Uzgajaju "srpskog šarana" - Nova vrsta ribe u gazinstvu "Radmilovac"

(Ogledno dobro "Radmilovac")

Za šest godina, ako sve bude kako treba i ako Ministarstvo za poljoprivredu počne finansijski da podržava selekciju riba, Srbija bi mogla da dobije jedan potpuno novi brend velikog izvoznog potencijala - srpskog šarana.

Na oglednom dobru "Radmilovac", nadomak Beograda, profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Marković i njegovi saradnici već pet godina rade na programu unapređenja proizvodnih osobina i kvaliteta mesa šarana.

- Pre pet godina u saradnji sa kolegama iz Norveške, koja je najveći evropski proizvođač i izvoznik ribe, počeli smo sa programom selekcije šarana. Za proizvodnju jednog primerka šarana prosečne težine oko tri kilograma sada je potrebno tri godine. Naš cilj je da šaran od tri kilograma bude proizveden za dve godine - objašnjava profesor Marković.

On dodaje da osim programa selekcije, ovaj istraživački tim radi i na unapređenju kvaliteta mesa šarana.

Njegov saradnik Milan Spasić, inače student na doktorskim studijama, više puta je boravio u Norveškoj, čiji su stručnjaci nakon 30 godina ukrštanja i selekcije ostvarili rezultat da za isto vreme proizvode lososa duplo veće težine.

- Prvo smo prikupljali matice šarana koje smo uzimali iz različitih ribnjaka, ali i iz reka. Formirali smo prvo matično jato, a potom napravili šemu ukrštanja matica sa ciljem da se prate proizvodne osobine 50 formiranih familija šarana - kaže Milan Spasić i nastavlja da objašnjava nimalo jednostavan proces ukrštanja.

- U stomak svake ribe stavljamo čip. Ona dobija jedinstveni broj koji očitavamo specijalnim čitačem. Poenta je da se izaberu oni primerci ribe koji najbrže rastu u familiji, koji su u proseku teži od ostalih primeraka. Kad takve izaberemo, te šarane kada postignu polnu zrelost ukrštamo sa takođe naprednim maticama iz druge familije. I tako malo-pomalo 10 do 15% u svakoj generaciji se podiže prosek težine šarana - objašnjava Milan.

Da bi se stiglo do poboljšanja od oko 40%, to jest da šaran dobije konzumnu veličinu za dve godine, neophodno je još najmanje šest godina rada, ali profesor Marković napominje da to dobrim delom zavisi i od novca.

- Početak projekta finansirala je norveška vlada kroz projekat "Uspostavljanje programa selekcije šarana". Nastavak tog programa je zasnovan na entuzijazmu i ličnim obezbeđivanjima potrebnih sredstava. Od države za program selekcije šarana, nažalost, do sada nismo dobili ni dinara, a koristi bi od ovog posla Srbija i te kako mogla da ima. Naime, sadašnja proizvodnja šarana od oko 10.000 tona bi se vrlo brzo mogla udesetostručiti - kaže Marković.

- Tražnja i konzumiranje ribe iz godine u godinu rastu u čitavom svetu. Evropska unija ima deficit ribe od oko jedan i po milion tona, a Rusija uvozi oko milion tona ribe - navodi profesor Marković.

On takođe tvrdi da je izvozna šansa velika, a razvoj ovog sektora mnogo bi doprineo i otvaranju novih radnih mesta i ostvarenju velike zarade pri izvozu.

- Ako može jedna Norveška sa skoro upola manje stanovnika da izveze preko 1,8 miliona tona ribe, a pre svega lososa, zašto ne bismo i mi mogli koju desetinu, ili još bolje, koju stotinu hiljada tona "srpskog šarana" - zaključuje profesor Marković.

Prvi počeli selekciju

Iako se radi o vrsti koja se gaji u velikom broju zemalja sveta, kombinacijom programa selekcije i programa unapređenja kvaliteta mesa šarana kroz ishranu može se stvoriti zaista nešto što bi moglo poneti epitet srpskog specijaliteta - srpski šaran.

- Uz ishranu ekstrudiranom hranom već smo, u saradnji sa našim partnerom iz industrije, uspeli značajno da smanjimo količinu masti sa 10% na na tri do pet. Sada se radi na unapređenju kvaliteta masti sa ciljem da meso šarana bude još zdravije. Šaran sa ubrzanim rastom, sa većom otpornošcu na bolesti, čije meso ne miriše na mulj i nije masno, a uz to je obogaćeno omega 3 masnim kiselinama zaista bi mogao da ponese epitet srpskog šarana. Ako ga još preradimo, recimo odimimo, uz dodatak suvih šljiva, pečuraka, začinskog povrća i biljaka i uz to lepo upakujemo, zaista bi imao šansu na tržištu Evropske unije, ali i drugih zemalja - ubeđen je profesor Zoran Marković.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 29.08.2011.)