Pao izvoz Srbije u sve ex-Yu zemlje osim u Crnu Goru - Smanjen i uvoz

Privreda Srbije tokom prošle godine smanjila je izvoz u gotovo sve zemlje bivše Jugoslavije. To je značajan podatak imajući u vidu da su naše drugo najveće i najvažnije izvozno tržište posle Evropske unije. Prošle godine, u pet ex-Yu država plasirali smo robu u vrednosti od 5,9 mlrd EUR. U EU, bez Slovenije i Hrvatske, izvezli smo proizvode vredne 16,3 mlrd EUR.

S druge strane, Srbija je smanjila uvoz iz svih ex-Yu zemalja. Najveći pad uvoza zabeležen je iz Crne Gore (gotovo 20%), a dvocifreno smanjenje primetno je i kod Makedonije i BiH.

I ukupna razmena sa pet država je opala i to za više od 500 mil EUR. Dok je u 2022. ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosila 9,8 mlrd EUR, prošle godine spustila se ispod 9,3 mlrd EUR.

Srbija je prošle godine ostvarila izvoz od 28,6 mlrd EUR (rast od 3,7%) dok je uvoz smanjen na 36,8 milijardi (5,5%).

Dobar nagoveštaj je da će države bivše Jugoslavije imati bolju 2024. u odnosu na prošlu. Prema prognizama MMF-a iz oktobra prošle godine, privreda BiH trebalo bi da zabeleži rast od oko 3% u ovoj godini što je osetan pomak u odnosu na prošlogodišnjih oko 2% koliko ova institucija procenjuje da će biti krajnji rezultat kada zvanična statistika objavi finalni podatak. Za Severnu Makedoniju, MMF takođe očekuje ubrzanje privrednog rasta sa 2,5 na 3,2%. Blagi rast sa 2% na 2,2% trebalo bi da zabeleži i Slovenija. Gotovo na istom ostaće Hrvatska kojoj MMF prognozira pad sa 2,7 na 2,6% dok će najveća negativna promena biti kod Crne Gore gde se očekuje usporavanje sa očekivanih 4,5% u prošloj godini na 3,7% u ovoj.

Najveće pojedinačno izvozno tržište za Srbiju i u prošloj godini ostala je Nemačka. Ostvaren je dobar rezultat jer je izvoz povećan 14% i dostigao je 4,3 mlrd EUR (povećan je i uvoz za 8,3% i iznosio je 4,8 milijardi).

Ono što nije dobro za Srbiju jeste usporavanje nemačke privrede. Kako MMF na kvartalnom nivou objavljuje očekivanja i izglede za najznačajnije svetske ekonomije, može se videti da je u oktobru Nemačkoj predviđao rast od 0,9%, a u januar ove godine oborio je tu procenu na samo 0,5% rasta BDP-a.

Nastavljen je rast trgovinskog jaza u razmeni sa Italijom. Izvoz Srbije u tu zemlju prošle godine je pao sa 1,99 na 1,77 mlrd EUR dok je uvoz povećan sa 2,58 na 2,68 mlrd EUR.

"Dobra" vest je da, za razliku od Nemačke, MMF ne obara prognozu italijanskog rasta. I u oktobru i u januaru Fond je zadržao procenu rasta od 0,7%.

Za našu zemlju može biti značajan i podatak da MMF očekuje rast Rumunije od 3,8% koja je naše peto pojedinačno izvozno tržište po učešću u ukupnom izvozu. U tu zemlju prošle godine izvezli smo robu u vrednosti od 1,44 mlrd EUR (za 200 mil EUR više nego godinu ranije) dok je uvoz od milijardu evra na gotovo istom nivou kao u 2022.

Četvrto izvozno tržište po učešću u ukupnom izvozu u 2023. bila je Mađarska. Tamo smo plasirali robu u vrednosti od 1,56 mlrd EUR dok smo značajno smanjili uvoz – sa 2,15 na 1,5 mlrd EUR.

Mađarska izlazi iz recesije i očekuje se da zvanični podatak za 2023. pokaže pad od 0,7%. S druge strane, MMF očekuje da će naš severni sused u ovoj godini zabeležiti rast BDP-a od 3,1%.

Izvoz Srbije u Rusku federaciju u 2023. ostao je gotovo nepromenjen na oko 1,1 mlrd EUR. S druge strane, uvoz iz te zemlje je praktično prepolovljen – sa 2,93 na 1,59 mlrd EUR.

I još jedno značajno tržište za Srbiju je Kina. Izvoz u Kinu je ostao gotovo na istom nivou (nešto iznad 1,1 mlrd EUR) dok je uvoz smanjen za više od 200 mil EUR, sa 4,73 na 4,5 mlrd EUR.

MMF je i za Kinu popravio prognozu rasta, sa 4,2% u oktobru na 4,6% u januaru.