Čiča Zlajina rakija od autohtonih sorti voća - Od sela Mustapić do TikToka

- Rakiju pečem na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i u bakarnim kazanima, a nakon toga odležavaju u srpskom hrastu sa planine Miroč - kaže Čiča Zlaja.

A sve je počelo kada je Cvetković od svojih komšija, koji su napustili ovaj kraj istočne Srbije, dobio zaparložene šljivike koje je marljivim radom uredio i sredio, te mu rađaju i stare autohtone sorte koje su kod nas u izumiranju. Reč je o sortama šljive bugarka, čitlovka i crvena ranka, koje se pretaču u pravu domaću rakiju.

- Bugarku zovu i moravka, a prvi počeci sorte vezuju se za sveštenika Stanojevića, koji je prva stabla doneo iz Bugarske 1880. godina. Prvobitno se zvala bugarka, ali se ovaj naziv zamenio sa moravka, s tim da je u pojedinim pojedinim krajevima nazivaju je mlavka. Plod je sitan i teži oko 10 grama. Jajastog je oblika s nešto većim suženjem kod peteljke, što podseća na plod crvene ranke. Meso je zlatno žute boje, odvaja se od koštice, a sadržaj šećera je sličan požegači - kaže ovaj proizvođač i napominje da joj je pokožica plavocrna i da se po boji od požegače razlikuje, time što je upadljivo crna.

Plod bugarke zri petnaestak dana pre požegače i ima jednostranu upotrebnu vrednost - za rakiju. Rakija po jačini odnosno po prinosu ili je jednaka, ili je nešto slabija od požegače. S mešavinom u jednakim delovima ne može se primetiti razlika po ukusu od čiste požegače.

Čiča Zlaja u ponudi ima i barik rakiju od dunje. Rakija od dunje odležava u hrastovim buradima pet godina, a proizvodi se od sorti dunje leskovače i vranjske sorte, koje destilerija kupuje od proverenih proizvođača. Sem toga u ponudi imaju i rakije od kajsije, ali i drugog voća koje je karakteristično za naše podneblje.