Da li je izgradnja HE Bistrica na "dugom štapu" i šta koči projekat koji je ocenjen kao spas?

Više pitanja, a manje odgovora je o tome zbog čega se na dugonajavljivani projekat izgradnje hidroelektrane Bistrica čeka dugo, iako već neko vreme važi za važan strateški projekat države i privrede.

Da je Bistrica izuzetno važna upozorio je nedavno i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić na predstavljanju programa "Skok u budućnost - Srbija 2027", rekavši da bez nje nećemo imati struju. Međutim, on tada nije objasnio zbog čega u poslednjih deset godina, koliko je najavaljivana, Hidroelektrana na Uvcu nije izgrađena.

Nisme, još 2013. godine je ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla da je sporazum o izgradnji reverzibilne HE potpisan sa Kanadom. Potom su u igru ušli Kinezi, a poslednja informacija ministarke Dubravke Đedović Handanović jeste da se o finansiranju pregovara sa Japanom. Iako je reč samo o procenama, za tih deset godina cena izgradnje skočila je i do 100%.

Sa druge strane, Vučić Bistricu predstavlja kao spas koji smo formalno i birokratski zakomplikovali.

- Bistrica je za nas od ključnog značaja, ako je ne izgradimo nećemo imati struje. Bistrica je ta koja mora da nam balansira zeleno-obnovljivu energiju. Biće nam mnogo lakše i to radimo i s Amerikancima i Rusima i Kinezima i svima drugima, ulaganje u solare, ulaganje u vetar. I sve ove to džabe bez baterije koje nose sa sobom, ukoliko ne izgradimo Bistricu. Sad završavamo termoelektranu Kostolac B3, to će biti prvi energetski objekat posle 40 godina, otvorićemo ga za mesec ili dva. Imamo velike projekte izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana. Ulagaćemo u energiju više nego ikada - poručio je tada Vučić.

Komentarišići navode predsednika Vučića da država bez hidroelktrane Bistrica neće imati struju, sagovornici Euronews centra saglasni su oko toga da je ovo pitanje budućnosti, ali da je kočničar u realizaciji ovog projketa najviše bila poltika. Oni navode i da je pitanje zelene agenda važno za ceo svet, pa i za Srbiju, i ne spore činjenicu da se pitanje Bistirce nameće kao prioritetno.

Profesor Aleksandar Gajić iz Akademije inženjerskih nauka napominje da o ovom projektu govori 40 godina ali da se dosta toga nije konkretno realizovalo, dok urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković, upozorava da ukoliko Srbija ne napravi nephodan kapacitet za HE, da je moguće da će neko drugi da zauzme to mesto.

Putniković kaže da je se pitanje Bistrice prožima jako dugo, kroz više generacija, i dodaje da se zapravo o njemu više priča nego što radi uprkos inisitranju da je reč o važnom projketu.

- Pričalo se o Bistrici u vreme bivše Jugoslavije, i kada su se gradili kapaciteti za proizvodnju električne energije i Đerdap 1, Đerdap 2. Tada je Srbija bila veliki izvoznik, bio je dosta kočenja nakon toga, ali je uspela da se vrati na to da ponovo izvozi. Međutim, Bistrica se nekako stidljivo spominje sve vreme. Poslednjih goidna možda malo agilnije, tačnije od 2013. godine i ja sam tada čula i da su bile priče da Bistrica može da se izgradi bez ikakvog kredita, sopstvenim sredstivma. Tada je procena bila da bi koštalo oko 600 mil EUR, a sada su neke procene od milijardu do 1,2 milijarde - kaže ona.

Da se o Bistrici više govori nego što se radi, mišljenja je i profesor Gajić. Upitan šta koči ovaj projekat sve vreme, kaže nedostatak političke volje.

- Politička volja je ključna. Kanađani su odbijeni zbog nje. Kraj priče. Stvarno verujem da projekat ima mogućnosti i sredstva da uz neki kredit izgradi reverzibilnu hidroelektranu Bistrica. Sve se ćutalo do skoro. Mi već imamo vetroelektrane, čija je proizvodnja izuzetno nestabilna, nepredvidiva. I potrebno je nešto da 'pegla' tu proizvodnju. Najbolje i najefikasnije sredstva su reverzibilne hidroelektrane. Nephodan je jedan kapacitet za balansiranje. Bistrica je spas - mišljenja je Gajić.

Na konsataciju da su klimatske promene postale dosta nepredvidive i česte, i s obzirom na neka istraživanja i iskustva o sušnim periodima, pa da se zbog toga nameće i pitanje na koji način je Bistrica spas, profesror kaže da je njeno funkcionosanje pouzdano, i zbog toga je, objašnajva, važna.

- Nisam ja protiv vetroelektrana i solarnih elektrana, i to je budućnost. To je do Boga. Na primer, jedna Nemačka je, koja je preforsirala vetroelektraname, imala je višak proizvodnje po važećim evropskim direktivama. Pa su je Nemci prodavali sa negativnom cenom. Braća Italijani su dobijali energiju i plus malo evra. Hidroelektrane su one koje pumpaju vodu kad imamo viška energije noću i u suprotnom smeru voda sa gornjeg jezera vraća se, okreće se turbina. To je drugačije funkcionisanje i ono je takođe važno - rekao je Gajić.

Putniković dodaje da se tek ove godine počelo ozbiljnije da se priča o Bistirci, i kako naglašava ona je stava da ovo pitanje treba da ostane unutar same države, bez uplitanja stranih ulagača.

- U jednom periodu bilo je da EPS ne mora da proizvodi sturju. Može samo da je kupuje i prodaje. Dobro je što se od takve koncepcije odustalo. Doro je što se pominje i Bistrica i vetroparkovi, pominje se i jedan gigavat novih solarnih kapacitata koji će biti samoodrživi. Mislim da je dobra stvar što se priča da će to biti deo budućeg EPS-a. Pominju se strani investori, ali ja mislim da EPS ne samo da ne treba privatizovati, već u ove projekte ne terba uzimati stranog partnera koji će biti suvlasnik u svemu tome. Kroz ove krize pokazali smo da ipak naši ljudi koji vode energetski sistem, znaju da se snađu i čuvaju interese i države i EPS-a. Mislim da bi svaki strnac koji bi postao deo Bistirce razmišljao o profitu - stava je Putniković.

Kako dodaje, moguće je koristiti hidroelektrane ali i ostale ekološke faktore uz pošotvanje pravila koja se tiču zaštite životne sredine.

- Treba naravno insistirati na zaštiti životne sredine i da se ne ugrožava njen biljni i životinjski svet i da se ne ugrožava ono što je prirodno stanište svega onoga što je u okolini tog vodotoka. Ja sam bila protivnik onih mini hidroelektrana kada su potoke i rečice stavljali u cevi, bukvalno su ostavili korita tih rečica suvima i bukvalno uništavali reku. Sumnjam da će baš za 20-30 godina presušiti reke pa da neće biti vode. U njima se pravi ceo jedan splet povezivanja rečnih tokova. Znači ne mešaju se slivovi da se ne bi narušila prirodna ravnoteža, ali se tako gazduje tom vodom i to ne samo zbog proizvodnje struje, već se radi i o tome da treba da se razmišlja da poljoprivreda sutra ima vode koju će koristiti za navodnjavanje - rekla je ona.