U 786 srpskih skladišta može da se smesti čak sedam miliona tona robe

Na poslednjoj sednici Radne grupe za uređenje tržišta i robne berze predstavljen je izveštaj o sprovedenom popisu svih skladišnih prostora na teritoriji Srbije. Popisnu komisiju činili su predstavnici poljoprivredne fitosanitarne i tržišne inspekcije kao i Direkcije za robne rezerve. Popis je obuhvatio 786 skladišta, kao i uljare, pivare i špiritane i obezbedio je detaljne podatke o kapacitetima, načinu skladištenja, kao i o kvalitetu robe.

Utvrđeno je da ukupni skladišni kapaciteti u našoj zemlji iznose sedam miliona tona. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je kako je dogovoreno da se u narednom periodu razmotre svi propisi u vezi sa skladištenjem poljoprivrednih proizvoda, te da je potrebno pronaći najbolja rešenja.

– Zadovoljni smo dosadašnjim radom Radne grupe za uređenje tržišta i robne berze, popisana su javna skladišta i usvojen pravilnik kojim se propisuju minimalni tehnički uslovi za trgovinu na otkupnim mestima, skladištima. Tražimo da na osnovu predate robe javnom skladištu dobijemo robni zapis kojim ćemo moći da trgujemo – rekao je agenciji Beta Dušan Tornjanski, koji je član ove radne grupe ispred Udruženja poljoprivrednika Banata, prenosi Politika.

Smatra i da će za uređenje robne berze u Srbiji biti potrebno dve-tri godine.

Podsetimo, poljoprivrednici su jesenas, tokom održavanja protesta, između ostalog tražili uređenje robne berze i uvođenje robnih zapisa i terminskih ugovora.

Nadležna ministarstva poljoprivrede i trgovine donela su ovih dana i pravilnik kojim se propisuju minimalni tehnički uslovi za skladišta, a tiču se prostora, uređenja i opreme, kao i načina prodaje robe.

Novina u pravilniku krije se u članu 11, gde se navodi da se prilikom primopredaje poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja izdaju isprave koje će osim osnovnih podataka sadržati i naziv, količinu i kvalitet, odnosno klasu otkupljenog proizvoda, cenu, kao i datum i način isplate.

– Ako poljoprivredni proizvođač nije zadovoljan utvrđenom količinom, kvalitetom, odnosno klasom predatih proizvoda, može da se obrati nadležnom inspektoru Ministarstva poljoprivrede – navodi se između ostalog u pravilniku.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin objasnio je kako je ovim napravljen tek prvi korak u uređenju berze, a da bi sadašnja skladišta ušla u sistem javnih skladišta neophodno je da se donese zakon o javnim skladištima, da ona obrazuju kompenzacioni fond, koji bi u slučaju nestanka robe nadoknadio vlasniku štetu.

Ta skladišta bi, kako je naveo, izdavala robni zapis kojim bi moglo da se trguje ili da bude kolateral za dobijanje kredita. Sadašnja skladišta mogu, prema njegovim rečima, da izdaju skladišnicu, to je izjava o postojanju robe u skladištu i nju će banke teško priznavati kao garanciju za kredit.

On je napomenuo i da je put do terminskih ugovora (fjučersa) daleko duži jer treba da se obezbedi još dosta uslova, tržište hartija od vrednosti i neophodne institucije.

Republička direkcija za robne rezerve Beograd

Udruženje poljoprivrednika Banata

Radna grupa za uređenje tržišta i robne berze

Žarko Galetin

Dušan Tornjanski

robna berza

popis skladišta u Srbiji

uređenje robne berze u Srbiji

uvođenje robnih zapisa

uvođenje terminskih ugovora na robnoj berzi

minimalni tehnički uslovi za skladišta poljoprivredne robe