Srbi prevoze, posreduju, savetuju i treniraju od Albanije do San Franciska - Izvoz usluga iz naše zemlje u 2011. porastao za petinu

Srbija je u prvih pet meseci 2011. izvezla usluge vredne 1,55 mlrd USD i tako, nasuprot deficitu u spoljotrgovinskoj razmeni robe, ostvarila pozitivan bilans razmene usluga sa inostranstvom od 64,6 mil USD. Istovremeno, izvoz usluga je uvećan za 20,7% u odnosu na isti period prošle godine, kada je zabeležen "minus" od 7,5 mil USD u razmeni.

Poslovne, profesionalne i tehničke usluge, drumski saobraćaj, usluge za lične potrebe i rekreaciju, investicioni radovi kao i usluge u oblasti komunikacije, oblasti su u kojima je ostvaren najveći suficit od januara do maja ove godine. Najpovoljnija pokrivenost izvoza uvozom ostvarena je kod usluga za lične potrebe i rekreaciju- nešto više od 215%, i kod drumskog saobraćaja – 210%.

U Privrednoj komori Srbije za "eKapiju" navode da je u ukupnom izvozu iz Srbije najveći udeo usluga koje pripadaju kategoriji "ostalo". To su finansijske usluge, osiguranje, računarske i informatičke usluge, posredovanje u trgovini, operativni zakup, autorska prava, naknade i licence, poslovne, profesionalne i tehničke usluge, kao i usluge za lične potrebe i rekreaciju, i usluge državnih institucija.

- Ova grupa čini skoro polovinu ukupnog izvoza usluga naše zemlje, čak 45,5% u posmatranom periodu. Najznačajnija stavka grupe su svakako profesionalne, poslovne i tehničke usluge, sa učešćem u ukupnom izvozu usluga Srbije od 22,2%, i pozitivnim bilansom u razmeni od 82,921 mil USD – objašnjavaju u PKS.

U ukupnom učešću izvezenih usluga sledi saobraćaj (23,6%), turizam (20,1%), zatim investicioni radovi u inostranstvu (6%) i usluge u oblasti komunikacija (4%).

Od Albanije do San Franciska

Srpski privrednici prevoze, unapređuju softvere, razvijaju aplikacije za mobilne telefone, osiguravaju, posreduju, savetuju i treniraju širom svetskih meridijana.

Beogradsko preduzeće "Tehnicom Computers" usluge razvoja web aplikacija i aplikacija za mobilne uređaje ("Android" i "Ifon") najviše izvozi u Veliku Britaniju. Na tom tržištu razvijaju Internet portale za nekoliko firmi koje se bave berzanskim poslovima.

- Više od trećine ukupnog obima usluga koje pružamo plasiramo van granica naše zemlje. Osim Velike Britanije, radimo i za kompanije iz Nemačke, Španije, SAD-a, Australije i Švajcarske – kažu za "eKapiju" u "Tehnicom Computers".

Vrednost poslova koje ovo preduzeće obavlja za klijente iz inostranstva kreće se od 2.000 do 20.000 EUR po projektu. Najveći projekat na kome su sada angažovani je razvoj Android aplikacije za autoprevoznika iz Španije.

- Razvijamo aplikaciju koja će biti instalirana u višenamenske tablet uređaje kojima se služe vozači kamiona. Ona će omogućiti da vozači komuniciraju sa bazom i da saznaju podatke poput pređene kilometraže, udaljenosti između dva mesta, servisnih informacija i još mnogo toga.

Na majskom sajmu CEBIT u Hanoveru ostvarili su odlične poslovne kontakte sa firmama iz Turske i Singapura, te se nadaju da će dobiti priliku da rade i za njih. Planiraju učešće na još 3 međunarodna sajma, za šta im je i SIEPA prošlog meseca dodelila novac u 11. krugu programa finansijske podrške izvoznicima.

Softverska kompanija "Power Symbol Technology" ("PSTech") izvozi čak 98% svojih usluga. Njihovi najveći klijenti su kompanije iz SAD (90% od ukupnog obima godišnje plasiraju na ovo tržište), pa su se zbog toga odlučili da do kraja ove godine otvore i svoje predstavništvo u centru Silikonske doline- San Francisku.

"PSTech" razvija, održava i testira softverske aplikacije, testira performanse, profiliše i čisti baze podataka i pruža usluge konsaltinga. U 2010. godini ostvarila je ukupan obrt od 3,7 mil EUR.

Centar za upravljanje projektima (CPM) bavi se treningom i konsaltingom za upravljanje projektima u Albaniji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

- Najviše smo angažovani na poslovima pripreme za međunarodnu sertifikaciju za projektne menadžere, takozvanu PMI sertfikaciju, i to klijenata iz Makedonije i Albanije – kažu za naš portal u Centru za upravljanje projektima. Dodaju da su se i oni prošlog meseca našli među izvoznicima koji su dobili bespovratna sredstva za jačanje marketinških kapaciteta, te da im je SIEPA dala 150.000 dinara koje će upotrebiti za izradu novog web sajta.

Značaj izvoza usluga za privredni rast

U poslednje vreme u svetu se dovodi u pitanje značaj industrije za rast, izvoz i zapošljavanje. Deo američkih ekonomista smatra da treba demistifikovati verovanje da je industrija tehnološki dinamičnija nego usluge. Kao primere, oni navode kompanije za logistiku, mobilne telekomunikacije, maloprodaju i razvoj genetski modifikovane hrane. Takođe, važno je napomenuti da rast proizvodnje razmeljivih proizvoda, ne mora više da znači samo rast proizvodnje industrijskih roba, već i nekih usluga, kao što su finansije i usluge IT sektora. Na taj način se "razbija" mit o uslugama kao samo i isključivo nerazmenljivom sektoru, gde je neminovno da se najveći deo proizvedenog potroši lokalno.

- Pretpostavka da će globalna tražnja za uslugama stagnirati je pogrešna - objašnjava za "eKapiju" ekonomista Goran Nikolić.

- Naime, kako zemlje u razvoju postaju bogatije, one će želeti sve više vrsta usluga, uključujući i one najsofisticiranije gde razvijene zemlje imaju komparativne prednosti. Često se ignoriše činjenica da je rastući broj usluga razmenjiv i da bogate zemlje ostvaruju suficite upravo tu.

Iako ne postoje uverljivi dokazi da stanje ekonomije zemlje zavisi od stanja njene industrije, postavlja se pitanje jesu li ova gledišta i za Srbiju validna?

Na prvi pogled, naša zemlja prati svetske trendove- udeo industrije konstantno opada, dok učešće usluga raste (udeo industrije je sa 29% u BDP pre deset godina pao na samo 19% prethodne godine). Osim toga, rast usluga u ukupnom izvozu se povećava. I dalje dominantan deo izvoza čini njegovo robni deo, sa 73,5% (u 2010), dok je ostatak izvoz usluga.

Ipak, Goran Nikolić je mišljenja da uluge i njihov izvoz još uvek ne mogu biti oslonac budućeg privrednog rasta Srbije.

- U Srbiji su finansijsko posredovanje, trgovina, saobračaj i telekomunikacije od 2002. do 2008. prosečno rasle čak 15,4%. Ostali sektori privrede rasli su po prosečnoj stopi od svega 2,3%, a prerađivačka industrija za promil više - objašnjava Nikolić.

Tri četvrtine rasta privrede Srbije (a slično je i sa Hrvatskom) bila su zasnovana na sektorima iz nerazmenljivog dela privrede. Nikolić smatra da je ovaj trend neodrživ, i da će u narednom periodu rast privrede Srbije morati da se mnogo više zasniva na razmenjivom delu privrede tj. industrijskoj proizvodnji.

- Trgovina uslugama i dalje ostaje ograničena, i to ne samo u ekonomijama u razvoju. Indikativno je da i u Evropskoj uniji samo petina usluga imaju prekograničnu komponentu – smatra Nikolić.

On kaže da bi naša zemlja komparativnu prednost mogla imati u IT sektoru i možda saobraćaju, ali da je još uvek rano očekivati da izvoz usluga preuzme značajnu ulogu u privrednom razvoju zemlje.

- Srbija prvo mora proći kroz "industrijsku fazu" koja bi bila kraća nego uobičajeno, pa tek onda početi da razmišlja o izvozu baziranom na uslugama. Iako usluge nisu manje tehnološki napredne od industrije, teško je verovati da bi one uskoro mogle postati nosilac privredne i izvozne ekspanzije Srbije – mišljenja je Nikolić.

Outsoursing

Zanimljivo je da je istraživanje koje je obuhvatilo 4.000 indijskih kompanija u periodu 1993-2005. pokazalo da je ključni faktor uspeha bio u uslužnom sektoru, osim ostalog sve više i u autsorsovanim delatnostima.

M.S.