NavMenu

Na tržištu CEFTA regiona posluje 13.000 kompanija iz Srbije

Izvor: Beta Utorak, 30.04.2024. 10:46
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: ChameleonsEye/shutterstock.com)Ilustracija
U okviru regiona CEFTA u 2023. godini poslovalo je više od 13.000 kompanija iz Srbije, a mnogima je izlaz na ovo tržište prvi i najvažniji korak u internacionalizaciji poslovanja, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Đurđević. Kako je istakao, značaj tržišta CEFTE za srpsku privredu ne svodi se na puku statistiku i brojke.

- Mnogim kompanijama u Srbiji, izlaz na ovo tržište je prvi i najvažniji korak u internacionalizaciji poslovanja, iako im ne predstavlja veliku novinu, imajući u vidu povezanost privrede još iz bivše nam zajedničke države. Sposobnost za taj iskorak je na neki način i test za njihovu konkuretnost i prvi izazov u smislu plasmana na zahtevno evropsko tržište - rekao je Đurđević agenciji Beta.

Dodao je da CEFTA ima dvostruki značaj za članice koje su u ovoj zoni slobodne trgovine.

- Pored razvoja biznisa kompanije koje posluju u regionu CEFTA stiču prakse i najčešće mogu biti konkurentne i na tržištu Evropske unije (EU). Podsetiću da su, pre ulaska u EU, članice CEFTE bile Bugarska, Češka, Mađarska, Rumunija, Poljska, Slovačka, Slovenija i Hrvatska, i da je CEFTA kada je osnovana i zamišljena kao privremeni sporazum do ulaska zemalja u EU, što je podrazumevalo sprovođenje suštinskih reformi koje na žalost zemlje na Zapadnom Balkanu još nisu uspele da postignu - naveo je Đurđević.

Podsetio je na značaj tržišta CEFTA za Srbiju, naglasiviši da je u toku prošle godine trgovinska robna razmena između Srbije i članica CEFTA iznosila 6,46 mlrd EUR.

- Ostvareni suficit u robnoj razmeni između Srbije i članica CEFTA, tokom 2023. godine, iznosio je 2,99 mlrd EUR i bio je za 216 mil EUR veći u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosio 2,78 mlrd EUR. Povećanje suficita rezultat je značajnijeg smanjenja uvoza robe sa svih tržišta članica CEFTA i povećanja izvoza u Crnu Goru i Albaniju - rekao je Đurđević.

Prema njegovim rečima, Srbija je najviše robe izvezla u Bosnu i Hercegovinu, u vrednosti od 1,96 mlrd EUR, Crnu Goru, vrednu 1,22 mlrd EUR i Severnu Makedoniju u iznosu od 954 mil EUR, dok najviše robe uvezla iz Bosne i Hercegovine i to za 1,02 mlrd EUR i Severne Makedonije za 429 mil EUR.

Kako je precizirao, najvažniji izvozni proizvodi koje je Srbija plasirala u CEFTA region bili su mineralna goriva, ulјa i voskovi, pića i alkoholna pića, pribor i delovi za drumska vozila, kotlovi, mašine i uređaji, električne mašine i oprema, plastične mase i proizvodi, dok su najvažniji uvozni proizvodi takođe bili mineralna goriva, ulјa i voskovi, ali i gvožđe, čelik i proizvodi od gvožđa i čelika, drvo i proizvodi od drveta, plastične mase i proizvodi, farmaceutski proizvodi.

On je podsetio da je vrednost robe koje je Srbija plasirala na CEFTA tržište prošle godine bila 4,7 mlrd EUR, od čega su 57% ostvarile firme iz sektora prerađivačke delatnosti (2,7 mlrd EUR), sektora trgovine na veliko i malo 31% (1,5 mlrd EUR) i sektora snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, 2% (110 mil EUR).

Precizirao je da su u opkviru sektora prerađivačke industrije najveću vrednost ostvarile kompanije iz oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda – 30%, proizvodnja koksa i derivata nafte – 9%, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda – 8%, proizvodnja pića – 7% i proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina – 7%.

Prema strukturi izvozvnika koje plasiraju na CEFTA tržište, dodo je, 47% firmi je iz sektora prerađivačke delatnosti, iz sektora trgovine na veliko i malo je njih 37%, dok je iz sektora stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti njih 3%.

- Od kada je CEFTA sporazum potpisan 2006. godine nije bilo značajnih promena kada je u pitanju stuktura uvoza i izvoza. Promene su zabeležene jedino u segmnetima proizvodnje gde su zabeležene značajne strane investicije, kao što je auto i elektro industrija, proizvodnja auto guma i slično - rekao je Đurđević.

Ukazao je i da su na CEFTA tržišta, tokom svih godina postojanja ovog sporazuma o slobodnoj trgovini, iz Srbije kao najkonkurentniji najviše plasirani poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, električna energija, građevinski materijal, farmaceutski proizvodi, kao i proizvodi metalske industrije. On smatra da je regionu potreban veći broj viših oblika privredne poslovno-tehničke saradnje između preduzeća, kao što su zajednička ulaganja i kooperacije, kao i podsticanje kompanije iz regiona da više investiraju stvaranjem bolje i predvidive poslovne klime.

- Viši oblici saradnje trenutno postoje u mašinogradnji, elektroindustriji, energetici, proizvodnji telekomunikacione opreme, tekstilnoj i kožarsko-prerađivačkoj industriji, drvnoprerađivačkoj industriji, polјoprivredno-prerađivačkoj i u oblasti IT tehnologija, kao i kroz zajednički nastup u regionalnim projektima na trećim tržištima - kazao je Đurđević.

Ukazao je da je CEFTA, koja je osnovana radi slobodne trgovine robom, bez carinskih opterećenja, odigrala je veoma važnu ulogu za region u prethodnom periodu. Međutim, kako je dodao, kompleksnost regionalne saradnje i potrebe privrede, koja podrazumeva saradnju u različitim sektorima, kao što su poljoprivreda, usluge, e-trgovina, digitalizacija, prava intelektualne svojine i još mnogo toga prevazilazi dati okvir odlučivanja i nadležnosti CEFTA stvarajući potrebu za novi, pre svega, politički dogovor u regionu koji bi omogućio stvaranje dubljih političkih i ekonomskih odnosa i obezbedio usvajanje i primenu pravila EU na čitavom Zapadnom Balkanu, što je i preduslov za učešće u jedinstvenom tržištu EU.

Ocenio je i da nerešeni politički odnosi u regionu, trenutno na relaciji Beograd – Priština, negativno utiču na poslovni ambijenti i na ekonomiju u celini, pa i na primenu CEFTA sporazuma. On smatra i da zabrane plasmana gotovih proizvoda iz Srbije na teritoriju Kosova i Metohije uvedena u junu prošle godine, šteti kompanijama na obe strane.

- Procenjena šteta za kompanije iz Srbije u 2023. godini iznosila 157,5 mil EUR, mereno samo neostvarenim plasmanom, bez troškova koji su proizvođači imali usled preusmeravanja robe na druga tržišta u regionu ili svetu i trenda rasta izvoza. Ovome treba dodati i gubitke zbog ranije dogovorenih poslova, koji su zbog zabrane ostali neugovoreni i nerealizovani - kazao je Đurđević.

Dodao je da su značajan deo štete pretrpele i međunarodne kompanije koje imaju proizvodne pogone u Srbiji, a koje učestvuju sa 40% u ukupnom plasmanu robe na Kosovu i Metohiji.

- Na kompanije sa teritorije Kosova i Metohije mera se odrazila prekidanjem lanaca snabdevanja sirovinama i gotovim proizvodima. Osim poremećaja u procesu proizvodnje, kosovske kompanije suočile su se i sa kašnjenjem u isporukama, smanjenjem prometa, nemogućnošću ispunjavanja ugovornih obaveza i porastom troškova nabavke, zbog zamene dobavlјača sa drugih tržišta - rekao je Đurđević.

Istovremeno, usled nepostojanja dogovora o deklarisanju gotovih proizvoda sa Kosova i Metohije ti proizvodi ne mogu da se plasiraju na tržište centralne Srbije, što takođe šteti izgradnji dobrih poslovnih odnosa i usporava ekonomski razvoj. Zbog toga smatra da je u budućnosti potreban efikasniji mehanizam za rešavanje svih sporova nastalih iz nesprovođenja regionalnih sporazuma i pronalaženje načina da se sankcioniše strana koja krši sporazum.

Profesor Ekonomkog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kazao je agenciji Beta da je Srbija mala zemlja sa malim tržištem, kao i sve ekonomije regiona, zbog čega je važna međusobna trgovina u okviru CEFTA regiona, uz relativno niske barijere, odnosno uz odsustvo carina.

- To je nešto što je naročito korisno za najrazvijeniju zemlju u opkviru regiona, odnosno Srbiju - kazao je on.

Arsić smatra da se to vidi po tome što Srbija ima suficit koji ostvaruje u okviru CEFTA.

- Taj sporzum je vrlo koristan, ali je problem što se krši od strane Kosova i Metohije, ali i zbog i daljeg postojanja necarinskih barijera koje CEFTA mora da reši, odnosno da nađe mehanizam za njihovo otklanjanje - rekao je Arsić.

I profesor Ekonomskog fakultet u Beogradu Goran Petković je ocenio je da CEFTA sporazum, kao multilateralni sporazum uspostavljen uz podršku EU, vrsta pripremnog poligona za trgovanje po pravilima približnim, ali ne tako zahtevnim, kakva važe u EU.

- To je prilika za manje pripremljene ekonomije da vežbaju slobodnu trgovinu sa partnerima približne ekonomske moći. Za Srbiju je to važno tržište od nekih 19,5 miliona stanovnika - istakao je on.

Ukazao je i da su CEFTA članice pogodni partneri za privredu Srbije koja je i najrazvijenija privreda u ovoj grupaciji i najviše i pogoduje razvoj slobodne trgovine sa tim partnerima.

- CEFTA za privredu Srbije ima značaj u najmanje dva domena. Kratkoročno, to je prilika za nastup na zajedničkom tržištu u kojem je privreda Srbije dominantna i trenutno već ostvaruje bolje rezultate u međusobnoj trgovini. Dalje skidanje trgovinskih barijera otvara naprednim privrednicima iz Srbije vrata za nastup na većem tržištu na kojem su konkurentni - naveo je Petković.

Dugoročno, kako je dodao, svi privrednici se polako privikavaju na evropka pravila trgovine, takmičeći se u unutar granica CEFTA tržišta sa ipak nešto slabijim konkurentima nego što su oni na velikom EU tržištu.


Šta imamo u krugu od:
1 km
2 km
3 km
5 km
10 km
15 km
Fotografije:
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.