Do zarade preko sjajnih poluga - Cena zlata na istorijskom maksimumu, svet pravi zaokret ka ulaganju u plemenite metale

Cena zlata na svetskim berzama po prvi put u istoriji probila je psihološku granicu od 1.600 dolara po unci, koliko je njime trgovano na londonskoj berzi plemenitih metala. Istovremeno, zlato je postavilo novi cenovni rekord i u odnosu na evropsku valutu, približivši se ceni od 1.138 evra za uncu.

Razlog naglog skoka leži u dva goruća problema svetske privrede. Naime, investitori su i dalje zabrinuti zbog produbljivanja dužničke krize u evrozoni, zbog koje sve više likvidnih sredstava završava u plemenitim metalima.

Sa druge strane svetska zabrinutost koja ima svoj izvor u Evropi dodatno je ojačana problemima oko javnoga duga s kojima se bore i Sjedinjene Američke Države. Američki političari vode bitku oko plana za smanjenje budžetskoga deficita, kojim bi predsednik Barak Obama dobio ovlašćenje za zaustavljanje formalnog bankrota koji je prouzrokovan previsokim državnim dugom, dok bi za uzvrat bio dužan skresati državnu potrošnju za 1.500 mlrd USD. Rok za izglasavanje zakona o novom zaduživanju Amerikanaca ili novi "dan D" je 2. avgust.

Pomoć Grčkoj samo kratkoročno rešenje

Prvi problem pokušan je samo na kratko da se sanira. Tako su se zemlje članice evrozone dogovorile na hitnom sastanku u Briselu u četvrtak (21. jul 2011. godine) uveče da udvostruče međunarodnu pomoć Grčkoj, koja je opterećena dugovima, i dale su zemlji još 109 mlrd USD da prevaziđe finansijske nedaće.

Privatni kreditori takođe će doprineti novom paketu, koji dolazi nakon paketa spašavanja u iznosu od 110 mlrd USD koji je Atina dobila od EU i MMF-a prošle godine.

Ovakav dogovor već narednog jutra ojačao je evro, podigao cene većine akcija, a neznatno je uticao i na sniženje cene zlata.

Međutim, kako za "eKapiju" kaže Predrag Pavićević, portfolio menadžer "Ilirike Gold", jedinog sektorskog fonda u Srbiji koji ulaže u akcije plemenitih metala, novo i povoljnije zaduživanje Grčke može imati samo kratkoročan efekat:

- Dogovor oko nove pomoći MMF-a Grčkoj utiče da odjednom finansijska tržišta i firme u Evropi jačaju i investitori manjim delom izlaze iz zlata, ali ne mnogo. Mnogo više će uticati dogovor u Senatu , ako SAD nastavi da se zadužuje.

Kupuje li Srbija zlato?

U poslednjih deset godina tražnja za zlatom porasla je u svetu deset puta. To se međutim nije odrazilo na povećan promet ili tražnju u srpskim zlatarama, ali su pojedinci koji su prepoznali tržišna kretanja, ipak, počeli obimnije trgovanje na međunarodnim robnim berzama.

Kada su pre nekoliko godina počele da padaju akcije na Beogradskoj berzi u svetu je zabeležen vrtoglavi rast cene zlata.

Primera radi, pre pet godina oročenih 1.000 EUR sa prosečnom kamatom od 6% danas bi bilo oko 1.500 EUR. Međutim, da je za 1.000 EUR kupljeno zlato, zarada bi bila veća za 140%, odnosno, imali biste 2.400 evra.

Koliko se trenutno isplati ulagati u zlato govori podatak da je prvi sektorski fond u Srbiji "Ilirika gold", koji posluje od oktobra prošle godine, samo u poslednjih mesec dana zabeležio rast od čak 18%.

Portfolio menažer tog fonda kaže da se sada prvi put klijenti sami javljaju kako bi ulažili svoj novac, a da je za ovakav rast zaslužno i slabljenje evra, budući da je "Ilirika Gold" uglavnom investirala u dolarima.

Kada je reč o narednom periodu, Pavićević u razgovoru za "eKapiju" kaže da veruje da će već do kraja godine cena zlata skočiti na više od 2.000 USD, budući da sa kriza sve više zahuktava i da je domino efekat evrozone neizbežan.

Sa druge strane, agencija "Standar and Poor’s", je bez obzira na odluku Kongresa rešila da snizi rejting amerike sa AAA na B+, što bi potpuno obezvredilo američke obveznice. Treba imati u vidu da mnoge evropske države , kao i Japan , Kina, svoje devizne rezerve drže upravo u američkim obveznicama.

- To me navodi na mišljenje da će investitori izlaziti iz tih obveznica i "ulaziti" u zlato. To Rusija već radi, Kina takođe, iako imaju dovoljnu pokrivenost rezervi zlatom – kaže porfolio menadžer fonda "Ilirika Gold".

Osim ulaganja u zlato, njegova preporuka je i ulaganje u akcije kompanija koje se bave tehnologijom. Pavićević objašnjava da "Ilirika" u svom portfelju ima i akcije kompanija koje se bave 3D sistemima, kao i retkim mineralima, u čemu vidi šansu za zaradu u budućem periodu.

Zlatni standard

Ne treba zaboraviti da je do 1971. godine u svetu važio zlatnovalutni standard pa je svakih 35 dolara bilo pokriveno uncom ili sa 31 gramom zlata. Danas, analitičari se slažu da je teško da će se vratiti zlatnovalutni sistem, ali je pomak napravljen čak i samo sa sve češćim pokretanjem tog predloga. Koliko god se taj predlog u ovom momentu činio nerealan, izvesno je da valuta koja ima pokriće u zlatu ima i nižu inflaciju.

Kada inflacija raste onda i cena zlata raste kao nešto što je zaštita od bilo kakvog inflatornog uticaja. Cena zlata je uvek povezana sa cenom kamata.

Narodna banka Srbije nije nadležna za trgovinu zlatom i ne saopštava kolike su srpske devizne rezerve u zlatu. Ipak, sa 300 kilograma zlata, koliko smo dobili sukcesijom SFRJ pretpostavlja se da državne rezerve u zlatu vrede oko milijardu evra.

J.Đ.