Srbija novom prugom do luka u Grčkoj - Solun je već bio naš

Posle nedavnog Srpsko-grčkog poslovnog foruma u Beogradu najavljen je plan za brzu prugu Budimpešta-Atina. U martu bi trebalo da bude održan sastanak resornih ministara Srbije, Mađarske, Grčke i Severne Makedonije koje su na trasi te brze pruge, duge 1.512 kilometara. Oni će se sastati kako bi se precizirali detalji tog projekta. Pruga će najvećim delom prolaziti kroz Srbiju i prema rečima ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, biće kičma železničkog saobraćaja na Balkanu. Ali, to nije sve, jer nagoveštena je i želja Srbije da kupi deo dve grčke luke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na otvaranju Srpsko-grčkog poslovnog foruma rekao da je Srbiji potrebna luka zbog izvoza, kojeg će biti sve više, i da je spremna da kupi deo Luke Solun, ali i deo Luke Pirej, čiji je većinski vlasnik od 2016. kineska brodarska kompanija Kosko.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je Srbiji neophodno da ima pristup određenom broju luka, podsetivši da je u vreme SFRJ korišćena luka u Solunu.

- Ništa se tu specijalno novo ne izmišlja. Generalno, to je jedan od koridora za koji su Kinezi pokazali veliki interes, prevashodno uloživši u kupovinu luka - navodi Stevanović.

I profesor u penziji sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Dragomir Mandić ukazuje da je deo luke Solun bio dat na korišćenje Srbiji, odnosno nekadašnjoj Kraljevini SHS odnosno Jugoslaviji od 1923. na 50 godina.

- Tu smo imali slobodnu carinsku zonu zbog koje je oko 1930. godine u Solunu bilo oko 100 firmi i kompanija iz Srbije kao i dve banke. Tako da je to ispričana priča, imali smo već to i bilo je dobro, funkcionisalo je fenomenalno - naglašava Mandić.

On kaže da su Kinezi, od kada su preuzeli luku Pirej kao većinski vlasnici, strahovito povećali obim rada u toj luci i da bi za Srbiju zakup jedne od ovih luka značio sigurnost za izlaz na more, pošto sa Barom očigledno to ne funkcioniše kako bi moglo i trebalo.

Stevanović smatra da zemlja koja je veličine kao Srbija mora da izvozi i uvozi više nego što njen BDP, a da najjeftiniji način za to i dalje ostaje pomorski i železnički saobraćaj.

- Kako vreme bude odmicalo tako ćemo uvećavati naš izvoz, ne samo usluga koja će naravno dominirati u našem BDP-u nego i industrije koja i dalje beleži rast u Srbiji za razliku od ostatka Evrope - ocenjuje Stevanović.

Planirani projekti, kako kaže, mogu da se realizuju u narednih desetak godina i naglašava da postoje i ekonomski interes i strane koje su zainteresovane da "guraju" taj projekat.

- Lepo je što se Kinezi i Evropljani nadmeću ko će nas pogurati da to napravimo jer nećemo samo mi imati od toga koristi nego i drugi - navodi Stevanović i ističe važnost brze pruge i sa stanovišta teretnog i sa stanovišta putničkog saobraćaja.

On kaže da će Grčka, uprkos rastu standarda koji se dešava u Srbiji, verovatno još dugo biti omiljena destinacija za srpske turiste, pogotovo za građane sa juga zemlje koji su i najbliži moru u Grčkoj.

- Sа te strane, mislim da neće biti problema i da se putnički saobraćaj popuni - naglašava Stevanović.

Mandić podseća da Grci privode kraju radove na pruzi od Atine do Soluna, na kojoj su brzine oko 200 kilometara na sat, a da je pruga od Soluna do Idomenija, odnosno do granice sa Severnom Makedonijom osposobljena za brzinu od 160 kilometara na čas.

- Grci skoro imaju završenu prugu do granice sa Severnom Makedonijom. U Severnoj Makedonije tek treba da rade na tome kroz Vardarsku dolinu, od projektne dokumentacije, obezbeđenja finansijskih sredstava i izgradnje - ukazuje Mandić.

Trenutno je, dodaje, jedan kolosek kroz Severnu Makedoniju sa brzinama do 120 km/h, a ako je plan da brzine budu veće, onda nema smisla da ostane jedan kolosek.

- Naša pruga od Niša do Preševa je jednokolosečna. Čim se ide na veće brzine, trebalo bi da se planiraju dva koloseka. Od Soluna do Atine brzine su oko 200 kilometara na sat, kroz Severnu Makedoniju je manja, a i pruga od Niša do Preševa je trenutno za manje brzine. Ako ostane jedan kolosek, brzine će biti maksimalno 120 kilometara na sat zbog jako nepovoljnog terena - upozorava Mandić.

On zaključuje da ništa nije komplikovano izvesti ako imate sredstva. Posebno, kako ističe, strateški je ovaj projekat veoma značajan jer spaja danas dve države EU (Grčku i Mađarsku).