Srbija je po radu dužem od 49 sati nedeljno šampion regiona

Pojedine države i kompanije su dosad, manje ili više uspešno, testirale model četvorodnevne radne nedelje, a on podrazumeva da broj radnih sati ili ostane 40 ili bude skraćen na 32. Ovi modeli rada pokazaće da li će se broj radnika koji rade više od 40 sati smanjivati ili povećavati i kako će to uticati na produktivnost i finansijske rezultate kompanija. Najavljuje se da će i veštačka inteligencija olakšati posao radnicima i da će oni zahvaljujući njoj manje vremena provoditi na poslu. Naravno, postoji i strah radnika da će im roboti oteti radno mesto.

Od doba industrijske revolucije i Roberta Ovena ostao je slogan "osam sati rada, osam sati rekreacije, osam sati sna". U to vreme ideja tri osmice bila je radikalna, posebno zato što su radnici provodili i po 16 sati na radnom mestu. Prošlo je sto godina od industrijske revolucije do 1926. godine i poteza Henrija Forda, osnivača Ford Motorsa, koji je taj slogan primenio u praksi. On je prvi uveo 40-satnu radnu nedelju za svoje radnike, pet dana po osam sati radnog vremena.

Međutim, još stotinu godina kasnije, rasprave o dužini radnog vremena ponovno se rasplamsavaju. Istraživanja pokazuju da boravak na poslu osam sati tokom dana ne znači da sve vreme radimo. Naprotiv, istraživanja su zapanjujuća i pokazuju da je radnik produktivan manje od tri sata dnevno.

Međutim, u pojedinim zemljama EU radilo se više nego u Srbiji. Grčka je prošle godine imala najveći udeo radnika sa dugim radnim vremenom (11,6%), a slede Kipar (10,4%) i Francuska (10,1%). Visoki udeo radnika sa dugim radnim vremenom imale su i Italija sa 9,6%, Portugal 9%, Belgija sa 8,8%, a zatim Austrija u procentu od 8,1. Podaci Eurostata pokazuju da je na nivou Evrope najveći udeo radnika sa dugim radnim vremenom bio u Turskoj i iznosio čak 27,2%.

Najniža stopa radnika koji su proveli duže od 49 sati nedeljno na poslu bila je u Bugarskoj (0,4%), Litvaniji i Letoniji (po 1,1%).