Pad kamata nije na vidiku

Evropska centralna banka (ECB) i ovdašnja centralna banka – Narodna banka Srbije (NBS) donele su krajem prošle nedelje identičnu odluku. Zadržale su ključne kamate na postojećim nivoima. Juče i Centralna banka Kine isto je tako postupila. NBS deveti mesec zaredom nije menjala referentnu kamatu s postojećih 6,5%. Sve one su na taj način poslale istu poruku - da iako inflacija oštro pada, još nije vreme za snižavanje cene novca. I da će sadašnji i budući dužnici na taj momenat morati još da čekaju. Na neki značajniji pad i više od godinu dana. Sada u našim bankama potencijalni dužnici mogu da uzmu gotovinski dinarski kredit po kamati od prosečnih 13%. Toliko je, prema statistici NBS, iznosila cena na ovu vrstu pozajmica i to je najnoviji podatak za februar ove godine.

Kamate i mesečne obaveze na stambene zajmove su i dalje odlukom NBS "na ledu" do kraja ove godine, pa onaj ko hoće da uzme ovu vrstu zajma mora da računa da će ga on u startu koštati 5% godišnje, a radi se o promenljivoj kamati. Ko se pak odluči da uzme zajam za krov nad glavom u dinarima trenutna kamata na ovu vrstu pozajmica je oko 15%. I izveštaj sa evropskog tržišta novca pokazuje da kamate ne padaju.

Na dan kada je ECB odlučila da ne menja kamate tromesečni euribor je iznosio 3,92%, a šestomesečni 3,86%. To su kamate koje se obračunavaju za zajmove sa promenljivom stopom. Kada se na to doda bankarska marža koja je u proseku oko 3%, jasno je da je trenutna tržišna cena stambenih zajmova enormno visoka. Gotovo 7% godišnje. Zato i ne čudi što zabrinuti dužnici često pitaju dokle će Narodna banka da drži "na ledu" ove zajmove.

U NBS kažu da je u ovom trenutku još uvek preuranjeno donositi bilo kakve zaključke o potrebi eventualne dodatne reakcije regulatora u pogledu stambenih kredita.

- Izvesno je da dosadašnji efekti mera govore u prilog tome da su željeni rezultati postignuti, kao i da je i ova regulatorna reakcija NBS usledila u pravom trenutku i adekvatnom obimu. Nastavićemo da pratimo i analiziramo sve efekte mera, stanje u domaćem bankarskom sektoru i kretanja na međunarodnom tržištu. Na kretanje euribora tokom 2025. godine direktno će uticati odluke ECB-a u pogledu osnovnih kamatnih stopa. Ciklus povećanja kamatnih stopa ECB-a najverovatnije je završen u septembru 2023. godine i od tada ova banka nije menjala osnovne kamatne stope. Njihovi zvaničnici su najavili da će kamate ostati na dostignutom nivou u dužem periodu i da njihovo smanjenje ne bi trebalo očekivati pre sredine ove godine, pod uslovom da podaci o inflaciji, ekonomskoj aktivnosti i tržištu rada to dozvole. Ističu da će tek na kasno proleće imati dovoljno informacija na osnovu kojih će proceniti da li pritisci na tržištu rada slabe i na osnovu kojih će moći da donose odluke o eventualnom smanjenju kamatnih stopa. Što se tiče očekivanja tržišta, očekivanja su da bi ECB mogla da smanji osnovne kamatne stope u 2024. za 75 baznih poena, a u 2025. za 125 baznih poena - navode u NBS dodajući da očekuju da će se kretanje stopa euribora prilagođavati dinamici promena kamatnih stopa ECB-a.

Drugim rečima, bankarski klijenti ove i sledeće godine neće osetiti značajne finansijske efekte od sniženja kamatnih stopa. I novac neće biti jeftin kao što je bio.