Bakar, litijum, retki metali: nemački problem sa sirovinama

Najvećoj evropskoj ekonomiji ne ide dobro – trenutno stagnira. A postoji i jedan problem koji nad njom visi kao Damoklov mač: Nemačka sve više zavisi od uvoza važnih sirovina.

U važne sirovine koje Nemačka uvozi spadaju bakar, litijum i takozvani retki metali (REE) – skandijum, cerijum, prometijum, terbijum i tulijum, kao i dvanaest drugih elemenata. Ti retki metali uopšte nisu toliko retki (najređi, tulijum, je češći od zlata), ali se retko nalaze u količinama koje rudarstvo čine ekonomski isplativim.

Studija koju su prošle sedmice objavili konsultantska kuća IW Consult i institut Fraunhofer ISI u ime KfW Research (podružnice KfW banke u vlasništvu nemačke države) bavi se tim uvozom i ispituje njegov značaj za stvaranje vrednosti i zaposlenost u Nemačkoj. Studija detaljno razmatra bakar, litijum i retke metale, jer su odlučujući za ključne i buduće tehnologije.

Prema toj studiji, skoro trećina bruto dodate vrednosti u proizvodnom sektoru zavisi od proizvodnje robe koja sadrži bakar. Desetina dodate vrednosti dolazi od proizvodnje robe koja sadrži litijum, a 22% od robe koja sadrži retke metale. Posebno su zavisni proizvođači automobila i njihovi dobavljači, kao i proizvođači električnih, elektronskih i optičkih proizvoda.


Zemlje bogate sirovinama imaju veliku tržišnu moć

Uz zavisnost od uvoza tu je i činjenica da tržištem sirovina dominira samo nekoliko izvoznika koji imaju veliku tržišnu moć. Najveća nalazišta retkih metala nalaze se u Kini. Nalazišta na Grenlandu, u Kanadi i Švedskoj još uvek nisu dovoljno istražena i stoga se ne mogu kvantifikovati.

Gotovo trećina nemačkog uvoza litijuma i 19% bakra i retkih metala smatra se rizičnim. Kada su u pitanju litijum i retki metali, tri najveća lifernata imaju tržišni udeo od preko 80%. Posebno važni za nemačko tržište su – Rusija za metale bakra i Čile za litijum karbonat, jer 72% dolazi odatle. Kada je reč o uvozu retkih metala, Nemačka uvozi 84% svojih potreba iz Kine i taj visok stepen zavisnost će još dugo da traje.


Zavisnost gora nego od ruskog gasa


Kornelijus Ber, viši konsultant na Institutu za nemačku ekonomiju u Kelnu (čija je podružnica IW Consult jedan od autora studije), ukazuje za DW na sirovine za kojima će potražnja verovatno biti sve veća: "Na primer, litijum za proizvodnju baterija." On takođe potvrđuje strahovanja Matijasa Vahtera: "Još jedan faktor rizika jeste visoka koncentracija na pojedine zemlje ako one istovremeno prete strateškim trgovinskim ograničenjima – na primer kada se radi o galijumu, germanijumu ili grafitu, koji se uglavnom uvoze iz Kine."

Prema Vahteru, prekidi isporuka "još nisu na kritičnom nivou", ali "nema govora" o pouzdanim lancima snabdevanja. Trenutno Huti pobunjenici "pokazuju svetu koliko je krhka globalna trgovina".

Kornelijus Ber takođe ukazuje na političke rizike. Na primer, "trgovinski sporovi između Kine i SAD, ali i Kine i Evropske unije. Oni dovode do međusobnih ograničenja izvoza ili bar pretnji takvim ograničenjima."


Šta da se radi


- Ne treba da se zavaravamo: smanjenje zavisnosti i izgradnja veće otpornosti se ne dešava preko noći - kaže Matijas Vahter. Ono što je ključno jeste "diverzifikacija i razvoj novih kapaciteta. Jačanje domaće proizvodnje je deo rešenja. Suprotno široko uvreženom mišljenju, Nemačka je veoma bogata mnogim sirovinama".

Kornelijus Ber upozorava da Nemačka mora da preduzme mere "diverzifikacijom zemalja iz kojih uvozi, zamenom kritičnih sirovina, proširenjem sopstvenih resursa i jačanjem reciklaže. Preduslov za to su pogodni lokacijski uslovi (npr. troškovi energije) i prihvaćenost među stanovništvom."


Da, a šta ako ne?


- Bez pristupa sirovinama, postoji rizik da u Nemačkoj neće biti moguća odgovarajuća industrijska proizvodnja - kaže Kornelijus Ber i daje konkretan primer: - Bez pristupa litijumu nema proizvodnje baterija. Baterije bi morale da se uvoze. Ako ne mogu da se uvoze, ne mogu se praviti električni automobili. A to bi značilo gubitak u industriji, kako stvaranja vrednosti tako i radnih mesta.

IW Consult

institut Fraunhofer ISI

Savez nemačke inustrije

Institut za nemačku ekonomiju Keln

KfW Research

KfW banka

Matijas Vahter

Frici Keler Gejb

Kornelijus Ber

bakar

litijum

retki metali

uvoz metala