Država uvodi privatnike u komunalni sektor - Transformacija javnih preduzeća u privredna društva

Privatni sektor može biti važan izvor finansiranja kapitalnih projekata i prenosa tehničkog i operativnog znanja i iskustva u oblasti komunalnih usluga, a država bi trebalo da podstiče ulaganje privatnog sektora u komunalnu infrastrukturu, ključna je preporuka predloga Strategije restrukturiranja javnih komunalnih preduzeća u Srbiji.

Ovaj važan dokument sada je na javnoj raspravi, a rok za slanje pisanih komentara i sugestija istakao je danas (15. avgust 2011. godine). Planirano je da se na okruglim stolovima, koje će organizovati Privredna komora Srbije u periodu od 1. septembra do 13. oktobra 2011. godine, obezbedi što kvalitetnija rasprava sa što više konkretnih predloga o daljem pravcu unapređenja rada javno komunalnih preduzeća u Srbiji.

U komunalnoj delatnosti zaposleno je oko 53.000 ljudi što čini 2,5% od ukupnog broja radnika u Srbiji, a ukupna imovina procenjena je na 173 milijarde dinara.

Ključne preporuke Strategije su da se poboljša operativni učinak JKP, uvede metodologija za utvrđivanje tarifa i standarda poslovanja, definišu odnosi između opština i JKP, da se unaprede i povećaju kapitalne investicije, omogući učešće privatnog kapitala, kao i da se sprovede reforma svojinske i upravljačke strukture JKP.

Kako se privatizacija JKP ne može vršiti na isti način kao i privatizacija društvenih preduzeća, ciljevi reforme JKP ne mogu se izjednačiti sa privatizacijom, odnosno transformacijom javne svojine u JKP u privatnu svojinu. Malo je verovatno da će potpuna privatizacija javnih komunalnih preduzeća biti moguća čak i na srednjoročnom planu. Zbog toga se razmatraju pravci reforme JKP u cilju njihove organizacione transformacije, odnosno njihovo pretvaranje u privredna društva (društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva u smislu Zakona o privrednim društvima), kao i razvijanje alternativa za ulazak privatnog kapitala u ovaj sektor.

Lazar Krnjeta iz Poslovnog udruženja KOMDEL kaže za "eKapiju" da je Strategija restrukturiranja javnih komunalnih preduzeća u Srbiji kvalitetan dokument, ali je donet kasno.

Kako kaže naš sagovornik, ovim dokumentom uvažene su neke sugestije strukovnih udruženja, ali je ostalo još nekih nejasnoća.

- Još 2009. godine pokrenuta je priča o privatizaciji vodovoda, sa čime se mi nikako nismo složili. Naše udruženje smatra da država treba da ostane u sistemima za snabdevanje vodom, daljinskim sistemima grejanja. Ovom strategijom se predviđa i ulazak privatnog kapitala u pogrebne usluge i održavanje groblja, što po našem mišljenju takođe nije dobro rešenje. I deponije, kao deo opštinske komunalne infrastrukture, po našem mišljenju, treba da ostanu pod dominantnom kontrolom opština - kaže naš sagovornik i dodaje da bi se privatne firme mogle baviti upravljanjem otpadom, naročito u reciklaži gde ima dosta prostora za partnerstvo sa privatnim sektorom.

Krnjeta napominje da se prilikom usvajanja strategije mora voditi računa da odredbe tog dokumenta budu u saglasnosti sa zakonima o javnoj svojini, privrednim društvima, komunalnim delatnostima.

U predlogu strategije se navodi da svojina nad sredstvima koja koriste javna komunalna preduzeća trebalo bi da se prenese na lokalne samouprave koje bi zatim definisale kriterijume za uređivanje imovinskih odnosa s njima. Svi, predviđeno je, imaju obavezu da korak po korak transformišu javna komunalna preduzeća u finansijski održiva, tržišno orijentisana preduzeća koja obezbeđuju ne samo visokokvalitetne usluge svojim potrošačima već i dovoljno novca za samostalno finansiranje.

Među ključnim preporukama ove strategije je i da država ubuduće podrži programe javnih komunalnih preduzeća kroz tehničku pomoć, a finansijska da bude uslovljena dobrim poslovnim rezultatima koji će stvarno dovesti do poboljšanja njihovog rada u svakom pogledu.

Dragan Pušara, direktor "Gradskih pijaca Beograd", kaže za "eKapiju" da su najbolje strane strategije stavljanje komunalnog sistema u vlasništvo i upravljanje lokalnim samoupravama uz istovremeno otvaranje konkurencije u svim sferama koje nisu prirodni monopoli.

- Svojinska transformacija predviđena strategijom (pretvaranje u privredna društva) omogućuje da se javno-komunalnim sisitemima upravlja korporativno pri čemu otvara vrata ulasku privatnog kapitala. Mišljenja sam da bi u ovom segmentu mogla biti dopunjena i učestvovanjem zaposlenih u JKP sistemu u vlasničkoj strukturi u određenom delu kako bi i zaposleni direktno učestvovali u ostvarenim rezultatima ali i donošenju pojedinih odluka kroz skupštine akcionara (radno-pravni odnosi, finansije, itd..) - kaže Pušara.

Pušara napominje da će svakako jedan od najtežih delova za implementaciju biti utvrđivanje cenovne, odnosno tarifne politike koja mora da pomiri sa jedne strane potrebe preduzeća da podmiri troškove i ostvari određeni profit koji će biti motiv za privatne ulagače ili određene investicione programe, a sa druge strane, takva tarifna politika mora da omogući građanima komunalne usluge po razumnim cenama.

- Osim izrade tarifne politike i strategija naplate komunalnih delatnosti takođe će biti izazov za implementaciju ali i uslov da bi ona bila uspešno sprovedena. Takođe, promene zakona koji tangiraju ove delatnosti kao što su zakoni o koncesijama, javnim preduzećima i komunalnim delatnostima će takođe doprineti lakšem investiranju i većem stepenu kvaliteta komunalnih usluga koje se isporučuju građanima.

Akcioni plan za ostvarenje ciljeva strategije

Kako bi se sproveli ciljevi strategije neophodno je da se utvrde i daju nacrti promena u zakonima koje su neophodne za sprovođenje strategije - prenos vlasništva nad sredstvima JKP lokalnim samopravama; omogućavanje konverzije JKP u privredna društva; omogućavanje privrednim društvima pružanje usluga snabdevanja vodom, kanalizacije i daljinskog grejanja.

Neophodno je i propisivanje obaveznih elemenata korporativnog upravljanja, kao što su: imenovanje uprave, pripremu poslovnih planova i ugovora o poveravanju usluga, obrazovanje opštinskih jedinica za monitoring JKP.

Osim toga, potrebna je i razrada zakonskog okvira tarifne politike, osmišljavanje programa podrške za domaćinstva s niskim primanjima, kako bi se izborili s povećanjem cena.

Unošenje neophodnih promena u Zakon o koncesijama, Zakon o javnim preduzećima i Zakon o komunalnim delatnostima, takođe su deo akcionog plana.

M.K.