EU dala Srbiji više donacija od Rusije i Kine

Počev od 2000. godine pa do danas EU je dala Srbiji oko 1600 puta više donacija nego što su to u istom periodu učinile Rusija i Kina.

Ipak, među građanima preovladava mišljenje da su ove dve zemlje, uz Japan, naši najdarežljiviji međunarodni partneri.

Najveću bespovratnu pomoć dobijamo iz predpristupnih fondova EU, koja je Srbiji u proteklih skoro 11 godina poklonila 2,68 mlrd EUR, podaci su državnih organa. Na drugom mestu je Nemačka, koja je dala 714 mil EUR, dok su SAD donirale 582 mil EUR.

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja o podršci članstvu Srbije u EU, koje je vladina Kancelarija za evropske integracije sprovela u junu ove godine, čak 45 % građana smatra da je Japan najveći donator naše zemlje, njih 33 % misli da je to Rusija, a 31 % da su u pitanju pretpristupni fondovi EU. Slede Kina (19 % građana), Norveška (16 %) i Amerika (13 %).

Ipak, najveći donator Srbije je EU, koja u ukupnoj međunarodnoj pomoći našoj zemlji učestvuje sa 48,7 %. Samo Evropska komisija je od 2000. do 2011. donirala 2,68 mlrd EUR, od čega je za ovu godinu već izdvojila više od 29 mil EUR.

Sa druge strane, prema podacima Kancelarije za evropske integracije, u ukupnoj pomoći Srbiji dve velike istočne sile, Kina i Rusija, učestvuju statistički neprepoznatljivo - iz Pekinga nam stiže 0,03 % bespovratne pomoći, a iz Moskve još manje, pa ove države nisu ni zavedene na listi "razvojnih partnera Srbije".

Posle fondova iz Brisela, na donatorskoj listi sledi Nemačka, koja je samo prošle godine Srbiji dala 41 mil EUR bespovratne pomoći, a od 2000. ukupno 714 mil EUR. SAD su nam u protekloj deceniji poklonile ukupno 582 mil EUR, od čega 30 miliona u 2010. godini.

Među najvećim donatorima je i Italija, koja je od 2000. dala Srbiji 273 mil EUR, od čega prošle godine 39,4 miliona. Švedska je 2010. poklonila 26 mil EUR, a ukupno poslednjih deset godina - 215 mil EUR. Norveška je od 2000. godine donirala ukupno 120 mil EUR. Japan je u 2010. izdvojio oko 7,5 mil EUR, a u protekloj deceniji ukupno oko 97 miliona.

Rusija i Kina i inače u svetu nisu poznate po svojim programima međunarodne pomoći, već s drugim državama prvenstveno posluju u ekonomiji, nude im povoljnije kredite i ohrabruju investiranje svojih kompanija, smatraju Predrag Simić i Miodrag Radojević.

Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, rekao je da u srpskoj javnosti postoji predrasuda da Moskva i Peking mogu da budu alternativa Srbiji u odnosu na EU, "ali to sasvim sigurno nije slučaj".

- Potrebno je shvatiti da je Srbija vezana za Zapad. Na primer, svi naši veliki stručnjaci su se školovali, ili se trenutno školuju u zapadnim zemljama, a ne u Ruskoj Federaciji i Narodnoj Republici Kini - naglašava Simić.

On navodi da se iluzija o velikom prijateljstvu s ovim državama završila posle petooktobarskih promena, "međutim, poslednjih godina se ta iluzija vratila, mada ne razumem zbog čega".