Sudbina kompleksa Generalštaba - Šta konkretno piše u dokumentu na koji se poziva Ekološki ustanak

Ovo poslednje je i razlog što je Aleksandar Jovanović Ćuta pre dva dana istakao da je "na delu je Beograd na vodi 2".

Bojan Kovačević, predsednik Akademije za arhitekturu Srbije i autor knjige "Arhitektura zgrade Generalštaba monografska studija dela Nikole Dobrovića", čiji su materijali učestvovali u procesu da ovo zdanje dobije status kulturnog dobra naglašava da je ovo što sada nudi vlast "napamet, mimo zakona, mimo notornih uzusa".

– Pod jedan, kulturno dobro ne može da se ruši. Morao bi prvo da mu se ukine taj status što uopšte nije naivna procedura, kao što je složena procedura da se dobije taj status. Jedna od osnovnih stvari oko kulturnih dobara je da se njihovo proglašenje ne dešava preko kolena nego je uvek plod ozbiljnog promišljanja kako, zašto, i proglašenje za kultuno dobro je trajno. Ono nema nikakva vremenska ograničenja – istakao je arhitekta Bojan Kovačević u razgovoru za Danas podsećajući da se neretko dešava da se prethodna zaštita, koja je zakonski oročena na tri godine, meša sa odredbom da je neko zdanje proglašeno kulturnim dobrom.

– Prethodna zaštita je zakonski oročena na tri godine, a za to vreme nadležna služba treba da spremi elaborat za trajno proglašenje ako misli da ima razloga. Proglašeno kulturno dobro je trajno i tu nema boga – podvlači Kovačević.

– Što se tiče Skyline-a, ja sam već jednom rekao ili napisao da se Beograd na vodi popeo uz Kneza Miloša. Skyline je simbol toga. U ulici Kneza Miloša bi svi rado pravili neke posebne kuće. Svi shvataju koliko je ta ulica ekskluzivna. Najbednije od svega je što je sada ulica Kneza Miloša proglašena za kulturno-istorijsku ambijentalnu celinu ali je njena granica bukvalno na parceli Skyline-a. To je potpuna perverzija. One dvospratne, jednospratne kuće, vile, sve to tako treba da ostane, ali, eto, preračunali smo se imamo Skyline, pa je onda granica na parceli te zgrade – ističe Kovačević.

Prema njegovim rečima, floskule o razvijanju lokacije koje pominje Goran Vesić su priče namenjene glupima. Pogotovo sada, kada je u medije dospela informacija da bi Generalštab mogao da se sruši.

– Razvijanje lokacije u prevodu sa srpskog na srpski znači to da vi na nekoj parceli vidite šta i kako možete što više da izgradite, i da ubedite javnost i političare da ste vi u stvari nama učinili uslugu. To je jedna vrsta dijaloga sa budalama. Čitava najnovija istorija urbanizma, arhitekture u Beogradu i svih tih stvari je jedna vrsta razvijanja lažnog govora, lažnih pojmova. Neko vam se useljava u kuću a ubeđuje vas da vam pomaže – naveo je Kovačević.

On je podsetio da je pozicija Generalštaba na raskrsnici tradicionalni državni centar.

– Raskrsnica Nemanjine i ulice Kneza Miloša je tradicionalni državni centar Srbije. U sva četiri bloka na ćoškovima su državne zgrade. Kakav crni hotel?! To je kao guranje prsta u oko. Te zgrade su zapravo po vrsti specifične administrativne kancelarijske zgrade. To može svaka druga državna administracija da preuzme. Ideje o tome da to postane muzej ne pije vodu jer su to ogromne kvadrature. To je jedna administrativna zgrada, koja se vrlo lako adaptira u ono što jeste – administrativnu zgradu. Gde je danas Generalštab vojske Srbije? Negde na Banjici u nekoj priručnoj zgradi. Jeste se vojska smanjila, jeste se država smanjila ali simboličnost te raskrcnice i te zgrade je vrlo bitna. Te zgrade su naš ponos, naš identitet – napominje Kovačević dodaje da mi kao narod imamo malo više samopoštovanja ova tema u javnoj sferi ne bi ni postojala.

– Potpuna je blasfemija da članovi vlade u tehničkom mandatu bilo kakve krupne odluke donose, a ne da ministar u ostavci ili u tehničkoj vladi mlati nekim papirom o ustupanju Generalštaba – istakao je između ostalog Kovačević za Danas.