Kako uspeti u pčelarstvu - Put od rojeva donesenih iz prirode do 100 košnica

- Pčelarstvom se bavim već više od deceniju. Sećam se da nije bilo kraja mojoj radosti kada sam doneo prve rojeve koje sam našao u prirodi. Bio sam sav izboden, imao sam ogromne otoke na rukama i nogama. Nisam imao ni košnice, ni potreban materijal za prihvat novih rojeva i bukvalno sam danonoćno radio pod bolovima, ali sa ogromnom željom da ostvarim cilj, a to je da oživim porodičnu tradiciju - priča Nebojša svoj početak.

Danas, ovaj domaćin ima više od 100 proizvodnih košnica, proizvodi i pčelinje matice u više stotina oplodnjaka, kao i čitavu paletu pčelinjih proizvoda.

- Veći broj košnica nam se nalazi na stacionarnom pčelinjaku, jer na njemu proizvodimo pčelinje matice i matičnjake. Manji deo selimo na pašu uljane repice, bagrema i na livade. Mogu se pohvaliti da za sve ove godine nismo imali ni jedno trovanje pčela, jer pčele selimo kod prijatelja, na njihove livade - kaže Nebojša.

On ističe da je mu je od velikog značaja pomoć države.

- Na primer, za nabavku osnovne opreme imam podršku Agrorazvoja valjevske doline, preko koje ostvarujem subvencije za nabavku osnovne opreme, a tu su i subvencije po košnici pčela. Isplata je redovna i potpomaže održavanju pčelinjaka - kaže Nebojša.

Pčelarenje je, kao i svaki posao u poljoprivredi, pun neizvesnosti i nije za svakoga. Neka godina je dobra, neka loša, nekada se zaređa niz loših godina. Ali, to nije jedina nepoznata i promenljiva u jednačini. Promenljivi i loši tržišni uslovi, niska otkupna cena, nepravedna konkurencija - sve su to činioci sa kojima ćete se sigurno susresti.

- Morate voleti to što radite, dobro se naoružati znanjem, biti spremni da stalno učite i reagujete na stanje na tržištu, i to je jedini ispravan put. Na primer, prošle godine, i pored relativno dobrih vremenskih uslova, nismo ostvarili ni prosečne prinose za trajanje sve tri paše. Bagrem je bio delimično oštećen mrazevima koji su se pojavili još pre cvetanja, te je bagrem medio smanjenim kapacitetom. Izvrcali smo u proseku 12 kg meda, na livadskoj paši oko 6 kg po košnici i na paši uljane repice oko 12 kg. Zatim, već neko vreme nas prati niska otkupna cena meda. Morate da se snalaziti u hodu, ako želite da opstanete. Mi smo se odlučili za maloprodaju meda i proizvodnju drugih pčelinjih proizvoda: propolisa, perge, imuno preparata sa matičnim mlečom. Počeli smo da razvijemo i nove proizvode, za ljude koji nisu medokusci, ali žele da se zaslade sa nečim zdravim, a to su medni namazi - priča Nebojša.

Medni namazi su mešavina kremastog meda i visokog sadržaja dodataka, poput lešnika i kikirikija koji mu daju egzotičan ukus. Blagi ukus i svilenkasta struktura meda se dobija dugotrajnim mešanjem, bez termičke obrade. Med više ne može da se kristalizuje, već može da se koristi kao namaz na hleb, kolače ili palačinke.

Pored lešnika i kikirikija, naš domaćin ima u ponudi i med sa sušenim i mlevenim voćem koje je sušeno hladnim procesom zbog čega je zadržalo sve nutritivne vrednosti.

- Svi naši proizvodi su namenjeni onima koji su prepoznali iskonske veze između pčela, prirode i čoveka. Moje skromno mišljenje je da pčele, kroz svoje proizvode, prenose energiju prirode direktno na nas. Njihovi proizvodi nisu samo izvor zdrave hrane, već i prirodni lekovi. Prepoznavanjem ove jedinstvene veze, vi možete da iskoristite moć prirode na najčistiji mogući način - objašnjava Nebojša.

Njihove proizvode, kako kaže naš domaćin, podjednako kupuju i mlađi i stariji. Međutim, po njegovim rečima, razlika postoji.

- Starije generacije uglavnom kupuju med, imuno preparate kao što je naš Imunostart i pergu. Mlađa populacija ima egzotičniji ukus, što je i normalno, jer smo svi u mlađim godinama želeli da probamo nešto novo. Oni se uglavnom odlučuju za krem med sa lešnikom i med sa mlevenim i sušenim voćem kao što su kupina, malina i pomorandža - navodi Nebojša.

Perga je jedan od najcenjenijih pčelinjih proizvoda, a domaćin je detaljno objasnio zašto.

- Perga je fermentisani cvetni polen. Zahvaljujuči pčelama, polen se transformiše u pergu kroz nis procesa. Pre svega, pčele dodaju enzime, zatim skladište u saću i na kraju fermentacijom koja traje nekoliko nedelja – nastaje perga. Tek tada je spremna za upotrebu i kao takva oko 10 puta je korisnija za naš organizam od samog polena. Ona je izuzetno hranjiva, obiluje esencijalnim aminokiselinama, vitaminima i mineralima. Njena snažna antioksidativna svojstva podržavaju imunološki sistem i štite od slobodnih radikala. Dodatno, enzimi u pergi olakšavaju proces varenja i apsorpciju hranljivih materija. Antiinflamatorna svojstva perge doprinose smanjenju upala u organizmu - kaže Nebojša.

Nebojša veliku pažnju posvećuje edukaciji ljudi i predstavljanju proizvoda, što mu omogućavaju lokalne manifestacije u Valjevu, gde je gotovo redovan učesnik. Takođe, u svoju prodajnu strategiju naš domaćin je uvrstio i besplatnu dostavu na teritoriji cele Srbije i to samo za dva kupljena proizvoda.

Za kraj razgovora, podelio je važan savet za sve ljubitelje meda:

- Da bi med ostvario sve svoje benefite na naš organizam, najbitnija je da se redovno koristi u ishrani. Zimi je to najzgodnije kroz rituale ispijanja čaja, ali tu moram da skrenem pažnju na vrlo čestu grešku koju mnogi ljudi prave. Čaj mora da bude prohlađen, jer ako je vruć, visoka temperatura pretvoriće med u običan šećer.