Planovi korišćenja energetskih, metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina Timočke krajine
Plansko opredeljenje, definisano u Regionalnom prostornom planu Timočke krajine, koji je usvojen jula 2011.godine je održivo korišćenje energetskih, metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina, koje će se usklađivati sa opštom koncepcijom korišćenja mineralnih resursa Republike Srbije.
Održivo korišćenje mineralnih sirovina zasnivaće se dominantno na :
1) Stvaranju uslova za znatno intenzivnije i kompleksnije korišćenje istraženog i bilansiranog mineralnog bogatstva, u prvom redu za dokazane rezerve ruda bakra, zlata, drugih pratećih elemenata, zatim uglja i više nemetala (cementne sirovine, građevinsko-tehnički kamen, kvarcni peščari i peskovi, bentoniti), s tim da prioritet ima uvođenje u proizvodnju istraženih ležišta bakra Borska reka, Cerovo i Čoka Marin. U tom kontekstu, proizvodnja bakra mogla bi da dostigne nivo od 50-60.000 t, zlata oko 2-2,5 t i uglja preko 500.000 t (ne uključujući eventualnu izgradnju termocentrale od 300 MW što bi zahtevalo znatno veću proizvodnju uglja);
2) Početku istraživanja nafte i gasa duž istražnog profila P4-10 na pravcu Zlot – Brestovačka Banja – Krivelj – Deli Jovan – Sikole - bugarska granica, u okviru istražnog regiona "Timok";
3) Intenziviranju i završetku privatizacije, pre svega u okviru RTB "Bor", a takođe i četiri aktivna rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom;
4) Revitalizaciji tehnoloških procesa u eksploataciji i metalurškoj preradi metaličnih mineralnih sirovina, uključujući izgradnju najsavremenije topionice i postrojenja za pripremu mineralnih sirovina, pre svega modernizacijom flotacija;
5) Principu minimiziranja tehnogenog otpada i njegove transformacije u tehnogenu sirovinu koja se koristi u odgovarajućem proizvodnom procesu (pretapanje šljaka iz topionica, ponovno tretiranje materijala sa starih odlagališta postojenja za pripremu i dr);
6) Saniranju degradirane (zagađene, devastirane) površine oko postojećih rudarskih objekata (odlagališta iz rudarskih radova, flotacija, topionice i dr.) i razvoju projekata koji minimalno ugrožavaju životnu sredinu, primenom tzv. "zelenog inženjerstva" i "tehnologije bez ili sa minimumom otpadaka";
7) Stimulisanju rudarstva malih kapaciteta, odnosno optimalnog korišćenja malih ležišta, što je posebno interesantno kod zlata i kvalitetnijeg građevinsko-tehničkog kamena;
8) Razradi strategije razmeštaja rudarskih proizvodnih kapaciteta, polazeći od lokacije rudnih ležišta, optimalnog izbora metoda otkopavanja, potrebnog prostora za odlagališta svih vrsta jalovine; pri tome posebnu problematiku čini izbor lokacije za eventualnu izgradnju jedne termocentrale kapaciteta 300 MW;
9) Realizacija cementare kod Knjaževca kapaciteta oko 600.000 t cementa godišnje na bazi raspoloživih sirovina (krečnjaci, glina i dr.), pre svega ležišta krečnjaka "Jevik" i ležišta cementnih laporaca i gline u okolini;
10) Podsticaj korišćenju geotermalnih voda i razvoj neophodne infrastrukture i
15) Detaljno geološko istraživanje elemenata retkih zemlji u slivu Zamne kod naselja Plavna, opština Negotin, i dr.