Priručnik za proizvodnju maline za svežu upotrebu - Pripremni radovi, sorte i sadnja
Priprema pre sadnje
Odabir parcele
Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeðena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolećne temperature prouzrokuju većinu oštećenja. Prednosti sadnje maline na severnim i severno-istočnim stranama uglavnom pretežu u odnosu na ranije sazrevanje maline zasaðene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba ventilacija i pojava mraznih "džepova" takoðe mogu da prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takoðe umanjuje moguænost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama.
Meðutim, prejak vetar, naročito tokom zime, može dovesti do lomljenja i isušivanja izdanaka. Ova oštećenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ublažili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala ventilacija i poveæavala opasnost od mrazeva, a služe za stvaranje zavetrine. Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviðene za postavljanje zasada takoðe mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljiviènih patogena. Ako ste u moguænosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.
Zemljište i priprema zemljišta
Malina najbolje raða na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreæe izmeðu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je moguænost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu.
Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unošenjem kreča, a smanjiti unosom sumpora. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat. Laboratorije za testiranje u Srbiji su:
Institut za zemljište
Teodora Drajzera 7, 11000 Beograd
Poljoprivredni Fakultet
Nemanjina 6, 11080 Zemun, Beograd
Agro FeriCrop
Pap Pala 17, 24000 Subotica
Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. Pojavu Guščje trave (u Srbiji odomaćeni naziv za Elytrigia repens) i druge višegodišnje korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. Višegodišnji korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom zemljišta, mada hemijska sredstva daju bolje rezultate. Uopšteno govoreči, jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.
Štetočine, kao što su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skočibuba (Agriotes sputator) kao i nematode mogu predstavljati problem. Usmeravanje zasada u pravcu jednogodišnjih useva kao što su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove poteškoće. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ovaj postupak ukljuèuje korišæenje hemikalija i specijalnu opremu. Više o postupku fumigacije može se naæi u drugim izdanjima.
Količina organskih materija u zemljištu može se takoðe poveæati unošenjem životinjskog ðubriva u kolièini od 22 – 44 t/ha. Najèešæe se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste ðubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko ðubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko ðubrivo). Alternativno, parcela se u godini pre sadnje može zasejati površinskim usevima koji obezbeðuju dodatne organske materije i smanjuju pojavu ošteæenja izazvanih nematodama.
Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje pozitivno će uticati na povećanje organskih materija, uzoranost zemljišta i količinu azota u zemljištu. Postoji više rešenja čijom se primenom može popraviti kvalitet zemljišta (Tab.1). Neven (Fugetes spp.) i sirak metlaš (Sorghum vulgare) redukuju nivo zastupljenosti nematoda i uništavaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azota, dok ostali onemogućavaju rast korova. Većina površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljišta na kojima rađa malina. Sitno zrnevlje i trava upijaju azot iz zemljišta i polako ga oslobađajuraspadanjem. Pristupite prihrani zemljišta prema preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljišta pre sadnje, dodavanjem 45-56 kg N/ha i usklađivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselosti zemljišta (pH).
Površinski usevi koji se seju pre zasnivanja zasada maline obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. Busenite trave ili raž koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova. Sistematski herbicidi, kao što je glifosat, koriste se da ‘umrtve’ zasad, a malina se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.
Postavljanje zasada i izbor sadnog materijala
Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek eksploatacije zasada.
Razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji ća se eventualno postavljati. Razmak između redova kreće se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora između redova za neometano košenje, prskanje i berbu. Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost ukoliko je broj redova veći i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavisnosti od bujnosti.
Uopšteno govoreći, malina se gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor između primarno posađenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što je "Titan" i kod sorti purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja.
Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između redova podeljeno sa 0,9 m između sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.
Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodne (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogodišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i rađaju sledeće godine. Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cvetavaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i
sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji.
Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao i na povećanje dimenzije ploda. Dvorodne sorte rađaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plodonošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog radjanja dužinom celog izdanka, kod sorti kao što su "Autumn bliss" i "Polka". Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao što je "Heritage", rani mrazevi mogu da utiču na umanjen prinos.
Kod ovih sorti, rezidba se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodišnjih izdanaka u rano proleće. Plodovi sorti koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu, čvršćeg su mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da će usled manipulacije i transporta pokazati znake oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije među sortama. Tržište takođe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, uključujući i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe. Plodovi ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled nepažljivog rukovanja deformišu.
Sorte
Na tržištu se neprekidno pojavljuju nove sorte i velika većina njih ne uspe da zauzme mesto među vodećim iz mnogo razloga, uključujući slabu adaptibilnost različitim rejonima gajenja, nepredviđene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive za potrošače. Nijedna sorta ne može da uspeva na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljišta i pod različitim sistemima gajenja, ali mnoge od njih pokazale su se uspešnim u različitim uslovima gajenja. Lista sorti koju navodimo nikako nije konačna, ali bi navedene sorte mogle da se gaje u različitim regionima.
Gajenjem većeg broja sorti moguće je obezbediti rod od ranog leta do početka zimskih mrazeva (uz zaštitu i duže) u većini lokaliteta u Srbiji, sa samo kratkim periodom "praznog hoda" u proizvodnji u kasno leto. Evropskim tržištem svežom malinom dominira
samo nekolicina dvorodnih i jednorodnih sorti, uključujući Glen Ample, Tulameen, Polka, Himbo top i Heritage. U grupu važnijih sorti svrstavaju se Glen Lyon, Autumn Bliss i Oktavija. Gaji se i nekoliko drugih sorti, a mnoge nove sorte su u fazi ispitivanja na različitim lokalitetima.
Jednorodne sorte maline
Prelud (Cornell University, Njujork, SAD) je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje krupan, okrugao i čvrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i čvrsti. Veoma je otporna na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske temperature. Umeren jesenji rod je dovoljan da obezbedi i jesenju berbu.
Kenbi (USDA , Oregon, SAD ). Izdanci su visoki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, čvrsti, jarko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Osetljiva je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.
Glen Empl (SCRI, Engleska) je sorta srednjeg vremena zrenja i rađa krupne, slatke, svetlo crvene plodove kupastog oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao industrijski standard.
Glen Moj (SCRI ; Engleska) rađa velike, svetlo crvene plodove umerene čvrstine, Sorta ranog vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno rađaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa i na RBD V virus.
Leo (HRI East Malling, Engleska) rađa krupne, skoro potpuno okrugle plodove kasnog vremena zrenja. Ukus je izuzetan, a plodovi su takođe pogodni za preradu. U vegetaciji daje umeren broj novih izdanaka. Rađa na dugim rodnim bočnim grančicama, velikog potencijla rodnosti. Otporna je na Botrytis (sivu plesan) i uvenuće pupoljaka. Otporna na lisne vaši vektore mozaik virusa. Može se mehanički inficirati RBDV, ali u polju pokazuje dobru otpornost na prenošenje virusa putem polena.
Oktavija (HRI East Malling, Engleska) je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon između letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno rađaju.. Plod je kru pan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladištenje. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na sušenje pupoljka. Osetljiva je na RBD V i Phytophthora trulež korena maline. Ovo je relativno nova sorta. Tulamin (Ag Canada, Britiš Kolumbia, Kanada) rađa krupne, čvrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vaši vektore mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su podložni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.
Dvorodne sorte
Autumn Bliss (HRI East Malling, UK) je malina ranog vremena zrenja, krupnih plodova izuzetnog ukusa. Sazreva 10-14 dana pre sorte Heritidž. Veliki deo roda donosi u prve dve nedelje berbe, što je prednost u severnijim podnebljima. Izdanci su kratki sa malo bodlji. Plod je blago tamne boje. Osetljiva je na RBDV, a otporna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.
Autumn Britten (HRI East Malling, Engleska) je rana sorta, krupnih i čvrstih plodova, dobrog ukusa. U poređenju sa sortom Autumn Bliss, izdanci ove sorte su viši, plodovi su boljeg kvaliteta, prinos je sličan ili veći, a manje je bujna. Rađa dan ili dva posle sorte Autumn Bliss. Osetljiva je na RBDV , a otporna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa.
Polka (Poljska) ima srednje krupne plodove ranog vremena zrenja. Sve se više gaji u Evropi. Kvalitet plodova je vrlo dobar a prinosi su visoki.
Himbo-Top (Rafzaqu) (Švajcarska) na jednogodišnjim izdancima rađa krupne plodove dobrog kvaliteta nedelju dana posle sorte Autumn Bliss. Plodovi su kupastog oblika, svetlo crvene boje i dobrog ukusa. Izdanci su bujni, uspravni, srednje visine, pa postavljanje naslona olakšava berbu. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.
Karolina (University of Maryland, SAD ) ima krupne plodove kupastog oblika i dobrog ukusa. Izdanci su visoki i uspravni. Branje plodova sa kratkih bočnih rodnih grančica može biti otežano, ali daje dobre jesenje prinose. Posle dužeg skladištenja plodovi dobijaju tamniju boju. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.
Heritidž (Cornell University, Njujork, SAD ) sorta smatra se standardnom dvorodnom sortom. Njeni visoki i čvrsti izdanci imaju izražene bodlje. Sorta sa izuzetno visokim prinosima. Plodovi na jednogodišnjim izdancima sazrevaju relativno kasno. Srednje su veličine, dobre boje, ukusa, čvrstoće, a pogodni su za zamrzavanje. Otporna je na većinu
bolesti. Osetljiva je na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa.
Džoan Skvajer (Medway Fruits, Engleska) bere se oko 2 nedelje posle sorte Autumn Bliss,
sa sličnim prinosima. Plodovi su krupni, čvrsti, kompaktni i duge trajnosti. Pokožica je srednje čvrsta, osrednje crvena. Izdanci su bez bodlji i traže postavljanje naslona tokom berbe.
Postavljanje zasada i priprema zemljišta
Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ranije u proleće. Višegodišnje površinske useve
ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom širokog spektra. Za primenu tehnike sistemskog uništavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. Leje isto tako treba formirati u isto vreme. One treba da budu 25 - 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m široke pri osnovi. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teških i vlažnih zemljišta, jer omogućava adekvatnu drenažu.
Poželjno je da sadne leje budu ujednačene, što podrazumeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usitnili krupniji busenovi. U zavisnosti od obrade zemljišta tokom prethodnih sezona neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje. Redove je najbolje postaviti u pravcu severjug kako bi se obezbedila maksimalna izloženost suncu, ili u pravcu duvanja vetra, zbog bolje ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odgajivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora stvarati više poteškoća na datoj parceli.
Sadnja
Mladi izdanci koji su prošli kroz period zimskog mirovanja koriste se za sadnju crvene maline. Oni se preuzimaju kao zelene sadnice sa golim korenom i mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište spremno za obradu. Sadnja se može obaviti i u jesen, mada je, generalno, manje uspešna od prolećne sadnje u regionima sa hladnijom klimom. Jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malčiranje kako bi se izbegle ekstremne temperature zemljišta i promene u stepenu vlažnosti zemljišta tokom zime, koje za posledicu mogu imati podizanje i spuštanje zemljišta i uginuće biljke.
Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu na kojoj su bile pre presađivanja. Koren treba položiti u jamić koji treba da je neznatno dublji od jamića u rastilu. Izdanak sadnice treba orezati do visine od 12 cm i zaliti. Korenove reznice se takođe mogu koristiti za sadnju. One se mogu odgajiti u rasadni mu i rasaditi u rano proleće, kada izdanci dostignu visinu 12 – 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje može biti problematično, jer su korenove reznice zelene i lako mogu da uvenu. Kao alternativa, delovi korena prečnika ne manjeg od 25 mm i promenjive dužine mogu se postaviti neposredno u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g podloge po ogrtaju ili po dužnom metru.
Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba zasaditi kao rasadu pošto prođe opasnost od pojave mrazeva. Drvenaste reznice koje su prošle kroz period mirovanja mogu se zasaditi i ranije. Korenov sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. Najbolji način da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste da se po sadnji zemlja dužinom brazde prekrije slojem slame, u svrhu malčiranja, u godini sadnje. Treba imati na umu oštećenja koja prouzrokuju poljski miševi. Ovo ne samo da je dobro za suzbijanje korova, već omogućava brži rast izdanaka, raniji i viši prinos u prvoj sezoni. Neophodna je primena navodnjavanja, a organski malč treba odstraniti po dolasku nižih tempreratura u oktobru.
Nega zasada u godini sadnje
Navodnjavanje
Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem očuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbolje se vrši tenziometrom.
Prihrana sadnica
U godini sadnje veštačko đubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 – 39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da đubriva u prahu mogu da "sagore" mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeđuje 39 kg/ha čistog azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim veštačkim đubri vima dat je u tabeli 2. Ne zaboravite da količinu veštačkog đubriva treba da izračunate samo za površinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna širina leje sa zasadom 1,5 m a između redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno 1/3 od količine đubriva koju biste upotrebili za čitav hektar – prim. ur). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti drugo đubrenje u avgustu. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditida primena veštačkih đubriva nije neophodna u godini sadnje, naročito na težim zemljištima.
Suzbijanje korova
Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite malč, a ne herbicide. U
godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvođača.
Herbicid setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim neće dati zadovoljavajuće rezultate. Pokušajte da održite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi trebalo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se malčiranjem može stimulisati trulež korena.
Održavanje međurednog prostora
Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i oslobođen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje organskih materija i, generalno, doprinose održavanju i privlačnijem izgledu malinjaka.
Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis)) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati samostalno. Treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. Površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprečilo. Sezonski površinski usevi, kao što su raž, ražne trave i ječam, takođe se svake godine mogu posejati između redova, i tada služe kao prirodni malč. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema maline. U tabeli 4 dato je nekoliko rešenja za useve koji se seju u međurednom prostoru.
Postavljanje naslona
Jednorodne sorte
Postavljanje naslona u zasadu smatra se standardnom, konvencionalnom tehnikom u gajenju maline. Naslon treba formirati u prvoj godini zasnivanja zasada. Postoji više vrsta sistema uključujući V-špalir, vertikalni sistem, viseći naslon i varijante visećeg naslona. Ovde će biti reči samo o V-špaliru i vertikalnom sistemu jer se oni najviše koriste u gajenju maline.
V-špalir
Sistem koji se preporučuje kod gajenja višegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20 - 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvršćuju se dva reda žice (Sl.1). Prvi red žice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 - 70 cm između žica. U proleće, dvogodišnji
izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba, dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće
godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje
berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima
Vertikalni naslon
Kod sistema vertikalnog naslona, razmak između redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25
- 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špalira.
U prvom slučaju (sl. 2) postavlja se poprečna letva širine 60 - 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 - 60 cm pričvršćuje se na približno 1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka. Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka. Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.
Dvorodne sorte
Dvorodne sorte često se gaje bez naslona, mada bi većini njih pogodovao privremeni naslon radi lakše berbe. Uopšteno govoreći, u tu svrhu koristi se T naslon sa pokretnim stubovima. Šipka širine 90 cm postavlja se u visini od oko 120 cm na potporni stub; na nju se pričvršćuje uže za jednokratnu upotrebu kojim se podupiru izdanci tokom berbe. Stubovi se postavljaju u prethodno iskopane jame zajedno sa komadom cevi koja sprečava da se jama zatrpa, ili se privremeno mogu pobiti metalni stubovi dok se ne završi berba. Armatura za beton sa 2 poprečne šipke zavarene za druge 2 vertikalne šipke je dobar privremeni naslon koji se može koristiti i više puta. Gornja poprečna šipka mora biti dovoljno široka da kroz nju mogu da se provuku i privežu krajevi kanapa. Naslon se uklanja posle berbe, kako bi se omogućilo košenje izdanaka u toku perioda mirovanja.
Organizacija sezonske proizvodnje
Prolećna rezidba
Rezidbu treba obaviti do ranog proleća. Žbunove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom, i to važi kako za jednorodne tako i za dvorodne sorte maline. Mnogo je bolje imati više uskih nego manji broj širokih redova. Kod redova sa uzanim žbunovima izloženost sunčevim zracima i ventilaciji je veća, što je važno za suzbijanje bolesti, a uz to se i berba olakšava.
Jednorodna crvena malina
Kod jednorodnih sorti odstranite sve dvogodišnje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje. Odstranite i izdanke koji su oštećeni ili oboleli, i proredite ostatak jednogodišnjih Slika 2: T -špalir izdanaka (one koji će plodonositi u toj godini) na 10 - 13 zdravih izdanaka po metru, pri 30 cm širine žbuna. Izdanci se mogu skratiti na visinu prikladnu za berbu, mada ne za više od 25% dužine izdanka.
Ovakav način rezidbe omogućava redovan prinos iz godine u godinu. Ovo je najjednostavniji način održavanja prirasta maline. Informacije o alternativnim tehnikama rezidbe, kao što su košenje svake druge godine ili suzbijanje rasta jednogodišnjih izdanaka, mogu se dobiti u ostalim publikacijama, mada ove tehnike nisu u široj upotrebi. Za crvenu malinu se ne preporučuje letnja rezidba u rejonimasa hladnijom klimom, jer se njome odlaže rast izdanaka i ne stimuliše bujnost, a rezidba doprinosi osetljivosti biljke na niske temperature.
Dvorodna crvena malina
Kod dvorodnih sorti, jednostavno pokosite sve izdanke do nivoa zemlje srpom. Obratite pažnju da ne kosite isuviše blizu izdanaka. Trebalo bi da ostane nepokošeno 5-7 cm prostora do izdanka kako bi se sprečilo eventualno oštećenje žbuna. Kod jednogodišnjih sorti, poželjno je da ostane što veći broj izdanaka po kvadratu, stoga proređivanje izdanaka nije potrebno. Rezidbu bi trebalo obaviti tokom perioda mirovanja, obično kasno u proleće, kako bi se izbeglo oštećenje jednogodišnjih izdanaka.
Prihrana
Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće Preporučuje se da se svake druge godine vrši testiranje sastava zemljišta i lišća, kako bi se optimalizovao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od 45 - 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeđuje se ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenuveštačkih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva načina.
Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama. Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljištima. Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, biće vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). Procenat azota u običnim
veštačkim đubrivima naveden je u Tabeli 3. Dvorodne sorte traže više azota, zbog intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78 kg/ha čistog azota godišnje. Što se tiče jednorodnih sorti, jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sorti može biti isti kao kod jednorodnih.
Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne. Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje đubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih, jer višak azota utiče na odlaganje zametanja, i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva.
Navodnjavanje
Svim sortama maline pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, naročito na peskovitim zemljištima. Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode nedeljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok prinos. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. Tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, odnosno berbe, neophodne su veće količine vode, da bi se obezbedila količina vode potrebna za razvoj plodova. Izbegavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda.
Berba i rukovanje plodovima posle berbe
Hlađenje i čuvanje
Plodovi maline ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se obezbedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte često, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego nastupe visoke temperature. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Svaki sat kašnjenja odlaganja plodova u hladnjaèu posle berbe umanjuje dugotrajnost plodova za otprilike 1 dan.
Maline bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade skoro do temperature 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, da bi se smanji stepen dehidratacije. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno æe se odraziti na dugotrajnost plodova.
Najbolji stepen zrelosti plodova maline za svežu upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije crvenu boju, odnosno pre nego što poprimi tamno crvenu boju. Plodovi koji se oberu pre perioda punog zrenja biæe dugotrajniji od onih koje su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. Dobra praksa kod proizvodnje maline za svežu upotrebu jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. Berači mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plastiène posude koje se odmah mogu proslediti u klimatizovane uslove, i odatle plasirati na tržište. Posude od čiste Clamm-shell plastike, zapremine 100 - 150 g, predstavljaju industrijski standard za veleprodajno tržište.
Ove posude su jeftine, omoguæavaju brzo hlaðenje plodova i providne su. Na dno posude može se staviti upijajuæa podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri. U posudi ne bi trebalo da bude više od 4 sloja maline, kako se plodovi na dnu ne bi ugnječili. Preciznu veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Posude od celuloze još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište.
Transport
Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u
ruku tako i kao upakovanog proizvoda smanjiće se i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajuæi pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11°C.
Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih toèkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje moguænosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Meðutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlaðenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.
Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom malinom. Poželjan je lični kontakt izmeðu prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.
Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju maline za svežu upotrebu ", čiji je autor Kortni Veber.
Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".