MMF: Ekspo 2027 ne sme da uzdrma finansije Srbije

Poruka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), posle treće revizije aktuelnog aranžmana sa Srbijom je da velika investicija, kao Ekspo 2027, koja je dosegla 18 mlrd EUR, a nema garancija da će tu i stati, ne sme da uzdrma finansije Srbije, odnosno budžet, objavio je danas Forbes Srbija.

- Niske fiskalne deficite treba održavati kako bi se konsolidovala postignuća Srbije u obuzdavanju javnog duga. Iako nedostaju delovi ključne infrastrukture, trenutne javne investicije su relativno visoke i svaka dodatna investiciona potrošnja treba da se pažljivo prioritizuje i fazno realizuje, uzimajući u obzir troškove i koristi projekata i šire makroekonomske aspekte - naveo je MMF u saopštenju.

Tako je druga poruka MMF-a da ne bi trebalo ugroziti postignuto i da Srbija već puno ulaže u javnu infrastrukturu, a sve što dalje želi, trebalo bi da pažljivo planira, "uzimajući u obzir troškove i koristi projekata".

O koristima projekata kao što je Nacionalni stadion (u okviru Ekspoa 2027) nedavno je svoje viđenje dao i bivši ministar finansija Dušan Vujović ocenjujući da su takvi projekti primereniji zemljama sa značajno višim dohotkom, jer se tamo daleko brže isplate.

Najjasnija je, verovatno, kako navodi Forbs, treća poruka u saopštenju MMF-a o projektu Ekspo 2027 kojom je pozvao vlasti "da povećaju transparentnost investicija i da u potpunosti operacionalizuju okvir za upravljanje javnim investicijama koji će postaviti osnove za obezbeđenje kvaliteta investicija". Ipak, MMF se ne protivi povećanju ulaganja ako to situacija dozvoli. Da je očekivani deficit budžeta od 2,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini u skladu sa obavezama iz stendbaj aranžmana, ne bi, kako su ocenili, imali ništa protiv da se eventualna bolja naplata poreza od očekivanog i neiskorišćene budžetske rezerve za nepredviđene okolnosti upotrebe za dalje povećanje kapitalne potrošnje.

MMF smatra da u toj situaciji može da se ide iznad predviđenog iznosa od 7% BDP-a, što se odnosi i na ulaganja u Ekspo.

I na kraju dela koji skenira fiskalno stanje, ostala je rečenica od samo četiri reči, koja se, evidentno odnosi na praksu vlasti u prethodnim godinama da;naširoko daruje stanovništvo novcem iz buzdžeta. MMF se zadržao samo na: "Treba izbegavati netargetirane transfere". Ništa dalje nije elaborirano tako da nedorečenost MMF-a u našim okolnostima može da sugeriše samo da ne preporučuju bacanje 'helikopter novca'" u 2024. godini, piše Forbs.

Kada je reč o reformama, misija ukazuje na potrebu nove strategije upravljanja ljudskim resursima u procesu modernizacije Poreske uprave i ubrzanog zapošljavanja "kako bi se obezbedila adekvatna kadrovska popunjenost i predupredili rizici po naplatu javnih prihoda, kao posledica očekivanog odlaska velikog broja zaposlenih u penziju". MMF traži i nastavak reformi u energetskom sektoru i pozdravlja opredeljenost vlasti da ukine kontrole neregulisanih cena energije.

- Nakon toga treba da uslede neophodne izmene sistema utvrđivanja cena električne energije i gasa kako bi se osigurala finansijska održivost državnih preduzeća u energetskom sektoru i njihova sposobnost da finansiraju preko potrebne investicione projekte. Sprovođenje šireg plana restrukturiranja EPS-a u cilju opipljivih promena u poslovanju preduzeća od ključne je važnosti - ukazao je MMF.

MMF smatra i da je važno da se nastavi sa izradom podzakonskih akata kako bi "novi i važni" Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije počeo da se primenjuje od septembra 2024.

I u ovom delu očigledno nedostaje ljudi, jer misija ističe da prioritet Ministarstva privrede treba da bude kadrovsko popunjavanje organizacionih jedinica kako bi moglo da preuzme proširene nadležnosti u skladu sa tim zakonom.

Misija MMF-a nije štedela reči za dobro urađen posao resornih institucija. Kako je istaknuto, ispunjeni su svi kvantitativni ciljevi za prošlu godinu, a očekuje se da će isto biti i za prvi kvartal 2024. Napreduje i realizacija plana strukturnih reformi.

- Srpska ekonomija beleži dobre rezultate u okviru programa koji podržava MMF, uprkos izazovnom globalnom i regionalnom okruženju. Makroekonomski rezultati u 2023. godini premašili su očekivanja i veruje se da će ostati na visokom nivou i u 2024. godini - navedeno je u saopštenju.

Za ovu godinu MMF očekuje da će Srbija ostvariti stopu rasta od 3,5%, a u 2025. i 4,5%.

Između ostalih važnih ekonomskih indikatora, posebno je pohvaljen i nivo deviznih rezervi od 25 mlrd EUR, "što je najviši do sada zabeleženi nivo". I za inflaciju se izražava očekivanje da će se vratiti u ciljani opseg Narodne banke Srbije (NBS) do leta 2024.

- Sačuvana je finansijska stabilnost. U uslovima dobre naplate javnih prihoda i smanjene podrške državnim preduzećima u oblasti energetike, fiskalni deficit je pao na 2,2% BDP-a u 2023. godini, a javni dug na ispod 53% BDP-a - konstatovao je MMF.

Naveo je da vidi nekoliko rizika po učinak Srbije, pre svega "spolja", a to su: geopolitička dešavanja, energetski sektor, ekonomski učinak glavnih trgovinskih partnera i dalja nestabilnost na globalnim finansijskim tržištima. Ono što je ohrabrujuće jeste da MMF vidi da Srbija ima "bafere", odnosno instrumente kako da se odbrani od negativnih efekata većih razmera. To su pre svega visoke devizne rezerve i depoziti javnog sektora, relativno nizak javni dug, održiva dinamika spoljnog duga i dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor. A tu je i MMF i stend baj aranžman kao dodatna podrška.

Ipak, MMF preporučuje da se i dalje radi na jačanju bafera radi suočavanja sa eventualnim budućim šokovima. Ono što možda neće mnoge radovati jeste preporuka da se ne ide prerano u relaksiranje monetarne politike.

- Aktuelni stav monetarne politike je prikladan i u skladu je sa tekućim usporavanjem inflacije. Iako inflacija pada brže nego što se očekivalo, bilo bi razborito da se monetarna politika ne relaksira prerano s obzirom na preostale inflatorne rizike, uključujući i zategnuto tržište rada - naveo je MMF.

Misija smatra da finansijski sektor deluje stabilno, ali da je potrebna stalna budnost s obzirom na okruženje visokih kamatnih stopa. "Treba dozvoliti da privremene regulatorne mere usvojene 2022-23. godine prestanu da važe na kraju 2024. godine, u skladu sa planom", dodaje se u saopštenju.

Misija MMF-a, koju je predvodio Donal Mekgetigen, boravila je u Srbiji od 14. do 26. marta. Postignut je dogovor na nivou timova dve strane o završetku treće revizije stendbaj aranžmana, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a u junu. Nakon toga bi Srbiji bilo na raspolaganju 400 mil EUR, a kako je navedeno, vlasti su izrazile nameru da tretiraju stendbaj aranžman kao aranžman iz predostrožnosti.