U čemu je značaj predsedavanja Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju

Srbija je pre nešto više od godinu dana postala jedna od 29 članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju,a u naredne tri godine Srbija će biti predsedavajuća ovog partnerstva – međunarodne organizacije koje nastoji da uspostavi standarde i pravila razvoja veštačke inteligencije. Globalno partnerstvo osnovano je 2020. godine, na incijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona i premijera Kanade Džastina Tridoa. Očekuje se i da krajem godine naša zemlja bude domaćin Samita o veštačkoj inteligenciji.

Stefan Badža, savetnik u Kabinetu predsednice Vlade, kaže za RTS da je Srbija bila prva zemlja iz regiona koja je postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju.

- Mi smo tada postali članica konsenzusom i samim članstvom u organizaciji dokazano je da je Srbija već dosta uradila u toj oblasti i da na dobar i odgovoran način razvija veštačku inteligenciju. Sada smo dobili tu veliku priliku, imamo čast da presedavamo i kopredsedavamo organizaciji. Mi smo velikom većinom glasova dobili to, što pokazuje da su zemlje poput osnivača, poput Francuske, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, podržale Srbiju da vodi ovu organizaciju - ističe je Badža.

- Poslednjih godina ova oblast se izuzetno brzo razvija globalno i ono što je najčešća diskusija – na koji način se primenjiju tehnologije i na koji način će da se reguliše njihovo razvijanje u određenim zemljama. Sada je već Evropska unija krenula sa regulativom, tako da je nama važno da smo za stolom kada se odlučuje o tome na koji način će da se reguliše oblast i na koji način će da se primenjuje tehnologija - ukazuje Badža.

- Da prikažemo celom svetu na koji način mi to radimo i da povežamo naše kompanije i institucije sa globalnim institucijama. Još je značajno istaći da u zemlje članice ove organizacije Srbija izvozi više od 95% usluga u vrednosti skoro 3,5 mlrd EUR - naglašava Badža.

Srbija poseduje strategiju razvoja veštačke inteligencije do 2025. godine, a nedavno je formirana Radna grupa za formiranje nove strategije razvoja do 2030.

- Srbija je bila među prvim zemljama u jugoistočnoj Evropi koja je 2019. godine donela Strategiju za razvoj veštačke inteligencije i neki od najznačajnijih rezultata su osnivanje Instituta za veštačku inteligenciju 2021. godine, puštanje Superkompjuter platforme u Kragujevcu koju je pustio predsednik Republike Aleksandar Vučić 2021. godine u rad, za koju smo dobili nagradu VCD-a za jednu od najboljih inovacija. Zbog promena koje su se desile u oblasti veštačke inteligencije poslednjih godinu dana pojavom Chat GPT3 i sličnih tehnologija odlučili smo da ažuriramo ovu strategiju i da napravimo još ambicioznije ciljeve za 2030. godinu i sada planiramo da usvojimo ovu strategiju u narednih mesec i po dana - napominje savetnik u kabinetu Ane Brnabić.

Ono što jeste bitno je da je Radna grupa formirana već u decembru i da će ovo biti jedna od prvih strategija koje će usvojiti nova vlada, dodaje Badža.

Badža smatra da je Srbija jako dobro mesto za razvoj tehnologije jer ima jako talantovane ljude, dobre inženjere, a dosta je urađeno i na nivou regulative obrazovanja kako bi se omogućio brži razvoj.

- Ono što su izazovi jesu dostupnost podataka i sređenost IKT infrastrukture, pogotovo u javnom sektoru. Mi sada radimo dosta na tome da se to sredi u zdravstvu, u nekim sektorima poput energetike gde već imamo jako dobre baze podataka, jer je to najvažnije – da imate jako dobro sređene podatke da biste primenjivali ovu tehnologiju. Tako da su izazovi infrastrukturni - navodi Badža.

- Postoje izazovi u primeni i u privredi. Tu u saradnji sa Centrom za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije radimo na edukaciji firmi - zaključuje Badža.