Godišnji rezultati Erste Grupe za 2023 - Snažan poslovni učinak i jaka kapitalna baza

Na bazi dobrih operativnih rezultata i povoljnog kamatnog okruženja, Erste Group Bank AG je 2023. godine zabeležila operativni rezultat od 5,5 mlrd EUR, što predstavlja porast od 38% u odnosu na godinu pre.

Koeficijent troškova i prihoda se poboljšao sa 53,4% na 47,6%. Obim kredita povećao se za 2,8% u odnosu na prethodnu godinu sa 202,1 na 207,8 mlrd EUR, s tim da su novi održivi krediti iznosili 2,95 mlrd EUR. Depoziti klijenata su takođe zabeležili porast na svim ključnim tržištima - naročito u Austriji i Češkoj Republici – na 232,8 mlrd EUR (+3,9%). Oko 10 miliona klijenata širom Erste Grupe koristi platformu George i svaka druga prodaja proizvoda u segmentu poslovanja sa stanovništvom bila je digitalna. Neto rezultat je 2023. godine iznosio 2,99 mlrd EUR (2022: 2,17 mlrd EUR). Na Godišnjoj skupštini akcionara u maju, Upravni odbor Erste Grupe će predložiti dividendu od 2,70 EUR po akciji za finansijsku 2023. godinu.

- Dvadeset godina nakon prvog proširenja EU kojim je obuhvaćena Centralna i Istočna Evropa, jasno je da je poslovanje u regionu donosilo i donosi pravi uspeh. Međutim, region se ujedno suočava sa velikim izazovima koje treba prevazići. Zelena transformacija i napredak digitalizacije će zahtevati investicije, za koje smo dostupni kao partner. Ono što je pozitivno jeste činjenica da region CIE ponovo preuzima svoju ulogu katalizatora rasta Evrope - izjavio je Vili Černko, generalni direktor Erste Grupe.

- Za našu bankarsku grupu, 2023. bila je dobra godina. Uprkos makroekonomskom usporavanju, postigli smo odlične rezultate zahvaljujući rastu obima kredita i povoljnom kamatnom okruženju i okruženju rizika. Iako će se kamatno okruženje verovatno menjati tokom ove godine, u poziciji smo da finansiramo aktuelni zamah u našem regionu - izjavio je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe, govoreći o rezultatima za finansijsku 2023. godinu.

Neto prihod od kamata zabeležio je znatan porast na 7.228 mil EUR (+21,5%; 5.951 mil EUR), najviše u Austriji, na bazi viših kamatnih stopa na tržištu, kao i većeg obima kredita. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 2.640 mil EUR (+7,6%; 2.452 mil EUR). Rast je zabeležen na svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa, ali i u upravljanju sredstvima i kreditiranju. Neto rezultat trgovanja se poboljšao i iznosi 754 mil EUR (-779 mil EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha opala je na -306 mil EUR (731 mil EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se moglo pripisati efektima valuacije. Operativni prihodi su porasli na 10.552 mil EUR (+23,1%; 8.571 mil EUR).

Opšti administrativni rashodi su porasli na 5.020 mil EUR (+9,7%; 4.575 mil EUR). Rashodi za zaposlene povećali su se na 2.991 mil EUR (+12,1%; 2.668 mil EUR) zbog povećanja zarada. Porast ostalih administrativnih rashoda na 1.468 mil EUR (+8,3%; 1.356 mil EUR) uglavnom je bio posledica viših rashoda za IT i marketing. Uplate u programe osiguranja depozita uključene u ostale administrativne rashode smanjile su se na 114 mil EUR (143 mil EUR), najviše u Mađarskoj (gde je, u istom periodu 2022. godine, spor u vezi s osiguranjem depozita Sberbank Europe imao za posledicu više rashode). Amortizacija i depresijacija iznosile su 560 mil EUR (+1,7%; 551 mil EUR). Generalno gledano, operativni rezultat se znatno povećao na 5.532 mil EUR (+38,4%; 3.996 mil EUR). Koeficijent troškova i prihoda se poboljšao i iznosio je 47,6% (53,4%).

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata ("troškovi rizika") iznosile su -128 mil EUR ili 6 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (-300 mil EUR ili 15 baznih poena). Neto izdvajanja za rezervisanja po kreditima i potraživanjima zabeležena su na svim ključnim tržištima, s izuzetkom Hrvatske i Mađarske. Zabeleženi su pozitivni doprinosi neto ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija, kao i prihoda od naplate već otpisanih kredita (u oba slučaja najviše u Austriji). Koeficijent problematičnih kredita na osnovu bruto kredita klijentima neznatno se pogoršao i iznosio je 2,3% (2,0%). Koeficijent pokrivenosti problematičnih kredita (isključujući kolateral) takođe je zabeležio neznatan pad na 85,1% (94,6%).

Ostali operativni rezultat iznosio je -468 mil EUR (-399 mil EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka zabeležili su pad (najviše u Austriji i Češkoj Republici) na 113 mil EUR (139 mil EUR). Dažbine na bankarsko poslovanje – koje se u ovom trenutku plaćaju na dva ključna tržišta – snižene su na nivo od 183 mil EUR (187 mil EUR). Od toga, 137 mil EUR (124 mil EUR) naplaćeno je u Mađarskoj. U Austriji, porez na bankarsko poslovanje opao je na 46 mil EUR (63 mil EUR). Efekti valuacije negativno su uticali na ostali operativni rezultat.

Porezi na dobit porasli su na 874 mil EUR (556 mil EUR). Porast dela neto dobiti koji pripada manjinskim udelima na 923 mil EUR (502 mil EUR) bio je posledica znatno boljih rezultata poslovanja štedionica – uglavnom zbog višeg neto prihoda od kamata. Neto rezultat koji se prepisuje vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 2.998 mil EUR (2.165 mil EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i niskih troškova rizika.

Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 26,1 mlrd EUR (23,1 mlrd EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (konačni) porastao je na 22,9 mlrd EUR (20,4 mlrd EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) na 29,1 mlrd EUR (26,2 mlrd EUR). Ukupan rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – povećao se na 146,5 mlrd EUR (143,9 mlrd EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) poboljšao se i iznosio je 15,7% (14,2%), a koeficijent ukupnog kapitala je porastao na 19,9% (18,2%).

Bilansna suma se povećala na 337,2 mlrd EUR (+4,1%; 323,9 mlrd EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda povećali su se na 36,7 mlrd EUR (35,7 mlrd EUR), krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama povećali su se na 21,4 mlrd EUR (18,4 mlrd EUR), najviše u Austriji i Češkoj Republici. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 207,8 mlrd EUR (+2,8%; 202,1 mlrd EUR) uz porast obima kredita odobrenih kako stanovništvu tako i privredi. Na strani obaveza, depoziti banaka su smanjeni na 22,9 mlrd EUR (28,8 mlrd EUR). Depoziti klijenata su zabeležili porast na gotovo svim ključnim tržištima – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 232,8 mlrd EUR (+3,9%; 224,0 mlrd EUR). Koeficijent kredita i depozita iznosio je 89,3% (90,2%).

Očekivanja ekonomista su da će ključna tržišta Erste Grupe 2024. godine ostvariti bolji realni rast BDP-a. Očekuje se da će inflatorni pritisci nastaviti da se kreću silaznom putanjom u 2024. godini. I dalje snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomske rezultate na svim tržištima Erste Grupe. Očekuje se da će se salda bilansa tekućih transakcija zadržati na održivom nivou u većini zemalja, dok bi fiskalni deficiti trebalo da nastave kretanje u pravcu konsolidacije. Predviđa se da će udeo javnog duga u BDP-u na svim tržištima Erste Grupe uglavnom biti stabilan, i stoga ostati znatno ispod proseka evrozone.

U tom kontekstu, Erste Grupa očekuje neto rast kredita od oko 5%. Na osnovu gore opisanih makro izgleda, očekuje se da troškovi rizika ostanu na niskom nivou u 2024. godini. Mada je teško dati precizne prognoze u aktuelnim uslovima niskih troškova rizika, Erste Grupa smatra da će u 2024. godini troškovi rizika biti ispod 25 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima.

Erste Grupa ima za cilj da 2024. godine postigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od oko 15%. Očekuje se da će CET1 koeficijent ostati na visokom nivou, te da će pružiti bolji prinos na kapital i/ili fleksibilnost na polju spajanja i akvizicija, uprkos tome što Erste Grupa ima za cilj otkup akcija u iznosu od 500 mil EUR u 2024. godini.