Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Kakva budućnost čeka skijaške centre? - Na "more" ćemo na planine, a na skijanje u Alpe, ko može

Izvor: Klima101

Petak, 23.02.2024.

09:50

Komentari

Podeli

(Foto: Shutterstock/Alexey Oblov)

Neke procene kažu da svake godine u svetu broj skijaša pada za 3%. Sudeći po broju snežnih dana i skraćivanju sezone zbog visokih temperatura, taj broj će i u narednim godinama biti sve manji, ili će ovaj sport, izgleda, postati još veći luksuz.

Oni koji su se za Sretenje uputili na naše najpoznatije skijalište - Kopaonik, bili su svedoci da ni topovi za veštački sneg nisu mnogo od pomoći kada staze "progledaju" zbog visokih temperatura, a skijanje pored topova koji sve vreme izbacuju veštačke pahulje baš se i ne može nazvati zadovoljstvom.

Upravo ovom temom se za portal klima101, kao pasionirani ljubitelj skijanja, a inače doktorantkinja iz oblasti meteoroloških nauka i istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, bavila Irida Lazić. Ona navodi da skraćivanje sezone skijanja i broj dana sa visokim snegom neće pogoditi samo naš Kopaonik, a pogotovo naše niže planinske centre, već i čuvene Alpe.

Kako se navodi u ovom tekstu, prošli decembar na Kopaoniku je zabeležen kao drugi najtopliji decembar otkako se obavljaju merenja, od 1951. godine. U takvim uslovima nekadašnjih 55-60 cm snežnog pokrivača danas je pusti san. Naime, ove sezone visina snega na utabanim stazama nije prelazila 30 cm. Ni prošla sezona se nije proslavila - zabeležena su samo 24 snežna dana, što je najmanji broj snežnih dana u poslednjih 19 godina.

Sa ovim problemom se, kako navodi autorka, suočava i najpoznatija skijaška destinacija u Evropi i svetu - Alpi. Planine u ovom regionu su, na osnovu merenja, za 2 stepena Celzijusa toplije u odnosu na preindustrijski period, a sneg se na njima zadržava za oko 36 dana kraće u odnosu na dugoročni, šestovekovni prosek.

- Ako posmatramo zimsku sezonu na Alpima, do kraja veka, prema naučnim procenama, količina snega će se smanjiti za 25% u blažem scenariju globalnog zagrevanja (RCP 4.5), a pesimističniji klimatski scenario (RCP 8.5) bi izazvao smanjenje od čak 45% - ističe ona.

Na osnovu ovakvih procena, ispada da će se u budućnosti skijanje ograničiti samo na nadmorske visine iznad 1.500 m, i to uz kraće skijaške sezone.

Primera radi, za 50 godina, skijališta na Alpima do 1.700 m nadmorske visine započinjala bi svoju skijašku sezonu krajem decembra ili početkom januara, a završavala u toku marta. U međuvremenu, mnogi skijaški centri na nižim nadmorskim visinama bi se pre ili kasnije jednostavno – povukli sa tržišta.

S obzirom na to da naše planine nemaju nadmorsku visinu kao Alpi (i mnoge druge planine u svetu), a takođe se nalaze južnije, ovdašnja skijališta će biti "prva na udaru" klimatskih promena. Primera radi, ski-centar Kopaonik je na nadmorskoj visini 1.770 m nadmorske visine, a najniža polazna tačka žičara je na 1.057 m, što je daleko ispod prethodno navedene procenjene minimalne granice za skijališta od 1.500 m.

(Foto: Luka Rilak)

Po aktuelnim procenama, za 50 godina imaćemo na našim planinama skoro i do mesec dana manje ledenih dana (kada je maksimalna dnevna temperatura ispod nule), i to će biti naša nova klima. Takvih godina već povremeno imamo i danas, i mi ih nazivamo ekstremnim – u odnosu na klimu na koju smo navikli. Ali u budućnosti, takve godine će nam biti srednje stanje, nova normalnost.

U toj novoj klimi, nove ekstremne godine će biti ogromni udar na skijališta. Pretpostavka je da će se mnoga skijališta preobratiti i okrenuti letnjem turizmu umesto zimskog, zbog prijatnijih temperatura i prilika u toku leta na planinama.

U vezi sa veštačkim osnežavanjem, kao jednim od načina za prevazilaženje ovog problema, autorka navodi da skijališta širom sveta, uključujući i naša u Srbiji, ulažu velike napore u sisteme veštačkog osnežavanja kako bi očuvala ski-staze, naročito u vremenu klimatskih promena. Međutim, i sistemi za veštačko osnežavanje podložni su vremenskim prilikama i ne mogu se uvek koristiti kako bi se staze održale u dobrom stanju. Cilj veštačkog osnežavanja je da efikasno zamrzne raspršene kapljice vode koje dolaze iz topova. To se najbolje postiže kada je temperatura ispod nule, što obično važi tokom noći.

Međutim, čak i pri temperaturama iznad nule, osiguranje niske relativne vlažnosti vazduha igra ključnu ulogu u produkovanju veštačkog snega. Naime, sitne kapljice koje se raspršuju iz topova treba da se zamrznu, čak i pri pozitivnim temperaturama. Ovo je moguće postići ukoliko kapljice mogu na neki termodinamički način da se ohlade.

Termodinamičko hlađenje kapljica se odvija u suvljem vazduhu, gde kap ima mogućnost da malo ispari. Tokom tog isparavanja, kap troši sopstvenu latentnu (skrivenu) toplotu za ovaj fazni prelaz i zbog toga se hladi. Visoka relativna vlažnost vazduha otežava ovaj proces, jer atmosfera već sadrži dovoljno vodene pare i ima svoj limitirajući maksimalni kapacitet sadržaja vodene pare, što otežava isparavanje kapljica i njihovo hlađenje.

Grubo rečeno, temperatura vazduha od prosečno -2,5 °C i niže uglavnom obezbeđuje da se mogu koristiti kapaciteti veštačkog osnežavanja, dok više temperature zahtevaju povoljne uslove i u smislu vlažnosti vazduha. U budućoj klimi, za svako povećanje temperature od jednog stepena, atmosfera će biti u proseku za 7% vlažnija, pa je jasna kalkulacija da će korišćenje topova za veštački sneg biti limitirano toplim i vlažnim zimskim danima.

S obzirom na očekivano globalno zagrevanje, visoke zimske temperature vazduha mogu učiniti skijanje na određenim skijalištima nemogućim čak i uz veštačko osnežavanje, a skijanje u već bliskoj budućnosti pretenduje da bude još veći luksuz za skijaše.

Firme:

Fizički Fakultet Beograd

Tagovi:

Fizički fakultet u Beogradu

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Prvi put u istoriji merenja - Svet prekoračio kritični prag globalnog zagrevanja Vesti

Kolašin ove sezone nije doživeo nijedan dan skijanja - Jedini spas veštački sneg Turizam, sport, kultura

Prognoze za skijališta nisu ohrabrujuće - Investicije vredne 100 mil EUR dovedene u pitanje zbog nedostatka snega Turizam, sport, kultura

Zimska sezona biće značajno lošija u odnosu na prošlu godinu Turizam, sport, kultura

Gotovo 15% Amerikanaca ne veruje da su klimatske promene stvarne, pokazala analiza 7,4 miliona tvitova Vesti

OC Jahorina daje gotovo 20 mil EUR za sportsku dvoranu - Ukupne javne nabavke za 2024. vredne oko 44 mil EUR Građevina, Turizam, sport, kultura

Na Kopaoniku počinje najlepši deo sezone - Nezaboravne ski avanture i vrhunska usluga Turizam, sport, kultura

OC Jahorina nastavlja ulaganja - Uređenje ski bifea i upravne zgrade na Igrištima Industrija, Turizam, sport, kultura

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.