Priručnik za proizvodnju crvene i crne ribizle za svežu potrošnju - Priprema pre sadnje, postavljanje zasada i sorte

Crvena ribizla (Ribes rubrum) je laka za uzgajanje, i od nje se pravi vrlo ukusni želei i umaci, kako za jela sa mesom tako i za upotrebu u svežem stanju. Plodovi crvene ribizle su različitih oblika i dimenzija, počev od crveno do ružičastih do belih ili boje šampanjca. Crna ribizla (Ribes nigrum) se tradicionalno gaji za preradu u sok, ali i za dalju preradu kao sastojak alkoholnih napitaka ili želea. Ovi proizvodi su odličnog kvaliteta, i veoma dobro i svuda su prihvaćeni od strane potrošača. Uzgojni sistem i tehnologija berbe razlikuju se kod crvene i crne ribizle u tome što se crvena ribizla gaji za ručnu berbu, a crna često na način koji odgovara mehanizovanoj berbi. Bez obzira na to, same biljke se gaje na vrlo sličan način. Sadnice ribizle imaju dug vek ekspolatacije, i zasadi koji se dobro održavaju mogu biti produktivni 10 i više godina.

Priprema pre sadnje i odabir parcele

Ribizla najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage, i uz zaštitu od oštećenja koja mogu izazvati vetar i mrazevi. Visoke temperature tokom letnjih meseci (iznad 30ºC) u dužim vremenskim intervalima mogu da prouzrokuju oštećenja na listovima ribizle. Na lokalitetima gde su ovakve temperture uobičajene mogu se postavljati zakloni. Dok niske temperature tokom zime retko uzrokuju oštećenja na ribizli, promenljive temperature tokom zime i ranog proleća za posledicu imaju oštećenja na izdancima. Neophodno je da ribizla ima zimski period mirovanja da bi imala normalan prirast i proizvodnju. Po početku pune dormancije, krajem jeseni, neophodno je da biljka provede od 800 – 1600 sati na temperaturi između 0 i 7,2ºC. Stoga treba izabrati lokalitete na kojima se ovi uslovi sa sigurnošću mogu ispuniti. Vreme između poslednjeg mraza u proleće i prvog mraza u jesen važno je prilikom izbora lokaliteta.

Ribizla najbolje uspeva na terenima na kojima od 120 – 150 dana nema mrazeva. Kod perifernih lokaliteta može se javiti potreba za navodnjavanjem putem veštačke kiše, ili drugim sistemima za zaštitu od mraza koji bi se koristili u proleće, što može biti skupa investicija. Prednosti sadnje na terenima okrenutim prema severu ili severoistoku takođe su veće u poređenju su ranijim sazrevanjem biljaka koje se gaje na južnim stranama. Ribizla cveta veoma rano u proleće, pre mnogih drugih voćnih vrsta, tako da slab protok vazduha u zasadu i pojava mraznih džepova može u proleće da izazove oštećenja na cvetovima.

Temperature vazduha između -2 i 0ºC mogu oštetiti otvorene cvetove. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova, što pogoduje razvoju bolesti izdananka i truljenju plodova izazvanog gljivicama, naročito pepelnicom. Međutim, prejak vetar, naročito tokom zime, može dovesti do lomljenja i isušivanja izdanaka. Ova oštećenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ublažili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva. Ovi vetrobrani služe i kao zavetrina.

Divlje vrste iz roda Ribes koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu da predstavljaju problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

Zemljišta i priprema zemljišta

Ribizla najbolje rađa na dubokoj, prohladnoj, dobro dreniranoj, peskovitoj ilovači koja dobro zadržava vlagu, čiji sadržaj organske materije iznosi najmanje 3,0%, i čija se kiselost (pH) kreće između 5,5–7,0. Ribizla će bolje podneti i teža zemljišta u poređenju sa mnogim drugim voćnim vrstama, mada treba izbegavati područja na kojima se suvišna vlaga zadržava u zemlji. Vrlo laka zemljišta takođe treba izbegavati, da bi se smanjio negativan efekat suše i stres izazvan visokim temperaturama.

Iniciajlna plodnost zemljišta ne bi trebalo da je u prvom planu pri izboru lokaliteta, jer se sastav zemljišta može izmeniti pre sadnje. Tokom godine pre sadnje trebalo bi testirati zemljište, i ukoliko je potrebno, prilagoditi sadržaj Ca, P i K. Minimalan sadržaj Ca ne bi trebalo da bude ispod 1000 ppm, i ne iznad 150.000 ppm. Nivo natrijuma iznad 500 ppm može se negativno odraziti na prirast. Na kiselost zemljišta se može uticati unošenjem kreča (ukoliko želimo da povećamo pH) i sumpora (za smanjenje sadržaja S). Kreč ili sumpor treba primeniti barem godinu dana unapred, da bi se postigao željeni efekat (za testiranje pronaći izvore u Srbiji).

Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti godinu do dve dana pre sadnje, kako bi se povećao sadržaj organske materije u zemljištu, uskladila kiselost zemljišta (ukoliko je to potrebno), eliminisali problemi sa korovom i obezbedile od govarajuće sadne leje. Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. Oni se mogu suzbiti intenzivnijom primenom agrotehničkih mera, iako hemijska sredstva daju mnogo bolje rezultate. Primena Glifosata barem 2 nedelje pre početka pripreme zemljišta je obično efikasna. Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada ribizle.

Štetočine kao što su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skočibuba (Agriotes sputator), kao i nematode, mogu predstavljati problem. Jednogodišnji usevi, kao što su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove teškoće. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ona uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu. O postupku fumigacije konsultovati i druge izvore. Ribizli odgovara veći sadržaj hranljivih materija, što se može obezbediti unošenjem svežeg stajnjaka ili sejanjem površinskih useva. Najčešće se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, ali se hranljive materije mogu obezbediti i iz drugih izvora, što podrazumeva adekvatnou primenu, u cilju smanjenja zastupljenosti korova (konjsko đubrivo) i ograničio sadržaj azota (živinsko đubrivo).

Preporučena doza po hektaru je 50 MT, u godini pre sadnje. Kao alternativa, može se primeniti kompostna strugotina, ili kora, ali onda treba dodati i azot (12,5 kg/MT) da bi se
materijal razgradio. Za povećanje sadržaja hranljivih materija, poboljšanje strukture zemljišta i povećanje sadržaja azota preporučuje se sadnja površinskih useva (Tabela 1). Neven i sudanska trava uticaće na smanjenje zastupljenosti nematoda i iskoreniće korov. Mahunasti usevi će regulisati sadržaj azota, a ostali usevi će ugušiti ili zatrti korov. Međutim, ne preporučuje se sadnja lucerke. Većina površinskih useva uspeva jednako dobro kao i ribizla pod istim uobičajenim uslovima zemljišta.

Sitna žita i trave sniziće nivo azota u zemljišta, i oslobodiće ga sopstvenim raspadanjem. Međutim, ribizla obično ne uspeva dobro nakon heavy sod. Pristupite ishrani zemljišta prema rezultatima testiranja zemljišta dodavanjem 20 – 25 kg/ha čistog azota, i podešavanjem kiselosti, fosfora i kalijuma pre sadnje površinskih useva. Površinski usevi obično se zaoru kasno u jesen u godini pre sadnje (trave), ili u leto (mahunasti ili jednogodišnji usevi) pre sadnje.

Postavljanje zasada izbor sadnog materijala

Veoma je važno nabaviti sadni materijal visokog kvaliteta i ispravnog zdravstvenog statusa. Sadnja neće biti uspešna ukoliko se ne ispuni ovaj uslov. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, čime se obezbeđuje pouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sadnica. Ribizla se tradicionalno za komercijalnu proizvodnju dobija zrelim reznicama koje se dobijaju u jesen, nakon opadanja lišća. Zelene reznice se mogu dobiti i sredinom leta, u toku vegetacije. U manjem broju, u zemlju se mogu položiti izdanci koji su više horizontalnog usmerenja.

Postoje dve vrste ribizle koje se gaje - crvena icrna. Crvena ribizla obuhvata i sorte sa varijantama crvene boje plodova (ružičaste ili bele do boje šampanjca). Crvena ribizla obično se gaji za tržište svežim plodovima, dok se crne usmeravaju za preradu. U pogledu skladištenja postoje znatne varijacije među sortama, ali one obično mogu da ostanu u dobrom stanju više nedelja, ukoliko se obezbede adekvatni uslovi skladištenja. Tržište je takođe preusmereno na krupnije plodove, naročito kod crvene ribizle, iz više razloga, uključujući veću naklonjenost potrošača krupnijim plodovima i olakšanu i efikasniju berbu. Takođe je u opticaju i nekolicina sorti crne ribizle sa krupnim i slađim plodovima, pogodnim za tržište svežim plodovima.

Sorte

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Crvena ribizla najčešće je samo-oplodna i donosi rod punog kapaciteta tokom većine sezona bez unakrsnog oprašivanja. Boja plodova kreće se od crvene do ružičaste, i do bele ili boje šampanjca. Što se tiče crne ribizle, postoje izvesne varijacije u pogledu njihove samo-oplodnosti, tako da se mora pažljivo obezbediti adekvatno oprašivanje. Sadnjom različitih sorti crne ribizle naizmenično u po desetak redova koje imaju slično vreme cvetanja, obično se obezbeđuje adekvatno oprašivanje. Drugi metod odnosi se na sadnju po jednog žbuna neke vrste oprašivača na svakih 15 m unutar svakog reda, u rouglastoj formi, na čitavoj površini parcele. Ovo bi takođe moglo biti primenjeno i kod crvene ribizle, da bi se pojačalo oprašivanje, zametanje i krupnoća plodova. S obzirom na to da se crna ribizla gaji zbog soka, ujednačena crna boja smatra se standardnom bojom.

Nijedna sorta neće dobro uspevati na svakom terenu, svakom zemljištu i uzgojnom sistemu, mada su se mnoge od njih dobro pokazale u raznim okolnostima. Lista sorti koja sledi nikako nije konačna, ali bi mogla da se odnosi na većinu situacija. Sorte novijeg atuma verovatno su pod pravnom zaštitom oplemenjivača, i za njihovo uzgajanje je potrebno sklopiti ugovor o korišćenju u neproizvodne svrhe.

Sorte crvene ribizle

Blanka (Institut za voćarstvo i ukrasno bilje, Bojnice, Slovačka) spada u grupu starijih sorti, sa plodovima bele boje. Veoma obilno rađa na izuzetno bujnim žbunovima koji su donekle prostranog habitusa. Plodovi su krupni, bele neprozirne boje, izražene dugotrajnosti. Plodove donosi na veoma dugim grozdovima. Do izvesne granice pokazuje otpornost na prolećne mrazeve, jer vreme cvetanja ove sorte je kasno, u odnosu na ostale sorte ribizle. Veoma je pouzdana u pogledu rađanja. Pogodna je kako za komercijalnu proizvodnju tako i za gajenje na okućnicama.

Glorie De Sablons (Francuska) je jedinstvena, veoma stara sorta koja obilno rađa bobice ružičaste boje. Plodovi su providni i veoma atraktivnog izgleda, slatkog ukusa, što je preporučuje za svežu potrošnju ili pasterizovanje. Žbun je uspravan i bujan.

Hron (Institut za voćarstvo i ukrasno bilje, Bojnice, Slovačka) je sorta novijeg datuma, izuzetno bujna, vrlo uspravnog habitusa. Listovi su tamno zelene boje, a pokazuju i dobru otpornost na oboljenja listova. Dobro se prilagođava promenljivim klimatskim uslovima, a naročito je pogodna za gajenje na višim nadmorskim visinama. Veoma dobro podnosi kasne prolećne mrazeve zbog kasnog vremena cvetanja. Rađa veoma duge grozdove sa svetlo crvenim plodovima. Prosečan rod u evropskim ogledima kreće se od 10 – 12 kg po žbunu.

Jonkheer van Tets (Holandija) je veoma stara sorta koja je i danas popularna zbog ranog vremena rađanja i odličnog ukusa. Veoma obilno rađa na bujnim žbunovima koji imaju uspravne izdanke, i koji poležu pod teretom roda. Gajenje u sistemu kordunica se naročito preporučuje za ovaj tip habitusa. Cveta vrlo rano, što je čini osetljivom na prolećne mrazeve. Gubitak nedozrelih plodova je problem u klimatskim područjima sa većom količinom padavina, tokom proleća, koji je posledica pojave sive plesni.

Pink Champagne (Kanada) rađa ružičaste providne plodove, atraktivnog izgleda, dobrog
ukusa i arome. Sorta bujnog i uspravnog habitusa. Otporna je na većinu oboljenja lista. Uopšteno govoreći, lako se gaji, i pogodna je za gajenje kako u komercijalnim zasadima tako i na okućnicama.

Primus (Institut za voćarstvo i ukrasno bilje, Bojnice, Slovačka) spada u grupu starijih sorti, a rađa vrlo ukusne, prozirne plodove bele, sa primesom žute boje. Žbun je kompaktne strukture, uspravnog habitusa, i rađa duge grozdove. Prinosi ove sorte nisu tako visoki kao kod cv Blanka, ali je ovo sorta boljeg ukusa. Rano cvetava, što je čini osetljivom na prolećne mrazeve.

Red Lake (Minesota, SAD) je veoma stara sorta koja je još uvek vrlo popularna zbog izuzetno krupnih i sočnih plodova. Bobice su čvrste, veoma dobrog kvaliteta. Sazreva sredinom sezone, i donosi obilan rod. Osetljiva je na kasne jesenje mrazeve, a mogu se javiti i problemi sa pepelnicom.

Red Start (UK) daje visoke prinose, a bobice su srednje krupnoće. Sorta kasnog vremena zrenja. Plod se dobro drži na žbunu i stabilnog je kvaliteta. Otporna je na oboljenja lista, a kasno vreme cvetanja omogućuje joj da izbegne kasne prolećne mrazeve.

Rovada (Holandija) rađa krupne plodove na izuzetno dugim grozdovima. Prinosi su joj veoma visoki, dobrog kvaliteta. Otporna je na većinu oboljenja lista, uključujući i pepelnicu. Cveta kasno u proleće, što joj omogućava da izbegne kasne prolećne mrazeve. S obzirom na kasnije vreme cvetanja, kasnije i sazreva.

White Imperial (Njujork, SAD) je jedna od najstarijih sorti koje su još uvek u proizvodnji. Ima rano vreme sazrevanja. Na grozdovima rađa bele, prozirne plodove sa ružičastom dopunskom bojom. Mnogi smatraju da su plodovi ove sorte najslađi i najboljeg ukusa i arome, u odnosu na ostale sorte. Žbun je srednje krupan, srednje bujnosti i raširenog habitusa koji daje dobar rod.

White Pearl (Belgija) je veoma stara sorta sa veoma prozirnim bobicama beloružičaste boje koji rastu na veoma krupnim grozdovima. Plodovi su veoma slatkog ukusa i arome. Žbun je srednje bujan, uspravnog i raširenog habitusa.

White Versailles (Francuska) je veoma stara sorta ranog vremena zrenja, a rađa krupne bele, slatke i sočne bobice. Žbun je uspravan, sa otpornošću na oboljenja lista. Plod je veoma dobar kako za svežu potrošnju tako i za preradu u vino ili žele.

Crna ribizla Ben Alder (SCRI, UK) daje visoke prinose. Bobice su srednje-sitne, i daju sok veoma stabilne boje, što ih naročito preporučuje za upotrebu u pravljunju ekstrakta za sokove. Biljka kasno cveta, tako da uspeva da izbegne mnoge prolećne mrazeve. Otpornija je na pepelnicu u odnosu na sortu Ben Lomond. Žbun je bujan, a berba se obavlja mehanizovano. Osetljiva je na rđu kore petoigličavih borova (prouzrokovač Cronartium ribicola), mada pojava ovog oboljenja nema uticaja na rod, s obzirom na to da ovo oboljenje stvara poteškoće kasnije tokom vegetacije.

Ben Connan (SCRI, UK) je sorta crne ribizle novijeg datuma, a rađa krupne bobice, tamne
crne boje, što joj obezbeđuje popularnost za komercijalno gajenje, naročito za neposredno lokalno tržište. Veoma obilno rađa, i kompaktnog je habitusa. Ovo je rana sorta (sazreva 4 – 5 dana pre sorte Ben Lomond) koja daje plodove ujednačene zrelosti, što olakšava mehanizovanu berbu. U ogledima na nacionalnom nivou u UK ova sorta davala je najveće prinose. Nije naročito pogodna za proizvodnju sokova za svežu potrošnju, ali se pokazala odlično za konzerviranje, prvljenje džemova, pasterizovanje i za svežu potrošnju. Izraženo otporna na oboljenja lista, kao i ribizlinog smotavca (Dasineura tetensi).

Ben Gairn (SCRI, UK) je jedina sorta otporna na virus reverzibilne inverzije (BRV), jedan od glavnih oboljenja crne ribizle. Takođe ima izraženu otpornost na folijarna oboljenja, što je čini odličnom organskom sortom. Ova sorta ima najranije vreme zametanja plodova, bobice su srednje krupnoće i odlične arome.

Ben Hope (SCRI, UK) je sorta srednjeg vremena zrenja i daje visoke prinose. Otporna je
na grinju ribizlinog pupoljka koja prouzrokuje sindrom "velikog pupoljka". Žbun je bujan, visokog habitusa, što može da dovede do oštećenja prilikom jačih vetrova. Jedna je od sorti sa najboljom aromom. Pokazuje dobru otpornost prema oboljenjima lista.

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Ben Lomond (SCRI, UK) je prva u seriji sorti ‘Ben’ koja je prihvaćena za komercijalnu proizvodnju. Dobro podnosi mrazeve kada je u fazi cvetanja. Sazreva ujednačeno i daje visoke prinose. Plod je krupan, i na grozdu se može dugo zadržati bez ikakvih oštećenja. Srednje je otporna na pepelnicu. Neophodno je da provede prilično veliki broj sati na nižim temperaturama (2.000 sati pri 2ºC). Žbun je kompaktne strukture, ali je prilično raširenog habitusa, uzrokovanog skandinavskim poreklom ove sorte. Srednje je bujnosti, prosečne visine od 135 cm. Visoko cenjena sorta u okvirima sorti koje se koriste za proizvodnju soka, zbog visokog sadržaja vitamina C, krupnih plodova i dobre boje soka, uprkos visokom sadržaju pektina.

Ben Navis (SCRI, UK) je sejanac srodan sorti Ben Lomond. Vreme sazrevanja je sredinom sezone, a bobice su krupne i čvrste. Dobro podnosi mrazeve. U izvesnom stepenu je otporna na rđu kore petoigličavih borova. Bujnog je habitusa.

Ben Sarek (SCRI, UK) je sorta srednjeg vremena zrenja. Rađa krupne, čvrste plodove. Veoma dobro podnosi mrazeve i hladnoću. Veoma obilne rodnosti, kompaktnog polu-kržljavog habitusa, ova sorta raste do 1 metar u visinu, i idealna je za gajenje na privatnim parcelama i okućnicama. Selekcionisana je naročito za proizvodnju manjeg obima kod koje je važna visoka rodnost po žbunu i laka obrada i održavanje. Sazreva pre sorte Ben Lomond, i otporna je na pepelnicu i rđu kore petoigličavih borova.

Ben Tirran (SCRI, UK) je nova sorta pogodna za komercijalnu proizvodnju sokova, ali i za
proizvodnju za lokalno tržište. Daje obilan rod. Plodovi su krupni, sjajni, tamne crne boje, prijatne slatko-nakisele arome, atraktivnog izgleda. Žbun dobro podnosi niske temeperature tokom zime. Pokazuje zadovoljavajuću tolerantnost prema prolećnim mrazevima, i pogodna je za mehanizovanu berbu. Sorta kasnog vremena sazrevanja, tako da na nju prolećni mrazevi nemaju uticaja. Uspravnog i raširenog habitusa.

Consort (Poljoprivreda Kanade, Ontario, CN) spada u grupu starijih sorti koja dobro rađa, i imuna je na rđu kore petoigličavih borova (WPBR). Srednje je osetljiva na pepelnicu. Samooplodna je, i potrebna joj je sorta oprašivač. Sorta srednjeg vremena zrenja. Rađa srednje krupne bobice crne boje, intenzivnog ukusa.

Crusader (Poljoprivreda Kanade, Ontario, CN) je sorta otporna na rđu kore petoigličavih borova (WPBR). Nije samooplodna sorta, i neophodan joj je oprašivač, kao što je cv Consort. Bujan žbun redovno rađa, a bobice su tamnocrne boje sa visokim sadržajem vitamina C.

Titania (Institut za pomologiju, Poljska) je sorta imuna na rđu kore petoigličavih borova (WPBR) i otporna na pepelnicu. Plodovi su krupni, slični sorti Ben Lomond, dobrog kvaliteta. Prinosi mogu da budu ekstremno visoki. Vreme cvetanja i sazrevanja je sredinom sezone, slično sorti Ben Lomond. Žbun je veoma bujan – dostiže visinu i do 2 m. Pogodna je za mehanizovanu berbu. Brzo postiže punu zrelost za branje, gotovo kroz 3 sezone, u odnosu na druge popularne sorte kojima je potrebno 4 – 5 sezona za punu produktivnost.

Tiben (Institut za pomologiju, Poljska) je jedna od najnovijih sorti koja daje izuzetno visoke prinose. Za nju je karakteristično još i to što plodovi ujednačeno sazrevaju, i što ima visok sadržaj vitamina C. Plodovi u svežem stanju su veoma ukusni. Otporna je na pepelnicu i rđu kore petoigličavih borova. Sazreva sredinom sezone, u isto vreme kada i Titania, nedelju dana pre sorte Tiben.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju crvene i crne ribizle za svežu potrošnju", čiji je autor Dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".