Srbija ima potencijal za veću proizvodnju sertifikovanog semena, ali ga ne koristi

Srbija ima odličan potencijal za daleko veću proizvodnju sertifikovanog semena, ali je po njegovoj upotrebi na začelju Evrope jer ratari, pritisnuti drugim rastućim troškovima, češće koriste ono "sa tavana", piše mesečnik Biznis i finansije.

Država bi mogla da pomogne subvencijama, ali one nisu predviđene za proizvođače deklarisanog semena.Vrednost tržišta proizvodnje semena teško je utvrditi, jer je reč o vrlo raznovrsnoj proizvodnji, od ratarskih kultura do povrća i cveća, ali prema nekim procenama ona se kreće oko 120 mil USD godišnje.

Proizvodi se više od toga, jer su na stranim tržištima tražene sorte kukuruza i suncokreta proizvedene u Srbiji. Tako je vrednost spoljnotrgovinske razmene oko 192 mil EUR, od čega je domaći izvoz 128 a uvoz 64 mil EUR.

- Shodno resursima, proizvodnja semena mogla bi da se odvija na 90.000 hektara, ali mi sada ne dostižemo ni nekadašnjih 70.000, uglavnom je pod ovim zasadima 35 do 45 hiljada hektara - rekla je za Biznis i finansije Svetlana Balešević Tubić, generalna sekretarka Semenarske asocijacije Srbije, a kao razloge navela je manjkavosti u regulativi i organizovanosti semenarskog sektora, ali i uslove na međunarodnim tržištima.

Prema njenim rečima, proizvodnja semena zahteva velika ulaganja u stručnost kadra, jer moraju da se prate klimatske promene, pojave novih bolesti i štetočina, naučna saznanja - kako bi se stvorili otporni hibridi koji poljoprivrednicima mogu da obezbede maksimalnu zaradu.

Postoje i naučni projekti koje država finansira iz budžeta, a kada se te sorte nađu na tržištu i iskažu kroz visoke prinose, uložena sredstva se posredno vraćaju.

- To je ciklus u kome svi imaju i korist i odgovornost za razvoj, ceo lanac je važan, od genetike do prerađivačke industrije koja, ako nema dobre sirovine, neće biti konkurentna na tržištu. Pritom, naša proizvodnja semena je veoma kvalitetna, imamo dobre oplemenjivačke institute i konkurentni smo na svetskom tržištu, posebno kod kukuruza i suncokreta - istakla je Balešević Tubić.

Dodala je da je semenska industrija na globalnom nivou najprofitabilniji deo agrobiznisa i da su u njoj uvek najjači igrači. Ali to je istovremeno najzahtevniji proces, sa posebnim agrotehničkim merama koje nisu iste kao kod merkantilne proizvodnje.

U ukupnim troškovima poljoprivredne proizvodnje, sertifikovano seme učestvuje sa oko sedam procenata, ali proizvođač ima veću sigurnost u odnosu na ono "sa tavana" koje, iako jeftinije u tom trenutku za ratara, može da ima skrivene bolesti, pa će vrednost sredstava izdvojenih za zaštitu prevazići uštede.

- Sistem proizvodnje semena, od njive preko dorade do distribucije specifičan je i zavisi od kulture o kojoj je reč - kazao je Tomislav Sivčev, direktor i tehnolog kompanije Vojvodina agrar DCB, koja se specijalizovala za doradu iako je imala i dve svoje sorte kupljene od nemačke KWS i od Italijana.

U praksi, firma koja organizuje proizvodnju i ima osnovno seme, sa poljoprivrednikom potpisuje ugovor o proizvodnji koju sve vreme prate stručne službe. Uz zdravstveno uverenje da parcela nije obolela i kroz aprobaciono uverenje da nije pomešana genetika, seme može biti upotrebljeno, a proizvođaču se isplaćuje obično 20%iznad cene merkantilne kulture.

- Tada seme ide u doradni centar gde se obrađuje i pakuje, a potom se uzima uzorak i šalje na definitivnu analizu. Ispituju se fizičke osobine, energija, klijavost i ako je usaglašeno sa deklaracijom, pušta se na tržište", rekao je ; Sivčev i dodao da je u poslednje dve godine proizvodnja semenske pšenice bila isplativija u odnosu na merkantilnu.

Prema rečima Žužane Pajdl, direktorke Pionira iz Srbobrana, proizvodnja sertifikovanog semena je isplativa, jer naručioci daju razne stimulacije, pa je cena, zavisno od kulture i doba godine, za 15 do 25% viša od cene merkantilne kulture.

Ova firma organizuje proizvodnju semena na 1.350 hektara, od kojih se 1.200 navodnjava. Uglavnom rade pšenicu, soju, kukuruz i suncokret, a na pola hektara pod plastenicima uzgajaju i seme hibridnog paradajza. Osim zasada, rade i drugu fazu u procesu dobijanja sertifikovanog semena, doradu koja je jednako zahtevna.

- Zahtevna i neizvesna je i proizvodnja semena za povrtarske kulture, posebno ako se rade dvogodišnje biljke gde je ciklus proizvodnje duže izložen vremenskim uslovima, pa mora pažljivo da se planira - rekao je Đorđe Arsenijević, direktor i vlasnik Seme Semena iz Pećinaca.

Kako je objasnio, uglavnom se radi na otvorenom, velike su površine za plastenike, jer jedna biljna vrsta ide na više od hektara.

- Problem je što država ne daje podsticaje firmama za ovu vrstu proizvodnje, pa većina mora da ima dodatne delatnosti kako bi pokrili eventualni rizik. Bilo bi odlično kada bi postojale subvencije kao što imaju zemlje Evropske unije, jer takva vrsta poljoprivredne proizvodnje bez podrške teško može da bude isplativa - rekao je Arsenijević.