaoci prilika, i dalje tehnološki kaskaju za američkim gigantima i kada je u pitanju kvalitet zaštite podataka i generativna veštačka inteligencija. Zbog toga Amerikanci uspevaju da održe svoje cene na visokom nivou na japanskom tržištu, uprkos tome što se tamošnje mušterije nalaze u teškom položaju jer "krvare" novac usled pada jena.

Jedini izlaz iz tih problema može biti ogromno ulaganje u digitalnu infrastrukturu i obrazovanje i obuku ljudskih resursa.