Prenatrpano nebo iznad Beograda - pre Drugog svetskog rata

Beogradski aerodrom polovinom tridesetih godina XX veka prostirao se na 319 ha. Pravcem sever-jug letilište se izdužilo do 2900 m, a pravcem istok-zapad 1100m. Nije bilo betonske piste (sagradiće je Nemci tokom Drugog svetskog rata), ali je površina bila dobro zatravljena i drenirana, tako da su bez poteškoća sletali i najveći avioni tog vremena. Još početkom tridesetih godina, dve ukrštene poletno-sletne staze bile su opremljene svetiljkama za noćno letenje, a tokom 1936. aerodrom je osoposobljen za sletanje po smanjenoj vidljivosti pomoću radio-električnih uređaja po sistemu "ZZ".

Zato je bilo puno letova. Osim "Sidne", od 1929 i najveća britanska kompanija "Imperial Airways" liniju za Delhi usmerila je preko Beograda, gde su sletali po gorivo i da odmore putnike. Lufthansa je došla 1930.godine - od 5 maja linija Beč-Budimpešta produžena je preko Beograda i Sofije do Carigrada. Od 1.aprila 1932 ova kompanija letela je i na liniji Berlin-Beč-Beograd-Sofija-Solun-Atina.

Za Beč se letelo i kompanijom Austroflug. Od 1934.god KLM je leteo na liniji Amsterdam-Prag-Budimpešta-Beograd-Atina, a od 1937 i do Kaira i Botavije u Indoneziji !

Poljski LOT je 1939 povezao Beograd s Varšavom, mađarski Malert je 1940 leteo na relaciji Budimpešta-Beograd.

Došla je svetska kriza, pa su 1931 i 1932 obustavljene sve međunarodne linije, osim leta Beč-Beograd. Ekonomska situacija donekle se popravila 1933, pa je obnovljena linija Zagreb-Sušak (deo Rijeke pod jugosovenskom vlašću, ostatak je bio u italijanskim rukama) i uvedene su nove, Zagreb-Ljubljana i Ljubljana-Sušak, a za dovođenje stranih turista na Jadran, pokrenuta je i linija Klagenfurt-Sušak.

Tokom 1935. obnovljena je linija Beograd-Sarajevo, na letu za Skoplje i Solun uvedena su sletanja u Niš i Bitolj, a na insistiranje fabrike cipela "Bata", koji je "Avioputu" garantovao godišnje prihode od 100.000 dinara, uvedeno je međusletanje u Borovo, na liniji Beograd-Zagreb.

Avioput je 1936 uveo liniju Beograd-Sarajevo-Dubrovnik, a zbog velikog interesovanja, letela su dva aviona dnevno ! Od 1938. u Dubrovnik su, modernim avionima "Lokid elektra 10", doduše preko Zagreba, počeli da stižu i strani turisti iz Beča, Brna i Praga. Tog leta, linija Beograd-Dubrovnik postala je direktna, dobila je naziv "Jadranska strela" i tokom 1940 na njoj su stalno uvođeni i dopunski vikend-letovi ....

- jedna od stotine zanimljivih crtica iz knjige "Tajna Novog Beograda" koju su napisali Zoran Lj.Nikolić i Mirko Radonjić, , a izdavač je Grafički atelje Bogdanović iz Beograda. Ako želite da poručite ovu knjigu, pozovite ++381 11 3601 900

A.D. Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Grafički atelje Bogdanović Beograd

Croatia Airlines Hrvatska zrakoplovna luka d.d. Zagreb

Aerodrom Franjo Tuđman d.o.o. Zagreb

Gradska opština Novi Beograd

Deutsche Lufthansa AG Frankfurt/Main

Predstavništvo Deutsche Lufthansa AG Beograd

Ogranak Austrian Airlines AG Beograd

Austrian Airlines

Aerodrom Konstantin Veliki Niš

JAT

Tajna Novog Beograda

Zoran Lj Nikolić

Zoran Nikolić

Zoza Nikolić

Mirko Radonjić

Adria Airways

Bežanisjka kosa

ZZ

radio-električnih uređaji

noćno letenje

Sidna

Imperial Airways

New Delhi

Beč

Budimpešta

Istanbul

Sofija

Carigrad

Berlin

Solun

Atina

Austroflug

KLM

Amsterdam

Prag

Kairo

Botavija

LOT

Varšava

Malert

Zagreb

Sušak

Rijeka

Ljubljana

Jadran

Klagenfurt

Celovec

Sarajevo

Skoplje

Bitolj

Bitola

Batta

Bata

Avioput

Borovo

Dubrovnik

Lokid elektra 10

Brno

Jadranska strela