Povratak nuklearne energije - Između realnog i mogućeg

Ideja o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji ponovo je aktuelizovana posle Briselskog samita o nuklearnoj energiji i izjave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da su Srbiji potrebni novi izvori energije i da zato mora što pre da promeni zakonodani okvir, odnosno ukine moratorijum na nuklearnu energiju iz 1989. godine koji je još uvek na snazi.

- U suprotnom, nećemo moći da obezbedimo dovoljno električne energije u budućnosti - poručio je Vučić.

Domaća stručna javnost u nuklearnoj energiji vidi jedno od rešenja za energetiku Srbije, ali navode da bi izgradnja nuklearnog postrojenja bio veliki izazov za zemlju kao što je naša.

- Nuklearne elektrane su investicija koja zahteva velika ulaganja i zato njihova izgradnja mora da bude pod ingerencijom države, koja će okupiti sve relevantne faktore u tom procesu – od industrije do obrazovanja. Samo sistemskim pristupom, koji uvažava sve specifičnosti naše zemlje, možemo da uhvatimo priključak sa ostatkom sveta u tom domenu - istakao je prof. dr Miodrag Mesarović, generalni sekretar Svetskog saveta za energetiku u Srbiji na predavanju "Povratak nuklearne energije - koje je održano na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Društva termičara Srbije.

Prof. Mesarović je podsetio da je naša zemlja svojevremeno bila među prvim državama u svetu koje su prepoznale značaj nuklearne energije, ali da je uvođenje moratorijuma na nuklearnu energiju u velikoj meri usporilo razvoj nauke i struke u toj oblasti, zbog čega smo sada u situaciji da nam nedostaju kadrovi.

- Samo godinu dana od puštanja u rad prve neuklearne elektrane u Rusiji 1954. godine, na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu počela je nastava u ovoj oblasti, a zatim i na Mašinskom fakultetu. Stručnjaci koje smo školovali kasnije su učestvovali u izgradnji prve nuklearne elektrane u tadašnjoj državi u Krškom. Uvođenjem moratorijuma ceo proces je usporen - rekao je on.

Osvrnuvši se na Briselski samit o nuklearnoj energiji na kojem su zemlje učesnice, među kojima je i Srbija, potvrdile opredeljenost za ovu vrstu energije prof. Mesarović je ukazao da nuklearna energija nikada nije stala i da je sada u usponu.

- Razlog zbog čega se nuklearna energija sada pojavljuje u svim diskusijama i strateškim opredeljenjima mnogih zemalja jeste njena uloga u smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte iz energetskog i industrijskog sektora, kao i osiguranje energetske sigurnosti i održivog razvoja - kaže naš priznati stručnjak. Podseća da je od 1954. godine, kada je u Rusiji pušten u rad prvi nuklearni rekator, do sada izgrađeno 436 reaktora. - Samo u Evropi ima 168 elektrana u pogonu, trenutno je u izgradnji je još 10, a u planu je dalje proširenje kapaciteta - naglasio je prof. Mesarović.

Kada je reč o bezbednosti nuklearnih postrojenja, podseća da je u svim dosadašnjim ozbiljnijim akcidentima glavni krivac bio čovek, a ne tehnika. Kao primer je naveo nesreću Fukušimi koja je indirektno izazvana. Projektant je dobio zadatak da projektuje zid prema moru od 11 metara, a on se oglušio o to, pa je napravio zid od 6 metara, a zaboravio je i da podigne na siguran nivo dizel generator koji treba da obezbedi energiju za održavanje sistema u vreme kad prestane napajanje iz električne mreže.

S tim u vezi, ukazuje na stalni trend usavršavanja nuklearne tehnologije koja je zasnovana na efikasnijem korišćenju fisionog materijala.

- Većina aktivnih reaktora u Evropi pripada drugoj generaciji, a izgrađeni su tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Tokom vremena, konstantno su unapređivani sigurnosni i bezbednosni sistemi i procedure. Od sredine devedesetih počela je izgradnja reaktora III i III+ generacije. Sama konstrukcija reaktora dodatno je unapređena, kao i tehnologija proizvodnje i upotrebe nuklearnog goriva, termička efikasnost i sigurnosni i bezbednosni sistemi koji sprečavaju mogućnost da se desi akcident - objasnio je Mesarović.

Dodaje da je četvrta generacija nuklearnih reaktora u fazi razvoja i očekuje se da će biti spremna za upotrebu tek za 10 godina.

- U želji za energetskom nezavisnošću i stabilnim snabdevanjem energijom, mnoge zemlje u Evropi i svetu, intenzivno rade na izgradnji novih nuklearnih kapaciteta, kao i na razvoju i primeni malih modulranih nuklearnih reaktora (SMR). Njihovi investicioni troškovi su znatno manji, fleksibilni su i s obzirom na to da je njihova električna snaga do 300 MW, mogu lako da se uklope u svaki elektroenergetski sistem, pa i u energetski sistem Srbije - naglasio je prof. Mesarović.

Posle predavanja usledila je veoma konstruktivna diskusija u kojoj su mogla da se čuju različita mišljenja o opravdanosti izgradnje nuklearnih rekatora u Srbiji, kao i različiti stavovi kada je reč o prednostima nuklerne energije u odnosu na druge, obnovljive izvore energije. Ipak, ono što je evidentno jeste činjenica da su nuklearne elektrane, iako zahtevaju visoke investicije, konkurente kao i ostali izvori energije. Manje su osetljive na promene cene goriva, sistemski troškovi su niži, a faktor iskorišćenja snage veći nego u elektranama na varijabilne obnovljive izvore. Na kraju, u troškove proizvodnje spadaju i troškovi zbrinjavanja nuklearnog otapada i razgradnje nuklearne elektrane.

Predavanje prof. Mesarovića održano je u okviru Skupštine Društva termičara, koji je okupio veliki broj predstavnika akademske zajednice, kao i stručnjake iz privrede. Učesnike i brojne goste pozdravio je predsednik Društva termičara Srbije dr Predrag Stefanović, koji je izrazio zahvalnost Mašinskom fakultetu na podršci u održavanju skupova u organizaciji tog stručnog udruženja.

U ime dekana Mašinskog fakulteta, prof. dr Vladimira Popovića, skupu se obratila i prof. dr Dragoslava Stojiljković, prodekan za naučno- istraživačku delatnost i potpredsednik Društva termičara Srbije, koja je podsetila da Mašinski fakultet godinama unazad obrazuje studente u mnogim oblastima mašinskog inženjerstva, pa i u oblasti nuklearne energije.

- Katedra za termoenergetiku čitav niz decenija pruža mogućnost studentima da dobiju znanje iz ove oblasti, kroz predmet Nuklearni reaktor, kao i kroz niz dodatnih predmeta iz oblasti termohidraulčkih sistema koji su značajni za rad nuklearnih elektrana. S druge strane, Katedra za termoenergetiku poseduje nastavni kadar u ovoj oblasti i u skladu s potrebama spremni smo da i u narednom periodu unapređujemo kurikulum i damo odgovarajuće kadrove u oblasti nuklearne energije. Istovremeno, članovi katedre su veoma aktivni na međunarodnoj naučnoj sceni. Tako da su sve to neki oblici rada na Mašinskom fakultetu u oblasti nukleranog inženjerstva i spremni smo da te kapacitete razvijamo u narednom periodu, u skladu s potrebama naše zemlje - istakla je, između ostalog, prof. Stojiljković

Učesnike je pozdravila i prof. dr Koviljka Stanković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu koja je istakla da taj fakultet, i pored moratorijuma o zabrani nuklearne energije, nikada nije prestao da školuje nuklearni kadar.

- I dalje imamo predmete iz te oblasti u našem kurikulumu, a na inicijativu mladih stručnjaka prošle godine smo osnovali i Srpsko nuklearno društvo sa željom da zajednički doprinesemo poboljšanju kvaliteta života građana i očuvanju životne sredine upoznavanjem javnosti, a posebno mladih, sa prednostima raznovrsnih mirnodopskih primena nuklearne energije u industriji, medicini, ekologiji, poljoprivredi i u svim ostalim segmentima svakodnevnog života. Naš cilj je afirmacija nuklearne nauke, razvoj kadrova u ovoj oblasti, kao i jačanje kapaciteta za sigurnu i bezbednu primenu nuklearnih tehnologija. Zato razvijamo mehanizam kojim će se pospešiti interakcija i ojačati saradnja obrazovnih i naučnih institucija, državnih organa, privrednih subjekata i udruženja sa međunarodnim organizacijama da bi se stekli uslovi za razmenu, prenošenje i širenje znanja, iskustava i dobre prakse - poručila je, između ostalog prof. Stanković.

Sednica Skupštine Društva termičara Srbije završena je dodelom povelja počasnim članovima ove organizacije, među kojima su prof. dr Dušan Gvozdenac, prof. dr Vojin Grković, prof. dr Goran Jankes, dipl. inž. Ljubo Maćić, prof. dr Miodrag Mesarović, prof. dr Simeon Oka, prof. dr Milan Radovanović, prof. dr Mladen Stojiljković i prof. dr Milovan Studović.